Srpskim poljoprivrednicima i do 1,3 miliona evra: Kada može da se prijavi za Meru 3 IPARD programa

IPARD je instrument evropske pomoći zarazvoj poljoprivrede u zemljama koje još uvek nisu ušle u Evropsku uniju, ali su "pred njenim vratima", poput Srbije. Ovaj fond trenutno funkcioše u okviru tri Mere. Šta je trenutno aktuelno?

Sergi Reboredo / VWPics / Universal images group / Profimedia Poljoprivredni radnici u polju kukuruza

U toku je novi ciklus IPARD programa Evropske unije koji pomaže poljoprivrednicima iz Srbije da razviju svoje gazdinstvo. Onaj program već je krenuo sa prvim javnim pozivom za takozvane Mere 1 gde su poljoprivrednici mogli da konkurišu za kupovinu hladnjača, izgradnju skladišta, farmi, kao i nabavku sadnica i podizanje zasada voća, plastenika, staklenika, a sledeće na redu su Mere 3.

Prvi Javni poziv za Meru 3, prema najavama Ministarstva poljoprivrede, očekuju se tokom proleća, tačnije krajem aprila, kao i to da ćemo se od ove godine susresti sa potpuno novim sektorom proizvodnje. To je sektor prerade žitarica i industrijskog bilja, koji iako nije još zvaničan, budi veliko interesovanje.

"Samo interesovanje za IPARD III program traje od prošle godine, pa tako i interesovanje za Meru 3. Mnogo naših prerađivača želi da proširi ili dodatno usavrši prerađivačke kapacitete, pa tako i kvalitet proizvoda. Upravo zato nam je ova Mera veoma značajna. Kako za mlekare, mesne industrije i vinarije, tako i za proizvođače proizvoda od voća i povrća, proizvodače jaja, ribe", navodi konsultant Milica Tomić ispred agencije Consipard, piše Agroklub.

Oprema za pogone za preradu je jedna od investicija koja je uvek aktuelna. Takođe, skladišni i prerađivački kapaciteti poput hladnjača za voće i povrće, ali i grožđe.

"Očekujemo značajno interesovanja kod prerađivača žitarica i industrijskog bilja. Jedna od svakako zastupljenih investicija je i ona u obnovljive izvore energije".

Ko može da konkuriše?

Cilj ove IPARD Mere jeste da se povećaju ukupne performanse sektora mleko i mlečni proizvodi, sektora meso i proizvodi od mesa i sektora voća, povrća, grožđa, jaja, ribe, ostalih useva i doprinese postizanju potrebnih EU standarda. Osim toga, investicije koje se finansiraju kroz Meru 3, doprineće produktivnosti i konkurentnosti ciljanih sektora, a olakšaće i bolje pozicioniranje proizvoda na tržištu i povećanje izvoza.

"U okviru ove Mere prihvatljivi podnosioci su preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge. Kao i u svakoj IPARD Meri osnovno je da pravno lice ima registrovano gazdinstvo u aktivnom statusu, da bude upisano u Agenciji za privredne registre i da nema neizmirenih dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda".

Povrat od 20.000 do 1,3 miliona evra

Prihvatijive investicije i troškovi odnose se na izgradnju novih objekata; dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, kupovinu nove opreme, mašina i mehanizacije, uključujući i kompjuterske programe koji omogućavaju proizvodne procese. Inače, povrati za Meru 3, prema najavama će se obračunavati i do 60 odsto od ukupne vrednosti prihvatljivih troškova bez PDV-a, dok je minimalan povrat po jednom projektu 20.000 evra, a maksimalan čak do 1.300.000 evra po jednom gazdinstvu.

"Bitan segment prihvatljivih troškova su i troškovi nastali za konsultantske usluge, studije izvodljivosti i ostale usluge za pripremu, pribavljanje, odnosno izradu dokumentacije za ostvarivanje prava na odobravanje projekta, kao i ostvarivanje prava na odobravanje isplate IPARD podsticaja. I na ovu vrstu usluga korisnik može da ostvari povrat u iznosu do 50 odsto od vrednosti pomenutih usluga", ističe Tomićeva.

Podsetimo, u novom ciklusu IPARD programa poljoprivrednicima iz Srbije će biti na raspolaganju 288 miliona evra bespovratnih sredstava Evropske unije i još 90 miliona sredstava Republike Srbije.

Procedura za dobijanje ovih sredstava je maksimalno uprošćena, rekla je resorna ministarka Jelena Tanasković, piše Kurir.

"Maksimalno je uprošćeno i pojednostavljeno apliciranje i maksimalno je ubrzan rok u kom administracija treba da odgovori. Ideja nije da se to razvlači godinama, već da se što pre potroši novac. Dobili smo 288 miliona bespovratnih sredstava iz EU, 90 miliona je obezbedila država. Poljoprivrednici imaju na raspolaganju 380 miliona evra i sa onim delom učešća koji oni treba da daju dolazimo do investicije od 600 miliona evra", objašanjava Tanasković.

(JA/Agroklub)