Hrvatska je krenula sa ovom akcijom, a onda se kao domino efekat prelilo na region – trgovine su se bojkotovale (neke još uvek) u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori. A zašto je sve to krenulo i kakvi su rezultati?
Naime, u Srbiji je krenulo prošlog petka 31. januara kada je Udruženje za zaštitu potrošača "Efektiva" pozvalo građane na bojkot velikih trgovinskih lanaca zbog visokih cena. Cilj je bio da se ukaže na nezadovoljstvo i izvrši pritisak na trgovce.
Iako je pik bio 31. januar, kada je sinhrono krenulo u svim zemljama regiona, preporuka udruženja koja su organizovala bojkote jeste da to traje nedelju dana. Četiri dana nakon 31. januara, saznali smo da je broj izdatih računa bio manji za 21,5 odsto.
Za početak, Srbija
Iz Udruženja "Efektiva" veruju da će bojkot imati efekta.
"Da nismo opštimistični, ne bismo ovo radili. Ne bi bio uspeh da ono što mi sad vidimo, a to su popusti, prozovemo uspehom. Evo 15 dana popusta da se ti smiriš, a onda ćemo opet da dignemo cene. Nije ideja da se ovo pretvori u popuste. Ne, već obaranje cena i marže. Popusti su zamazivanje očiju", kažu za Kurir iz ovog Udruženja.
Ono što je sigurno jeste da vam nije potrebno veliko ekonomsko predznanje da biste videli da su cene visoke. Naime, trenutno vam za hleb, kilogram povrća, mleko i jogurt treba minimalno 700 dinara. Razlog tome su visoke marže koje kod nas idu i do 40 odsto, što je objašnjavala ekonomska novinarka Radojka Nikolić.
"Marže u razvijenim ekonomijama sveta, da ne pominjemo Evropsku uniju, tamo se one kreću od 15, pa negde do 20-25 odsto. Kod nas tek počinju od 25 odsto, pa idu do preko 40. Imate dva načina da zaradite. Jedan je da imate visoku cenu, a drugi je da imate nižu cenu, a veći obrt. Naši su se očigledno odlučili za manji obrt, a više cene", rekla je Nikolić za ovu televiziju.
Crnogorci uspeli
U Crnoj Gori su rezultati poznati.
Zbog bojkota trgovina u petak, pet najvećih trgovinskih lanaca u ovoj zemlji regiona zabeležilo je pad prometa od 56,14 odsto, u odnosu na uporedni dan, 24. januar, saopšteno je crnogorskom listu Dan iz Poreske uprave.
Tog dana građani su, na poziv Alternative Crne Gore, bojkotovali trgovinske lance zbog previsokih cena namirnica, podseća Mina.
"U prilogu su podaci kojima Poreska uprava raspolaže i koje smo u mogućnosti da podelimo u skladu sa Zakonom o poreskoj administraciji. Podaci se odnose na pet najvećih trgovačkih lanaca u Crnoj Gori".
Najveći pad prometa zabeležen je u severnoj regiji, gde je promet pao 61,4 odsto, navodi se.
Centralna regija je beležila pad prometa od 57,89 odsto, dok je u južnoj bilo 52,20 odsto manje novca u kasi. List piše da budući da su se pazari prepolovili može se slobodno reći da je bojkot imao svoju svrhu.
Promet u navedenim trgovinskim lancima 24. januara bio je 2,79 miliona evra, dok je tokom bojkota bio 1,22 miliona evra.
Iz Alternative Crne Gore su poručili da će, ukoliko se bojkot pokaže uspešnim, blokade biti duže.
Kako je u Hrvatskoj?
Kada je u pitanju Hrvatska, Poreska uprava je objavila podatke o tome kako je protekao novi bojkot prodavnica održan u petak 31. januara.
Ukupan broj izdatih faktura u maloprodajnim objektima u petak, 31. januara, bio je 20 odsto veći nego prošlog petka, kada je takođe bio na snazi bojkot, a ukupan iznos izdatih računa veći je za 19 odsto. Međutim, u odnosu na 17. januar, kada nije bilo bojkota, broj faktura je manji za 32 odsto, a iznos za 44 odsto.
Jednostavno rečeno - upoređenju sa prethodnim petkom (24. januar), kupovina je porasla, u poređenju sa petkom pre dve nedelje (17. januar, kada nije bilo bojkota), kupovina je i dalje dosta manja.
U petak 31 januara ukupan broj fiskalizovanih faktura iznosio je 5.670.377 faktura, a iznos fakture 89.275.886,35 evra, u petak 24. januara 2025. godine ukupan broj fiskalizovanih faktura je bio 5.096.083 faktura.
Podaci pokazuju da je broj računa u petak 31. januara na dan bojkota radnji u odnosu na petak 24. januara i na dan bojkota prodavnice su bile veće za 11 odsto, dok je iznos računa takođe bio veći za 14 odsto.
U delatnosti "Trgovina na malo, osim trgovine motornih vozila i motocikla", u petak, 31. januara, ukupan broj fiskalnih računa bio je 2.498.911 računa, a iznos računa 34.030.624,29 evra, objavila je hrvatska PU.
Podsetimo, na poziv platforme Halo inspektore se u Hrvatskoj održavao celodnevni bojkot svih trgovina zbog visokih cena, odnosno potrošači su pozvani da se suzdrže od bilo kakve kupovine. U četvrtak je započeo i nedeljni bojkot nekoliko trgovačkih lanaca, kao i tri proizvoda među kojima su gazirana pića, vode u bocama i deterdženti za posuđe.
Tu inicijativu podržala su društva za zaštitu potrošača, sindikati, političke stranke, pa i sama Vlada, koja je u petak proširila listu cena proizvoda s ograničenim cenama sa 30 na 70, a takođe i neki tamošnji trgovački lanci su počeli da spuštaju cene brojnih artikala na svojim policama.
U BiH bojkot – nije uspeo
Prema saznanjima Poreske uprave bosanskohercegovačkih entiteta Federacija BiH i Republika Srpska, bojkot koji je 31. januara organizovan širom zemlje – nije uspeo.
Podaci Poreske uprave Federacije BiH na dan 31. januara pokazuju da je ukupan promet ostvaren u iznosu od 251.568.163 konvertibilne marke (128.630.097 evra), dok je promet specifičnih trgovinskih delatnosti na području tog entiteta iznosio ukupno 101.646498. Konvertibilne marke (52.107.225,70 evra).
Dan pre bojkota u Federaciji BiH ukupan promet iznosio je 199.668.251 konvertibilnu marku (102.092.992,39 evra), što bi značilo da je promet bio manji uoči bojkota nego na dan bojkota. Promet trgovina u Federaciji BiH na dan pre bojkota iznosio je ukupno 101.538.760 konvertibilnih maraka (51.918.098,15 evra), što je takođe nekoliko stotina hiljada manje nego na dan bojkota.
Prema Klix-u, treba napomenuti da sektor trgovine obuhvata veleprodaju, maloprodaju, uvoz/izvoz i e-trgovinu, pa je moguće da je, na primer, određena kompanija ili više kompanija koje uvoze ili izvoze robu mogle da uvedu ili izvoze značajne količine robe, u iznosu od nekoliko miliona.
Poreska uprava Republike Srpske saopštila je i da je u petak, 31. januara, promet porastao za skoro trećinu, a ne da je u padu, iako su građani pozvani da bojkotuju kupovinu u trgovinskim lancima.
Severna Makedonija bez rezultata
Zvanični podaci o efektima bojkota u Severnoj Makedoniji još nisu dostupni, ali je jasno da je bojkot izazvao različite reakcije u regionu. Dok su građani Crne Gore i Hrvatske pokazali solidarnost i smanjili kupovinu u velikim trgovinskim lancima, u Bosni i Hercegovini efekti nisu bili primetni.
Analitičari smatraju da uspeh bojkota zavisi od više faktora, uključujući ekonomske uslove, svest potrošača i reakciju trgovinskih lanaca. Dok su u nekim zemljama cene počele da se prilagođavaju usled pritiska javnosti, u drugim je izostao očekivani efekat. Ostaje da se vidi da li će trgovinski lanci u celom regionu reagovati na pritisak potrošača i prilagoditi cene osnovnih namirnica. Takođe, pitanje ostaje da li će se bojkot nastaviti i da li će dovesti do dugoročnih promena u cenovnoj politici velikih trgovinskih lanaca u regionu.
(EUpravo zato)