Pravo na rad, jednak tretman u zapošljavanju i napredovanju, kao i zaštita od diskriminacije na radu i u vezi sa radom, predstavljaju osnovna ljudska prava garantovana Ustavom Republike Srbije, zakonima i međunarodnim dokumentima koje je naša država ratifikovala. Dok se savremeni svet tektonski menja, osnovne vrednosti solidarnosti i borbe za dostojanstven rad ostaju ključne u nastojanju da se osigura bolja budućnost za sve radnike, rekla je povodom Međunarodnog dana rada poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Iako su ostvareni značajni pomaci, zabrinjavaju i dalje prisutne pritužbe građana koje ukazuju na diskriminaciju po osnovu pola, invaliditeta, starosnog doba, trudnoće i materinstva, nacionalne pripadnosti, članstva u sindikalnim organizacijama i drugih ličnih svojstava prilikom zapošljavanja, na radnom mestu i ostvarivanju prava iz radnog odnosa. Poverenik posebno ukazuje na izazove sa kojima se suočavaju žene na tržištu rada, osobe sa invaliditetom, Romkinje i Romi, stariji radnici, kao i pripadnici drugih osetljivih društvenih grupa.
U svetlu aktuelnih događaja naročito zabrinjavaju i za osudu su slučajevi kršenja zagarantovanog prava na ravnopravnost, odnosno slučajevi diskriminacije po osnovu političke ili sindikalne pripadnosti. Bilo koje lično svojstvo zaposlenog, pa i njegovo članstvo u političkoj, sindikalnoj ili drugoj organizaciji, ne sme biti razlog uskraćivanja, ograničavanja ili narušavanja bilo čijih prava, istakla je poverenica.
Institucija Poverenika je nedavno Ustavnom sudu podnela predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika zbog toga što pojedine odredbe narušavaju jednakost zaposlenih pred zakonom. Samo zbog činjenice da je zaposleni član određenog sindikata koji je potpisnik Posebnog kolektivnog ugovora, njegove godine rada kod poslodavca ne treba da vrede više, navela je u preporuci Janković.
Poverenica ukazuje da je tehnološki napredak prouzrokovao globalne izazove sa kakvima se do sada nismo suočavali. Sve je više radnih migracija, fleksibilnih i nesigurnih oblika radnog angažovanja, frilens poslova, rada na onlajn platformama, mobilnim servisima i rada od kuće, zbog čega je, s obzirom na značaj prava na rad, neophodno obezbediti široki socijalni dijalog svih relevantnih aktera i promeniti Zakon o radu, kojim će se precizno regulisati svi oblici rada i obezbediti adekvatna zaštita svih radnika. Svi poslodavci, državni organi, sindikati i organizacije civilnog društva treba da aktivno doprinose stvaranju podsticajnog i zdravog radnog okruženja u kome će svi građani i građanke imati jednake šanse, bez straha od diskriminacije i uz puno poštovanje njihovog dostojanstva i integriteta, zaključila je Janković.
(EUpravo zato)