Holandija je uvela strože kontrole na kopnenim granicama sa Nemačkom i Belgijom, kako bi suzbila ilegalne migracije. Na ovaj način zemlja je postala poslednja u nizu članica šengenske zone koje su uvele povremene ili redovne kontrole putnika koji ulaze na njihovu teritoriju.
Mera se uvodi kako bi se sprečile ilegalne migracije i trgovina ljudima, rekla je ministarka za migracije u holandskoj vladi Marjolejn Faber.
"Vreme je da se ta dva problema tretiraju na konkretan način. Zato od početka decembra ponovo uvodimo granične kontrole", rekla je nešto ranije Faber, dodajući da će biti uloženi napori da to što manje pogodi redovne putnike i ekonomski prekogranični saobraćaj.
Poznato je i da bi mera trebalo da važi narednih šest meseci, dakle do 9. juna 2025. godine, a ukoliko se situacija do tada ne popravi, holandska vlada može da produži trajanje kontrola.
EU zemlje već primenjuju ovu meru
Na pojačan nadzor najverovatnije su uticale odluke prethodnih zemalja koje su donele slične odluke. Jedna od njih je Nemačka, koja je prva u zoni šengena ponovo uvela granične kotrole, i to prvo na istočnim, a od 16. septembra ove godine na svim svojim kopnenim granicama, pravdajući to borbom protiv ilegalnih migracija i organizovanog kriminala.
Nakon Nemačke, slično su uradile i druge članice EU, poput Austrije, Danske, Italije, Francuske, Malte, Slovenije i Švedske, kao i zemlja koja nije deo EU, ali jeste deo Šengena, Norveška.
Holandska policija već izvesno vreme vrši nasumične inspekcije duž holandskih granica, ali će ta kontrola sada postati stroža, piše portal Schengen.news.
Holandska desničarska vlada je 18. septembra ove godine od Evropske komisije zatražila da izađe iz zajedničke regulative EU o pravu azila, ali je i sama priznala da je malo verovatno da to može da se ostvari. Jedan portparol EU je namere vlade u Hagu komentatrisao rečima da je "generalno načelo da ne može tek tako da se izađe iz usvojenih zakonskih okvira EU".
Holandija sa Nemačkom ima kopnenu granicu dugu 567 kilometara, a sa Belgijom 478 kilometara. To su njene jedine kopnene granice, a deli i pomorsku granicu sa Nemačkom, Belgijom i Velikom Britanijom.
Da li će se nešto promeniti?
Da se zbog ove oštrije kontrole na granicama najverovatnije neće ništa promeniti, izvestio je krajem prošle nedelje dnevni list iz ove zemlje NRC.
Teoretski, granična policija će moći da traži dokumenta od svih koji ulaze u zemlju i da odbije ulazak onima koji nemaju odgovarajuće dokumente za posetu ili boravak u Holandiji, navodi se u izveštaju.
Međutim, u praksi, kontrole će biti slične. Granična policija već ima ovlašćenje da zaustavi vozila koja su selektovali na osnovu procene rizika, što uključuje i zemlju porekla, navdoi se.
Policija neće preduzimati mere za smanjenje brzine na granici, osim ako to nije strogo neophodno, rekla je ministarka za imigraciju Marjolein Faber poslanicima na brifingu. Takođe je ideja da ovo ima "što manji uticaj" na prekogranične poslove, dodala je.
Holandska žandarmerija nije navela koliko će dodatnog osoblja biti upućeno na granične kontrole, ali portparol je rekao da će broj kontrola varirati na dnevnom nivou. Faber je na svom brifingu rekla da će granična policija vršiti nove provere koristeći svoje "postojeće kapacitete".
Ministarka je kontrole opisala kao "fleksibilne i fokusirane" i dodala da će policija vršiti široke kontrole "samo gde je to moguće i neophodno".
(EUpravo zato)