Dok Bugarska priprema teren za ulazak u evrozonu 2026. godine, iskustvo Hrvatske, poslednje zemlje koja je usvojila evro, nudi vredne lekcije, prelazak na zajedničku valutu može doneti opipljive ekonomske koristi, ali uz neizbežna privremena iskušenja. Strah od poskupljenja je realan, ali ne i nepremostiv, poručuju hrvatski stručnjaci.
Od kada je Hrvatska prešla na evro početkom 2023. godine, inflacija je, priznaju analitičari, porasla nešto iznad evropskog proseka. Međutim, većina ekonomskih pokazatelja govori u prilog uspešnog prelaska: BDP je rastao za 3,8 posto, među najvišima u EU, nezaposlenost je pala na rekordno niske nivoe, a prosečne plate porasle su za više od 30 posto od zamene kuna evrom.
I pored inflacije, hrvatska vlada je uspela da zadrži stabilan priliv sredstava iz EU fondova, uključujući povlačenje svih 4,5 milijardi evra iz Instrumenta za oporavak i otpornost, prema prognozama agencije Fič.
Uprkos pozitivnim trendovima, potrošači u Hrvatskoj nisu bili imuni na strahove.
"Zbog inflacije koja je počela još pre ulaska u evrozonu, javnost nije mogla jasno da razdvoji efekte same promene valute od šire ekonomske situacije", kaže profesor Petar Sorić sa Ekonomskog fakulteta u Zagrebu, prenose Vijesti..
Iako je vlada pokušala da spreči haos sa cenama, uvođenjem obaveze dvojnog iskazivanja u kunama i evrima, neki trgovci su iskoristili priliku da unapred podignu cene, pre nego što su nova pravila stupila na snagu. Tako su mogli da tvrde da kasnije nisu povećavali marže, iako su to učinili unapred.
Bugarska, koja planira da usvoji evro sledeće godine, ima šansu da izbegne hrvatske greške. Inflacija u Sofiji trenutno je znatno mirnija nego što je bila u Zagrebu 2023. godine, što otvara prostor za transparentnije praćenje cena i odlučnije kažnjavanje prevarantske prakse trgovaca.
Bugarska će, poput Hrvatske, primenjivati obavezu dvojnog prikazivanja cena u nacionalnoj valuti i eurima od jula, potez koji bi trebalo da pomogne građanima da lakše prate promene.
Neki izvori rasta cena nemaju direktne veze s evrom. U Hrvatskoj je snažan rast turističkog sektora doprineo skoku cena: turistički aranžmani poskupeli su za čak 50 posto u tri godine, znatno više nego u drugim mediteranskim destinacijama poput Španije ili Grčke. To je delimično rezultat pojačane potražnje nakon pandemije.
Uprkos kritikama, hrvatska vlada i Hrvatska narodna banka ističu konkretne koristi članstva u evrozoni. Direktorka Odsjeka za evropske poslove HNB Ana Šabić navodi da se zemlja oprostila od skupih troškova konverzije, dok se rizik države u očima investitora praktično izjednačio s Nemačkom.
Prema proceni HNB-a, Hrvatska sada godišnje štedi oko 160 miliona evra samo na smanjenju troškova razmene valuta.
"Hrvatska je ostvarila sve očekivane koristi članstva, i to u najizazovnijem mogućem trenutku", poručuje Šabić. Ipak, upozorava da je uspeh zavisio od detaljnog planiranja i jasne raspodele odgovornosti među svim akterima što je lekcija koju Bugarska ne sme ignorisati.
(EUpravo zato.rs)