Podrška EU saobraćajnom sektoru Srbije i modernizaciji železničkih pruga

Od 2000. godine, podrška EU sektoru transporta u Srbiji dostigla je više od 550 miliona evra bespovratnih sredstava.

MONDO/Stefan Stojanović

EU i Srbija aktivno pripremaju investicije u vrednosti od blizu 5 milijardi evra za modernizaciju železnica Srbije, što uključuje modernizaciju železničkih pruga Beograd - Niš, kao centralnog dela srpske železničke mreže, Niš - Preševo (Skoplje), Beograd - Šid (Zagreb), kao i Stalać - Kraljevo - Rudnica (Priština).

Investicije u železničku infrastrukturu omogućavaju, gde god je to prihvatljivo i izvodljivo, veze sa brzim vozovima koji se kreću brzinom do 200 km/h, kao i poboljšanu bezbednost i interoperabilnost u skladu sa standardima EU.

Ove investicije takođe će omogućiti brži protok robe i usluga, doprinoseći brzoj integraciji u železničke mreže EU.

Železnički Koridor 10 je jedan od panevropskih koridora koji povezuje centralnu Evropu sa Solunom, Grčka

Jugoistok Srbije će imati koristi od brze i pouzdane železnice, koja građanima nudi bolju, sigurniju i zeleniju vezu. Ova poboljšana veza proširiće se dalje u Bugarsku, jačajući vezu Srbije sa zemljom EU.

Očekuje se da će modernizacija ove užurbane teretne linije pokrenuti ekonomski razvoj i na regionalnom i na nacionalnom nivou.

Renoviranje železničke pruge Niš - Dimitrovgrad

Ukupno renoviranje skoro 104 km duge železničke pruge Niš - Dimitrovgrad obuhvata rekonstrukciju i modernizaciju postojeće, neelektrifikovane jednokolosečne pruge od Sićeva do Dimitrovgrada.

To podrazumeva izgradnju železničke obilaznice Sever oko grada Niša, kao i elektrifikaciju i signalizaciju kako postojeće železničke pruge od Sićeva do Dimitrovgrada, tako i niške obilaznice.

Projekat će, ne samo da će unaprediti železnički saobraćaj od Niša do granice sa Bugarskom, već će zbog novouvedene obilaznice izvesti vozove iz centra grada Niša i na taj način doprineti rasterećenju saobraćaja u urbanoj zoni grada.

"Slobodan protok roba, usluga i ljudi je ono na čemu se gradi EU. Vidimo da ovaj projekat Srbiju dalje stavlja na evropski kolosek. Bolje povezivanje Niša sa Dimitrovgradom i šire, sa Sofijom, kroz modernizovane i bezbednije železnice, treba da dodatno doprinese regionalnom razvoju i povećanju konkurentnosti ovog prelepog regiona jugoistočne Srbije. Ljudi će putovati brže, bezbednije i zelenije", rekao je ambasador Žiofre, prilikom obilaska radova na rekonstrukciji.

Poboljšana infrastruktura će omogućiti povećanje brzina sa sadašnjeg proseka od 50 km/č na brzinu do 120km/č i pozitivno uticati na navike putovanja povećanjem godišnjeg broja putnika sa oko 170,000 na 550,000, kao i ukupnog teretnog saobraćaja sa 3,2 na oko 6,2 miliona tona godišnje.

Modernizacija železničke pruge realizuje se zahvaljujući projektu koji finansiraju Evropska unija (108,6 miliona evra bespovratnih sredstava) i Evropska investiciona banka (134 miliona evra zajma).

Investicija, koja je deo Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan, je ključni prioritetni projekat koji doprinosi održivom transportu i povezanosti.

Podrška EU

Od 2000. godine, podrška EU sektoru transporta u Srbiji dostigla je više od 550 miliona evra bespovratnih sredstava.

Kao projekat od takvog značaja, predviđena su i bespovratna sredstva za finansiranje tehničke pomoći u pripremi projekta u iznosu od 3,7 miliona evra, kao i bespovratna sredstva u iznosu od 1,5 miliona evra za izradu projekta za izgradnju obilaznice oko Niša.

Podrška EU saobraćajnom sektoru Srbije

Projekti koje je finansirala EU i EIB značajno su doprineli procesu reforme železnice, uvođenju modernih i najisplativijih praksi održavanja infrastrukture drumskog saobraćaja i uvođenju rečnog informacionog sistema u cilju poboljšanja plovnosti na unutrašnjim plovnim putevima Srbije.

Izdvojeno je više od 50 miliona evra bespovratnih sredstava EU za pripremu prioritetnih strateških investicija u oblasti saobraćaja, ukupne vrednosti više od 5 milijardi evra, koje će u budućnosti biti realizovane kao kombinacija bespovratnih sredstava EU i povoljnih zajmova.

(M.A./EUpravo zato/europa.rs)