Desetine naftnih tankera, inače pod sankcijama Ujedinjenog Kraljevstva, ovog meseca su prošli kroz Lamanš, uprkos obećanjima britanskih zvaničnika o preduzimanju "odlučne akcije".
Od početka rata u Ukrajini, Rusija se oslanja na stotine starih tankera sa skrivenim vlasništvom, poznatih kao "flota u senci", kako bi zaobišla sankcije na izvoz svoje nafte, piše BBC.
Kako se saznaje, britanska vlada je ranije ovog meseca dobila pravne garancije koje joj omogućavaju zadržavanje takvih plovila.
Uprkos tome, 42 sankcionisana tankera koje je, pratio BBC Verify, prošla su kanalom.
Ruska flota u senki
Među njima je bio i "Sofos", tanker koji je britansko Ministarstvo spoljnih poslova sankcionisalo u maju 2025.
Prošao je Lamanšom nakon putovanja iz Venecuele i sada se nalazi u blizini ruskog grada Sankt Peterburga. Podaci o praćenju pokazuju da je "Sofos" utovario naftu u Rusiji sredinom novembra, nakon čega je otplovio u Tursku, a zatim u Venecuelu, gde je isključio signal za praćenje. Satelitski snimci su ga kasnije locirali na venecuelanskom naftnom terminalu Hoze 22. i 23. decembra, a signal se ponovo pojavio van teritorijalnih voda zemlje 26. decembra.
Kroz Lamanš je u januaru prošao i "Nasledie", tanker stariji od 20 godina. Brod je pod sankcijama Velike Britanije od maja 2025, a prema Ani Žminko, analitičarki pomorske obaveštajne firme, deo je flote u senci od 2023. godine.
U novembru je brod preimenovan iz "Blint" u "Nasledie" i prebačen u ruski registar, nakon što je lažno plovio pod zastavom Komora. Napustio je Rusiju krajem decembra i ušao u Lamanš samo nekoliko dana nakon što je BBC izvestio o pravnom savetu britanskoj vladi, prevozeći oko 100.000 tona sirove nafte Ural, vodeće ruske naftne vrste.
Flota iz senke je pomogla Rusiji da ublaži uticaj sankcija i održi ekonomiju pogođenu zapadnim sankcijama.
Britanska vlada pod pritiskom zbog nedelovanja
Ministarka spoljnih poslova, Ivet Kuper, u januaru je izjavila da je britanska vlada spremna da "pojača pritisak" na Rusiju i preduzme nove "odlučne akcije" protiv plovila iz flote.
Iako je Ujedinjeno Kraljevstvo pomoglo američkim snagama u zapleni tankera blizu Islanda početkom januara u Francuskoj u Sredozemlju prošlog četvrtka, britanske snage još nisu samostalno zaplenile nijedno plovilo iz flote u senci. To se događa uprkos tome što je BBC Verify od početka godine identifikovao šest tankera koji su Lamanšom plovili pod lažnim zastavama, što znači da nisu registrovani u državama pod čijim zastavama tvrde da plove.
Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravu mora, takvi tankeri mogu da se zaplene kao plovila bez državljanstva.
Dama Emili Tornberi, predsednica Odbora za spoljne poslove Parlamenta, izjavila je da je "vrlo razočarana" što plovila nisu presretnuta.
"Mislim da, kako bismo pružili odgovarajuću podršku Ukrajini, moramo imati ne samo sankcije koje izgledaju dobro na papiru, već se moramo pobrinuti da ih shvatamo ozbiljno i da ih sprovodimo", rekla je.
Majk Martin, poslanik Liberalnih demokrata i bivši oficir britanske vojske, upitao je zašto Ujedinjeno Kraljevstvo okleva da se samostalno ukrcava na tankere, ističući da su britanski kraljevski marinci obučeni i opremljeni za takve operacije.
"Nije tako teško ukrcati se na tanker", poručio je.
Reakcija Rusije i odgovor Ministarstva odbrane
Čini se da je i Rusija reagovala na najavu Ujedinjenog Kraljevstva o odlučnijim akcijama. "The Times" je 20. januara izvestio da je ratni brod "General Skobelev" pratio jedan sankcionisani tanker kroz Lamanš.
Pet dana ranije, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je izjavila da će Kremlj svako zadržavanje tankera smatrati kršenjem međunarodnog prava koje bi bilo "štetno po ruske interese".
Portparol Ministarstva odbrane je rekao: "Odgovor na rusku flotu u senci, njeno ometanje i degradiranje je prioritet ove vlade. Zajedno s našim saveznicima, pojačavamo naš odgovor na plovila u seni i nastavićemo to da činimo".
Napredne taktike izbegavanja sankcija
Lamanšom su tokom januara plovili i drugi tankeri koje su sankcionisale SAD i EU, ali ne i Ujedinjeno Kraljevstvo.
BBC Verify je identifikovao jedno plovilo koje je preduzelo ekstremne mere kako bi izbeglo otkrivanje, a pomorski stručnjaci su ga nazvali "najmračnijim od čitave mračne flote".
Reč je o tankeru "Arcusat", koji su prethodno SAD sankcionisale pod imenom "Tia", pre nego što je promenio identitet 2024. godine. Prošao je kroz Lamanš početkom januara, nakon čega ga je zaustavila i vratila nemačka savezna policija pre ulaska u nemačke vode.
Prošle godine mu je dodeljen novi IMO broj, jedinstveni identifikacijski kod koji bi trebalo da prati brod doživotno, što su analitičari opisali kao gotovo nečuven potez.
Uprkos sve glasnijim pozivima na strože sprovođenje, plovila flote u senci i dalje je teško nadzirati. Sankcionisani tankeri koriste nekoliko strategija za izbegavanje, uključujući plovidbu pod lažnim zastavama, isključivanje signala za praćenje i emitovanje lažnih lokacija.
"Jednom kada plovila počnu direktno da pristaju u ruskim lukama, manje se boje usklađenosti", rekla je Žminko za BBC Verify.
"Budući da je flota već sankcionisana, lakše joj je biti da bude deo otvorene flote u senci, ne može da pristaje u lukama glavnog tržišta jer je već pod sankcijama", dodala je.
Prema Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS), tankeri flote u senci godišnje prevezu naftu u vrednosti između 87 i 100 milijardi dolara.
Vaibav Ragunandan, analitičar u Centru za istraživanje energije i čistog vazduha, rekao je da je u decembru 2025. godine 68 odsto sve ruske sirove nafte prevezeno sankcionisanim tankerima.
Poslanik Majk Martin je rekao da prihodi koje generiše flota u senci finansijski pomažu ruski rat u Ukrajini i pružaju Kremlju ekonomsku slamku spasa.
Prema njegovim rečima, rat će se završiti "kada se ruska ekonomija sruši".
"Ključna poluga koju moramo da povučemo je zaustavljanje prodaje nafte putem flote u senci. Stoga mislim da je to izuzetno važno, i iritira me što se nismo time pozabavili mnogo ranije", zaključio je.
(EUpravo zato/BBC Verify)
