![props.documentData.Authors[0].AdditionalInfo](https://staticeupravozato.mondo.rs/api/v3/images/402?ts=2024-04-01T11:59:58)
Od intenziviranja kampanje Donalda Trampa za predsednika do njegove skorašnje inauguracije, postoji nekoliko reči koje su postale sve prisutnije u javnosti. Jedna od takvih reči su svakako "carine", jer ih u skoro svakom obraćanju javnosti upotrebljava novi američki predsednik. To nije velika novina, jer je i u svom prvom mandatu govorio o ovom tipu trgovinske barijere, a deo njih je i sproveo u delo tokom četiri godine vlasti. Do uspona Trampa, postojao je relativno stabilan trodecenijski konsenzus oko slobodne trgovine, gde su obe američke stranke promovisale ugovore o slobodnoj trgovini, smanjenje barijera za trgovinu i benefite za potrošače od globalizacije. Ipak, deindustrijalizacija važnih regiona Amerike i zasićenje globalizacijom kod dela građana, stvorili su kritičnu podršku za Trampovu politiku protekcionizma. U novom mandatu republikanski lider najavio je carine ne samo Kini, već i Evropskoj uniji, Kanadi i Meksiku, kao i povećanje carina koje se odnose na robu koja dolazi iz ostatka sveta. Postavlja se pitanje da li će Evropska unija izvući najdeblji kraj, s obzirom da su u nekolicini ključnih članica ove organizacije, vlasti dosta nestabilne.
"Iz ugla Amerike, EU nas tretira veoma, veoma nepravedno, veoma loše", rekao je Tramp u virtuelnom obraćanju Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj. U nekoliko prethodnih izjava o ovoj temi precizirao je nekolicinu oblasti u kojima smatra da je to slučaj, odnosno sfere u kojima postoji dizbalans na štetu Amerike. Iz ugla nove-stare administracije postoji zamerka da Evropska unija ima visoke carine prema američkoj robi, a naročito na poljoprivredne proizvode i automobile, gde u suprotnom smeru to nije slučaj. Osim toga, Donald Tramp često spominje da na trgovinski deficit koji Amerika ima sa grupom evropskih država, evropski saveznici gledaju zdravo za gotovo na vojnu zaštitu koju im vojska ove države pruža.
Carine bi mogle da poremete lance snabdevanja
Ukupno gledano, tokom 2023. Evropska unija je imala suficit od oko 150 milijardi dolara u trgovini robom sa Amerikom, a kada se radi o odbrani dizbalans je bio u odnosu 66 odsto prema 33 odsto. Tokom 2024, evropske članice NATO-a potrošile su zbirno duplo manje na odbranu od SAD-a samostalno, što je iz ugla Vašingtona percipirano kao parazitiranje. Iako je oko 2/3 evropskih NATO članica prebacilo 2 odsto BDP-a potrošnje na odbranu, Donald Tramp predlaže da se sada ta granica pomeri na 5 odsto i da bi time međusobni odnosi bili izglađeni. To ne deluje ni približno realistično u sadašnjim okolnostima, te samim tim i trgovinski rat deluje kao izvesna mogućnost. Ovaj pristup bi mogao ponovo da podstakne tenzije, slične carinama iz Trampove prve administracije od 25 odsto na čelik i aluminijum iz EU tokom 2018. godine. To je tada dovelo do brzih uzvratnih carina EU na poznate američke proizvode poput burbona i motocikala.
Kao odgovor na nove američke carine, EU bi mogla da zauzme odlučniji stav, potencijalno uvodeći kontramere usmerene na politički osetljiviji američki izvoz. Dok Trampova doktrina "Amerika na prvom mestu" ima za cilj da podstakne domaću proizvodnju, eskalacija razmene carina mogla bi da poremeti globalne lance snabdevanja i zaoštri ekonomske odnose između ovih istorijski bliskih saveznika. Obe strane imaju mnogo da rizikuju, sa bilateralnom trgovinom vrednom skoro 1000 milijardi dolara godišnje. Produženi trgovinski sukob mogao bi ne samo da naškodi ključnim industrijama obe strane, već i da naruši transatlantsko jedinstvo u trenutku kada geopolitički izazovi, kao što je ekonomski uspon Kine, zahtevaju bližu saradnju.
Manje verovatno - dubinsko ekonomsko neprijateljstvo
Međutim, Trampove pretnje otvaraju i mogućnosti za pregovore, posebno u sektorima kao što su digitalna trgovina i energija, gde se zajednički interesi preklapaju. Jedna od promena koja se desila od 2020. kada je Donald Tramp otišao sa vlasti je energetska situacija. U prvom mandatu je republikanski lider zamerao evropskim državama na njihovom intenzivnom uvozu energenata iz Rusije, a naročito Nemačkoj zbog izgradnje Severnog toka 2 i dodatnog povezivanja sa Moskvom u ovoj oblasti, a da vojno oslanjanje na Vašington nije ni približno opalo.
Sada kada je Tramp ponovo došao na vlast, ruski udeo u energetskom sektoru EU je drastično opao, dok SAD izvoze u Evropu značajno veće količine tečnog gasa (LNG) nego pre rata u Ukrajini. Nemačka je sem smanjenja udela ruskih energenata, a rasta uvoza američkog gasa, povećala vojnu potrošnju na preko 2 odsto BDP-a i postala drugi najvažniji (prvi posle SAD-a) snabdevač Ukrajine vojnom opremom. U tom smislu, rat u Ukrajini je smanjio nivo dizbalansa u međusobnim odnosima Evropske unije i SAD-a, te će Trampova argumentacija u ovom mandatu biti nešto slabija.
SAD će izvesno ostati najveći uvoznik robe iz EU, jer i danas čine skoro petinu izvoza bloka evropskih država. Najveći trgovinski deficit SAD sa EU je u oblasti mašina i vozilia, sa jazom od ukupno preko 106 milijardi dolara u 2023. To predstavlja ogromnu razliku, ali je važno reći da su američki automobili i u drugim delovima sveta manje konkurentni od evropskih brendova, a nročito nemačkih. U energetici, Vašington je imao trgovinski suficit sa evropskim blokom u vrednosti od 70 milijardi evra, a Evropa takođe ima značajan trgovinski deficit u sektoru usluga. Zbog toga, deluje da će pregovori dve strane biti lakši nego što ih Tramp u javnosti često predstavlja. Predsednica Evropske centralne banke, Kristin Lagard, rekla je u skorašnjoj izjavi za CNBC u Davosu da EU mora da bude spremna za nametanje američkih carina pod Trampom. Međutim, takođe je rekla da je činjenica da on nije odmah uveo sveobuhvatne carine koje je obećavao i da je iz njenog ugla to "veoma pametan pristup", što ukazuje da Evropljani izvesno ne očekuju totalni trgovinski rat. U tom smislu redefinisanje trgovinskih odnosa se očekuje, ali je manje verovatno da će se razviti bilo kakvo dubinsko ekonomsko neprijateljstvo.
(EUpravo zato)
