Zanati se visoko cene na tržištu rada, ali su programeri, menadžeri i ekonomisti i dalje među najtraženijima.
Da li je posao šivača tražen među poslodavcima, da li žene starije od 45 godina teže pronalaze posao od muškaraca i zbog čega neke osobe čekaju i više od deset godina na posao, za RTS su govorili direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Milan Bosnić i predstavnik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.
Bosnić je istakao da je tražnja za šivačima kategorija koja može oslikati razne stvari u jednom društvu – stanje u privredi, ekonomiji, demografiji, školstvu i prosveti. Može ukazati i kako je jedna država kotirana na osnovu dominantnih zanimanja.
Bosnić ističe da, kao i svako drugo tržište, i na tržištu rada važe zakoni ponude i potražnje. Oni koji se bave deficitarnijim zanimanjima u boljoj su poziciji na tržištu i mogu bolje da ispregovaraju uslove rada.
Sa druge strane, za građane čija zanimanja nisu toliko tražena i poseduju veštine koje u nekom trenutku nisu na ceni, postoje programi Nacionalne službe za zapošljavanje za prekvalifikaciju i sticanje veština koje su tražene i plaćene na tržištu.
Govoreći o potražnji za uslugama šivača, Bosnić kaže da je i svest poslodavaca takva da oni smatraju da im te žene nisu toliko korisne i interesantne.
Navodi da NSZ pokušava da to promeni, i ukaže da te žene imaju veliki potencijal i kapital koji treba iskoristiti i na nivou društva.
Ugrožene niskoobrazovane žene i osobe s invaliditetom
Na pitanje koje žene starije od 45 godina ne dobijaju poslove iako se nudi toliko slobodnih mesta, Milan Bosnić kaže da tu ne spadaju visokoobrazovane.
"Reč je o nižeobrazovanim ženama koje čekaju zaposlenje više od pet ili deset godina, koje nemaju završenu osnovnu školu, ili su polukvalifikovane. Tu spadaju i žene narušenog zdravlja, kao i osobe sa invaliditetom", naglašava Bosnić.
Navodi da se poslodavci radije odlučuju da im daju otkaze nego da ih zaposle.
Prema njegovim rečima, potrebno je da se podigne svest o njihovim kapacitetima.
"Kada govorimo o ženama koje su bile ekonomski neaktivne, a vodile su računa, recimo, o nekom poljoprivrednom domaćinstvu sa više članova, moramo da istaknemo da te žene, između ostalog, poseduju izuzetne menadžerske kapacitete", navodi direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
Atanacković: Zamiru zanimanja u tekstilnoj industriji
Na pitanje zbog čega se žene u petoj deceniji teže zapošljavaju od muškaraca, predstavnik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković kaže da je poslodavcu najvažnije da se određeni posao završi što efikasnije, da dobije najbolji rezultat, a ne kog je pola kandidat.
"Da li će neko lakše naći posao ili ne, zavisi pre svega od potreba i zahteva poslodavca. Tradicionalno, žene već niz godina nisu bile zainteresovane za određena zanimanja iz nekih čisto fizičkih razloga", dodaje Atanacković.
Navodi da su kod nas zanemareni poslovi u tekstilnoj industriji, budući da ta privredna grana kod nas zamire.
"Ranije su mnoge tekstilne fabrike sa velikom pompom otvarane i učinile su zaista mnogo za lokalnu samoupravu, koja je na taj način rešavala zapošljavanje više stotina ljudi. Ali, taj posao kao posao zamire u Srbiji jer mi nismo zemlja koja proizvodi neophodne sirovine za tu industriju i na nas se više ne računa", objašnjava Atanacković.
Prekvalifikacija i pad motivacije kod nezaposlenih
Milan Bosnić kaže da su prekvalifikacije najtraženija delatnost Nacionalne službe za zapošljavanje.
"Ali, da bi NSZ nekom pomogao, pre svega, ta osoba treba da pokaže volju da joj se pomogne. I vrlo često kod osoba koje neko vreme nisu na tržištu rada, ili se nalaze u nepovoljnom položaju u smislu da to što oni znaju niko ne traži, imaju problem sa motivacijom jer su obično nekoliko puta pokušali negde da se zaposle i nisu uspeli", navodi Bosnić.
Zato, kako ističe, NSZ radi i na motivaciji nezaposlenih i na obuci kako da se na najbolji način i u najboljem svetlu prikažu kada odu na razgovor za posao.
Radi se sa njima na tome kako da naprave kvalitetan CV na osnovu koga će ih neko pozvati na razgovor, i nakon toga na razgovoru da se pokažu u najboljem svetlu.
Programeri, menadžeri i ekonomisti i dalje su među najtraženijima.
Deficitarna zanimanja i jaz u zaradama među zaposlenima sličnog obrazovanja
Nebojša Atanacković kaže da poslodavci imaju mnogo problema u potrazi za kandidatom koji im je potreban za određeni posao, i ističe da je tek sad došao do značaja i sam pojam tržište rada.
"Tržište rada je postojalo uvek, međutim, ono tek u ovom vremenu ima svoje pravo značenje. Naime, s jedne strane, s obzirom da postoji veliki broj zanimanja u kojima je vrlo teško naći radnike jer ih prosto nema. S druge strane, naša privreda je u izuzetno teškoj situaciji zato što mora da za određena zanimanja, izdvaja značajno više novca od prosečnih primanja", ukazuje Atanacković.
Stoga su, kaže, razlike u zaradama među zaposlenima vrlo sličnog obrazovnog nivoa, vrlo velike.
Ističe da je i velika konkurencija među samim poslodavcima. Kada nema radnika određenog profila, onda se mora platiti više, ali ih čak ni tada nema dovoljno pa se radna snaga uvozi iz Azije.
"Među njima nisu samo fizički radnici, nego i vrlo obrazovani ljudi koji se nude za važna radna mesta", zaključuje Atanacković.
(EUpravo zato/RTS)