Jednaka plata za žene i muškarce još uvek nije stvarnost u Evropskoj uniji, jer muškarci i dalje u proseku po satu zarade oko 12 odsto više.
To praktično znači da žene, bar u teoriji, od ponedeljka (17. novembra) mogu da prestanu da rade sve do kraja godine kako bi se nadoknadila razlika u zaradi.
Brisel svake godine ovaj dan obeležava kao "Dan jednakih plata".
"Ne postoji nijedan razlog da muškarci i žene budu različito plaćeni za isti posao", poručile su evropske komesarke Roksana Minzatu i Hadža Lahbib.
Iako je razlika u zaradama u poslednjih deset godina smanjena za oko četiri odsto, napredak je i dalje spor, a EU je daleko od stvarne rodne ravnopravnosti kada je reč o primanjima.
Oko 24 odsto postojećeg jaza objašnjava se time što su žene znatno zastupljenije u slabije plaćenim sektorima, kao što su nega, zdravstvo i obrazovanje. Takođe, žene nedeljno rade više sati od muškaraca, ali mnogo više vremena odlazi na neplaćeni rad, što utiče na njihov profesionalni napredak.
"Žene se i dalje suočavaju sa neravnomernom raspodelom brige o drugima. Ovakva neravnopravnost otežava ženama pristup tržištu rada i napredovanje u karijeri", izjavila je za Euronews Belen Sanz, direktorka UN Women za Evropu i Centralnu Aziju.
Položaj u hijerarhiji takođe utiče na zaradu. Naime, manje od jedne od deset direktorskih pozicija u kompanijama drže žene.
Od 2020. godine Evropska komisija je napravila pomake u politikama rodne ravnopravnosti, posebno kroz inicijative o ravnoteži između posla i privatnog života, uslugama brige i transparentnosti plata. Kako bi smanjila rodni jaz u zapošljavanju, EU je 2023. predložila Direktivu o transparentnosti plata.
Prema novim pravilima, koja najkasnije stupaju na snagu u junu 2026, kompanije će morati da objavljuju informacije o platama i uvode promene ukoliko razlika u zaradama među polovima premašuje pet odsto.
Evropska komisija trenutno priprema novu Strategiju za rodnu ravnopravnost za period nakon 2025, koja će definisati nove inicijative i propise za naredne godine.
Priča o Aleksu i Mariji
Na sajtu Evropske komisije za odnos prema ženama i muškarcima na tržištu rada slikovito se navodi primer Marije. Ona i njen prijatelj Aleks završili su građevinski fakultet kao najbolji u generaciji. Dobijali su prestižne prakse, radili isto, borili se jednako i skupljali preporuke. A onda su ušli na tržište rada.
Prva prepreka - društveni obrasci. Oboje su se prijavili za sličnu poziciju. Aleks je tražio veću početnu platu jer je oduvek učio da bude siguran u sebe. Marija je, bojeći se da ne deluje "problematično", pregovarala znatno opreznije. Svesna da poslodavac može da brine o tome da će jednog dana želeti porodicu i da možda "ne uklapa" u pretežno muški tim, pristala je na manje.
Druga prepreka - razlika u platama. Tri godine su radili isto. Aleks je unapređen u menadžera. Marija je dobila skromno povećanje.
Treća prepreka - roditeljstvo. Posle nekoliko godina, Marija odlazi na porodiljsko i kasnije prelazi na skraćeno radno vreme kako bi uskladila obaveze. Aleks, iako i on ima decu, ne prekida karijeru.
Četvrta prepreka - stakleni plafon. U industriji kojom dominiraju muškarci, Marija jedva da je viđala žene na rukovodećim pozicijama. Postepeno je prestala da veruje da bi i sama mogla tamo da stigne. Aleks je, s druge strane, pronašao mentora koji ga je stalno podsticao i gurao dalje.
Peta prepreka - neplaćeni rad. Kada su Marijini roditelji ostarili, briga o njima pala je prvenstveno na nju. Posle radnog vremena dolazila je kući da nastavi drugi, neplaćeni posao. Umorna, povukla se iz trke za unapređenje.
Priča o Mariji i Aleksu je izmišljena, ali kako se navodi na sajtu EK, realnost je identična za ogroman broj žena širom Evropske unije. Razlozi zbog kojih žene zarađuju manje nisu jednostavni: prepliću se društveni stereotipi, strukturalne prepreke i direktna diskriminacija.
(EUpravo zato)