U poslednjih desetak godina Srbija je postala ozbiljan izvoznik krastavca na evropsko tržište. Kako stvari stoje, proizvodnja ovog povrća, je što se tiče srpske poljoprivrede, najisplativija.
Za uzgoj krastavaca kornišona treba što više sunčeve svetlosti, ali zbog suše ove godine su sazrevali zahvaljujući sistemima za navodnjavanje.
Porodica Mišković iz Kikinde uzgaja krastavaca tri godine i ove godine u berbi postižu 12 kilograma ploda po kvadratnom metru, što je, kako kažu, odličan prinos.
Dunja Mišković, kaže da su ove godine temperature bile značajno u porastu i bilo je perioda kada je sam sistem za navodnjavanje radio i po pet, šest sati dnevno. Ona napominje da je u ovim toplotnim udarima bilo poprilično zahtevno održavanje ove kulture.
Prednosti ovog povrtarskog uzgoja je što nisu potrebne velike površine pod zasadom.
Druga dobra stvar je da je otkup zagarantovan.
Dragan Vukobrat, poljoprivrednik iz Kikinde kaže da je stvar u tome da se na maloj površini ostvari veliki prihod.
"Eto, to je!", naglašava Vukobrat.
U čačanskom kraju više od 400 domaćinstava ostvariće siguran prihod zahvaljajući uzgoju krastavca, dok se u nekim vranjanskim selima uzgojem kornišona bave već duže od trideset godina.
Berba traje nedeljama, ali se povremeno angažovanje radnika isplati.
Nenad Trajković, poljoprivrednik iz Donjeg Vrtogoša kod Vranja pojašnjava:
"Prva klasa je 135 dinara, druga 90, treća 30 dinara. S' tim što imamo primedbu da je između prve i druge klase mala neka razlika, dok je velika razlika iz druge u treću što nije kako treba".
Na imanju Dušana Đorđevića kod Vranja povrće se gaji u 15 plastenika na ukupno sedam hiljada kvadratnih metara. Kupuje se zimnica, plasman robe je zagarantovan.
Đorđević navodi da je ranije uzgoj bio na otvorenom polju, a sada je u zaštićenom prostoru.
"Sigurnije je i dosta je ulaganja, ali mamo obezbeđen otkup", objašnjava Đorđević.
Povrtarska proizvodnja u Srbiji zauzima oko 90 hiljada hektara. Prošle godine izvezli smo blizu 130 tona svežeg i prerađenog povrća u vrednosti od 180 miliona evra.
Kako je pre par godina za Agromediju pojasnio poljoprivrednik Miloš Stojadinović iz Donjeg Brestovca kod Kikinde "„Sve je neizvesno. osim kornišona. Oni su najsvetlija tačka i ne znam da li neko ima bolji ugovor, nego što mi imamo za kornišone“.
Na pitanje šta bi preporučio svima koji počinju da se bave poljoprivredom, Miloš kaže:
„Moraju puno da uče, ali da ne uče na svojim greškama, već da pitaju starije. Ovo može da bude izuzetno profitabilno, samo moraju da se stisnu zubi i mora da bude pomoć države ili lokalne samouprave".
Inače, Evropska unija pomaže razvoj srpske poljoprivrede a kroz fondove namenjene ovoj privrednoj grani, mnogi poljoprivredni proizvođači su uspeli da unaprede ili čak pokrenu proizvodnju.
Na sajtu eumogucnosti.rs možete pročitati više o tome i pronaći priče koje vas mogu inspirisati.
(M.A./EUpravo zato/kamatica.com)