Trend rasta cena nekretnina prisutan je u mnogim zemljama Evropske unije, a prema istraživanju Eurostata, u prvom kvartalu tekuće godine cene su porasle u 26 zemalja EU.
Takođe, 2022. godine 69 odsto stanovništva EU posedovalo je svoje nekretnine, dok je preostalih 31 odsto živelo u iznajmljenim stanovima. Najveći udeo vlasništva zabeležen je u Rumuniji (95%), Slovačkoj (93%), Hrvatskoj (91%) i Mađarskoj (90%), prema istraživanju Eurostata.
U svim članicama, osim u Nemačkoj, bilo je više vlasnika nego zakupaca.
U prvom kvartalu 2024. cene kuća u EU porasle su za 0,4 odsto, a stanarine za 0,9 odsto u poređenju sa četvrtim kvartalom 2023. U poređenju sa prvim kvartalom 2023. cene kuća u EU porasle su za 1,3 odsto dok su stanarine porasle za tri odsto.
Cene kuća više su se nego udvostručile u sedam zemalja EU od 2010. godine, uključujući Estoniju, Mađarsku, Litvaniju, Latviju, Češku, Austriju i Luksemburg. Sniženje cena je zabaleženo u Italiji i na Kipru.
Cene zakupa su porasle u 26 zemalja EU, a najveći rast zabeležen je u Estoniji, Litvaniji i Irskoj. Jedini pad cena najma zabeležen je u Grčkoj.
Evropljani više vole kuće
U Evropskoj uniji je tokom 2022. godine 52 odsto stanovništva živelo u kući, dok je 47,5 odsto živelo u stanu, objavljeno je u publikaciji "Stanovanje u Evropi 2023".
Zanimljivo je da je 0,5 odsto stanovništva živelo u drugim smeštajnim jedinicama, kao što su čamci i kombiji.
U čak dve trećine država članica ljudi se više odlučuju za život u kući. Irska beleži najveći udeo stanovništva koje živi u kući (89 odsto), a slede Holandija (79 odsto), Hrvatska i Belgija (obe 77 odsto). Kada su gradovi u pitanju, rezultat je nešto drugačiji – većina stanovništva živi u stanu (72 odsto), dok tek 28 odsto živi u kući.
Veličina stambenog prostora
Kada je veličina stambenog prostora u pitanju, podaci pokazuju da je u 2022. godini oko 17 odsto ljudi živelo u prenaseljenom domu, dok je trećina stanovništva (33,6 odsto) živela u nedovoljno naseljenom domu, što je udeo koji je prilično stabilan od 2010.
“Veličina stambenog prostora se može meriti kao prosečan broj soba po osobi: u EU je u proseku 2022. bilo 1,6 soba po osobi. Među državama članicama najveći broj je zabeležen na Malti (2,3 sobe po osobi), zatim u Luksemburgu (2,2 sobe), Belgiji, Irskoj i Holandiji (sve po 2,1 sobe). Na drugom kraju lestvice su Poljska, Rumunija i Slovačka (sve po 1,1 soba), kao i Letonija (podaci iz 2021.) i Hrvatska (obe sa po 1,2 sobe u proseku po osobi)“, navodi se u istraživanju.
(JA/EUpravo zato/Seebiz/Biznis.rs)