Nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio evropskim zemljama da će uvesti nove carine jer mu ne dozvoljavaju da preuzme kontrolu nad Grenlandom, Evropa razmatra aktiviranje "trgovinske bazuke".
U pitanju je snažni ekonomski instrument koji služi kao mera za odvraćanje.
Norveški premijer je, saopštila je tamošnja vlada, dobio poruku od Trampa u kojoj se žalio što mu nije dodeljena Nobelova nagrada za mir.
Šta je pisalo u Trampovom pismu Norveškoj?
Kabinet norveškog premijera Jonasa Gara Storea potvrdio je u ponedeljak da je primio poruku od Trampa u kojoj je stajalo: "S obzirom na to da je vaša zemlja odlučila da mi ne dodeli Nobelovu nagradu za mir zbog toga što sam zaustavio osam ratova i više, više ne osećam obavezu da razmišljam isključivo o miru".
"Iako će mir uvek biti dominantan, sada mogu da razmišljam o onome što je dobro i ispravno za Sjedinjene Američke Države", navodi se u poruci.
Američki lider je ponovio da ne veruje da Danska može da zaštiti Grenland od Rusije ili Kine.
"Svet nije bezbedan ukoliko nemamo potpunu i totalnu kontrolu nad Grenlandom", napisao je.
Kakvim je carinama Tramp zapretio Evropi?
Tramp je u objavi na svojoj platformi "Truth Social" poručio da je subvencionisao Dansku i druge zemlje Evropske unije time što im nije naplaćivao trgovinske carine.
Ipak, od 1. februara će uvoz iz Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Holandije i Finske biti podložan carini od 10 odsto.
Od 1. juna ove godine, carine će biti povećane na 25 odsto.
Prema njegovim rečima, carine će biti na snazi dok Grenland ne bude pod američkom kontrolom.
"Sjedinjene Američke Države pokušavaju da sprovedu ovu transakciju već više od 150 godina. Mnogi predsednici su pokušavali, i to s dobrim razlogom, ali je Danska uvek odbijala", naveo je.
Danski i grenlandski lideri su više puta izjavljivali da autonomna teritorija Kraljevine Danske nije na prodaju. Međutim, Tramp ne odustaje.
Zašto SAD žele da kupe Grenland?
Interesovanje SAD za ovo ostrvo nije od juče. Nakon kupovine Aljaske 1867. godine, državni sekretar Vilijam Sjuard bezuspešno je pokušao da kupi Grenland.
Godine 1946. američki predsednik Hari Truman je tajno ponudio Danskoj 100 miliona dolara za Grenland, ali je Kopenhagen odbio. Predlog je postao javan tek decenijama kasnije.
Tokom Drugog svetskog rata SAD su okupirale ostrvo i izgradile vojne objekte, a prisustvo se održava i danas u bazi Pitufik.
Grenland, slabo naseljeno arktičko ostrvo sa oko 56.000 stanovnika, uglavnom starosedelačkih Inuita, geografski se nalazi u Severnoj Americi, ali je politički deo Danske, što ga čini delom Evrope.
Grenland se povukao iz Evropske zajednice (EC/EU) 1985. godine nakon dobijanja autonomije, ali održava poseban odnos sa EU kao prekomorska zemlja i teritorija (OCT), što stanovnicima obezbeđuje ograničen pristup jedinstvenom tržištu i državljanstvo EU.
Njegov položaj između Arktičkog i Severnog Atlantskog okeana obezbeđuje najkraće vazdušne i pomorske rute između Severne Amerike i Evrope, što ga čini ključnim za američke vojne operacije i sisteme ranog upozorenja, posebno u oblasti prolaza Grenland-Island-Ujedinjeno Kraljevstvo, prema navodima Trampove administracije.
Ekonomija Grenlanda se uglavnom oslanja na ribolov, lokalno stanovništvo se protivi velikim rudarskim projektima, a nema ni eksploatacije nafte i gasa.
Ipak, ostrvo poseduje velika nalazišta minerala, uključujući retke zemne metale, neophodne za tehnologiju, uključujući pametne telefone i borbene avione. Zbog toga Grenland privlači sve veće interesovanje velikih sila, dok klimatske promene otvaraju nove pomorske rute na Arktiku.
Kako je Evropa odgovorila na Trampovu pretnju carinama?
Mnoge evropske zemlje žele da pre bilo kakve odmazde carinama nastave diplomatske odnose sa SAD, ali tu mogućnost nisu isključile.
"Naš prioritet je da se uključimo u dijalog, a ne da eskaliramo. Ponekad je najodgovorniji oblik liderstva - uzdržanost", rekao je u ponedeljak portparol Evropske komisije Olof Gil.
Ipak, Gil je upozorio da "EU na raspolaganju ima alate i spremna je da odgovori".
Dvadeset sedam članica EU sastalo se u nedelju na vanrednom sastanku kako bi razmotrile odgovor na Trampove pretnje.
U zajedničkom saopštenju, osam zemalja (Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo), poručilo je da "stoje u punoj solidarnosti" sa Danskom i narodom Grenlanda.
"Pretnje carinama potkopavaju transatlantske odnose i nose rizik da se čitava situacija dodatno pogorša. Nastavićemo da delujemo jedinstveno i koordinisano. Posvećeni smo očuvanju svog suvereniteta", saopštili su.
Britanski premijer, Kir Starmer, rekao je da Ujedinjeno Kraljevstvo smatra da je Grenland deo Danske i da o njegovoj budućnosti mogu da odlučuju isključivo Grenland i Danska.
Nemački kancelar Fridrih Merc je pozvao na dijalog, upozoravajući da bi carinski rat naštetio svim stranama.
Neki evropski lideri su, međutim, bili odlučniji i pozvali EU da aktivira ekonomski instrument koji nikada ranije nije korišćen.
Ministar spoljnih poslova Holandije David van Vel rekao je da je ono što Tramp radi ucena.
"Njegovi potezi nisu neophodni. To ne pomaže savezu (NATO), niti pomaže Grenlandu", dodao je.
"Instrument protiv prinude (ACI), osmišljen upravo za ovakve slučajeve, sada mora da se primeni", naveo je na Iksu nemački poslanik u Evropskom parlamentu Bernd Lange, predsednik Odbora za trgovinu.
Tokom vanrednog sastanka EU, francuski predsednik Emanuel Makron takođe je zatražio da blok aktivira ACI, poznat i kao "trgovinska bazuka".
Šta je ACI - trgovinska bazuka?
Trgovinska bazuka je pravni mehanizam koji je EU predložila krajem 2021. godine, a usvojila 2023. radi zaštite evropskih zemalja od spoljnog ekonomskog pritiska.
Tramp je tokom prvog mandata pokrenuo trgovinski rat protiv nekoliko vodećih trgovinskih partnera, uključujući EU, posebno kada je reč o izvozu čelika i aluminijuma.
U decembru 2021. Kina je blokirala ulazak litvanske robe u svoje luke nakon što je Litvanija izbrisana iz kineskog elektronskog carinskog sistema. To je bila odmazda za odluku Litvanije da dozvoli Tajvanu, koji Kina smatra svojom teritorijom, da u Vilnjusu otvori de fakto ambasadu pod nazivom "Predstavništvo Tajvana". Blokada se odnosila i na robu iz drugih članica EU ukoliko je sadržala litvanske komponente ili bila povezana sa Litvanijom.
Ideja o "bazuci" je predložena u EU 8. decembra 2021, dok je Kina blokirala robu.
Instrument je usvojen 2023. godine imajući u vidu zemlje poput Kine, ali se nije ni pomislilo da bi to moglo da se odnosi i na SAD.
"ACI ograničava pristup američkim korporacijama da prodaju robu na evropskom tržištu. To je najmoćnije ekonomsko oružje Evropske unije", rekao je za Al Džaziru Džo Mičel, profesor ekonomije na Univerzitetu Zapadne Engleske u Bristolu.
"Obuhvata takse i dažbine na uvoz robe i usluga, ograničenja američkih investicija u EU i moguću zabranu učešća američkih kompanija u javnim nabavkama", pojasnio je.
Suštinski, trgovinska bazuka podrazumeva niz mera, uključujući visoke kontracarine i povećane carinske dažbine. Ukoliko bi se primenila na SAD, EU bi mogla da ograniči ili blokira pristup američkoj robi, uslugama ili kompanijama svom jedinstvenom tržištu.
Takođe bi mogla da uvede ograničenja izvoza i uvoza kroz kvote ili dozvole.
Kako bi "bazuka" bila primenjena?
Kao mera odvraćanja u najgorem secnariju, ACI nikada do sada nije primenjen. Postoji više koraka koje je potrebno preduzeti pre njegove zvanične aktivacije.
Proces počinje kada kompanija, druga strana u EU ili sama Komisija podnese žalbu u kojoj se navodi da zemlja van EU sprovodi "ekonomsku prinudu". Evropska komisija zatim pokreće formalnu istragu, koju bi trebalo da okonča u roku od četiri meseca.
Ako Komisija utvrdi da zaista postoji ekonomska prinuda, najpre će pokušati da reši problem diplomatskim putem. Ako to ne uspu, EU može da krene ka aktiviranju bazuke.
Za to je potrebna "kvalifikovana većina" - najmanje 15 od 27 zemalja EU koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva Unije. To daje značajan uticaj državama sa velikim brojem stanovnika, poput Nemačke, Francuske i Italije.
Nakon što se predlog za aktiviranje bazuke nađe na stolu, države članice imaju do 10 nedelja da se izjasne.
Ukupno, ceo proces može da traje i do godinu dana pre nego što bazuka u potpunosti stupi na snagu.
"Evropska komisija bi možda mogla relativno brzo da deluje s obzirom na hitnost situacije, ali glasanje o primeni moglo bi da usledi za nekoliko meseci, a ne nedelja", rekao je Mičel.
Kakav bi efekat ACI mogao da ima na SAD i Evropu?
SAD imaju značajan trgovinski deficit sa EU kada je reč o robi, što znači da iz EU uvoze više nego što u nju izvoze.
Godine 2024. EU je izvezla robu u vrednosti od 531,6 milijardi evra u SAD, a uvezla proizvode vredne 333 milijarde evra, što je rezultiralo trgovinskim suficitom EU od gotovo 200 milijardi evra.
Međutim, slika je drugačija kada su u pitanju usluge.
SAD su 2023. godine imale suficit veći od 109 milijardi evra u uslugama, posebno u IT sektoru, intelektualnoj svojini i finansijskim uslugama, predvođenim velikim američkim tehnološkim kompanijama.
Trgovinska bazuka bi, stoga, mogla da pogodi SAD tamo gde najviše boli, omogućavajući Evropi da ide dalje od tradicionalnih carina na robu i da umesto toga ograniči ili oporezuje američke usluge.
"Uvođenje ograničenja velikim američkim tehnološkim kompanijama bilo bi posebno bolno za SAD i verovatno bi pogodilo cene akcija. SAD su takođe ranjive u oblastima poput farmaceutske industrije i vazduhoplovstva", rekao je Mičel.
Međutim, bazuka bi pogodila i radnike i potrošače u Evropi.
Ograničenja u sektoru usluga bi donela manji izbor ili više cene američkih usluga. Kontramere na američku robu takođe bi dovele do rasta cena.
Šta će Evropa učiniti?
Britanski mediji su izvestili da EU razmatra uvođenje carina u vrednosti od 93 milijarde evra na američku robu.
"Uvođenje carina u iznosu od 93 milijarde evra je prva linija odbrane", rekao je za Mohit Kumar, glavni evropski ekonomista investicione banke i firme za tržišta kapitala Džefris iz Njujorka.
"Mere protiv prinude zahtevaju kvalifikovanu većinu u EU. Nemačka je već rekla da bi više volela pregovore. Zbog toga smatram da je malo verovatno da će bazuka biti upotrebljena. Uveren sam zato da će prevladati hladne glave. Rešenje u kojem bi SAD dobile ekskluzivna prava na minerale i povećano vojno prisustvo na Grenlandu, ali bi njegov suverenitet ostao nepromenjen, moglo bi da bude dobitna kombinacija", zaključio je Kumar.
(EUpravo zato/Al Jazeera)