Profesor ovčarske i kozarske tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Ivan Pitler, kaže da je kozarstvo u našoj zemlji razuđeno, te da imamo nekoliko dobrih farmi u centralnoj Srbiji i Vojvodini.
U proizvodnji, sama intenzivnost kozartva postala je dobra, ali nije masovna.
Ono što se i kod nas, kao i u Evropi pokazalo, jeste da su najefikasnije farme u porodičnom gazdinstvima sa nekih 50 do 80 grla, što praktično jedna četvročlana porodica može da radi sve poslove.
Problem sa izvozom kozijih proizvoda iz Srbije je upravo taj što proizvodnja nije masovna. Što se tiče novih tehnologija u kozarstvu, profesor Pitler kaže da ni tu ne zaostajemo za drugim razvijenijim zemljama.
Poslednjih godina primetan je porast zainteresovanih mladih poljoprivrednika za bavljenje kozarstvom.
Mnogi koji se odluče za stočarstvo rešenje vide u zakupu zemljišta po pravu prečeg, odnosno u zaokruživanju celokupne proizvodnje.
Smatra se da je za 75 koza potrebno oko 9 bala deteline, odnosno oko 150 kilograma grane, a savet za mlade poljoprivrednike koji žele da se bave kozarstvom jeste da imaju obezbeđena sredstva za bar narene tri godine.
Tako je Dušan Rakić iz Iđoša kod Kikinde, odlučio da se jedini u svojoj porodici bavi poljoprivredom i rešio da to upravo bude kozarstvo.
Osnovao je sopstvenu farmu koza i danas poseduje 75 grla, a u planu je i proširenje kapaciteta.
Kada je izgradio sopstvenu farmu koza, mladi poljoprivrednik Rakić imao je 30 grla, dok je danas to više nego diplo, i u svom posedu ima 75 koza. Iako živi na selu, jedini je u porodici koji se bavi stočarstvom, jer je želeo da ima sopstveni posao.
"Za proizvodnju nisu zahtevne. Koliko ti njima pružiš, toliko oni tebi uzvrate. Od prilike, oko dva sata ujutru i dva sata uveče je potrebno za namirivanje i mužu, ali u toku dana moraju stalno da se obilaze zbog vode i ostalih potrebnih stvari", kaže Rakić.
Mnogi koji se odluče za stočarstvo rešenje vide u zakupu zemljišta po pravu prečeg, odnosno u zaokruživanju celokupne proizvodnje.
"Ja sam se sada tako snađao pošto trenutno da kupim svoju zemlju, malo je skupo, da nađem privatnu zemlju u arendu je još skuplje pa mi je ovo bilo jedino rešenje", kaže on.
"Jovana" postigla impresivne rezultate
Primer uspešnog kozarstva u Srbiji je i jedan iz Banatske Topole u okolini Kikinde, na Poljoprivrednom gazdinstvu "Jovana" gde je kozarstvo izraslo u porodični posao.
Dušan Milešević započeo je uzgoj koza pre desetak godina, zajedno sa ćerkom Jovanom i njenim tadašnjim dečkom Filipom. Rezultati koje su zajedno postigli, zaista su impresivni jer se bave i preradom mleka, a poljoprivrednu proizvodnju su proširili i na uzgoj prepelica.
Početak im je bio skroman,a farmu koza zasnovali su stadom od 25 grla.
Pored svih problema, želja i volja da budu uspešni u tome što rade, nije ih napustila. Tokom godina, od početnih 25 koza stigli su do stada od preko 300 grla.
"Uzgajamo francuske alpske koze i za njih smo se odlučili na samom početku. Reč je o kozama koje spadaju u mlečne rase i koje su dosta otporne, a zahvaljujući dugotrajnoj selekciji postižu dobre rezultate, kada su u pitanju količine kozjeg mleka", ispričala je Jovana, po struci veterinar, dok je Filip veterinarski tehničar.
Na domaćinstvu je izgrađena moderna štala iz sopstvenih sredstava, kapaciteta okvirno za 300 grla, koliko stado trenutno i broji.
Kako su ispričali, hranu za koze većim delom proizvode, jer u svojoj okolini nemaju pašnjake. Na površini od sedam hektara uzgajaju kabastu hranu, a pored savremene štale, na gazdinstvu se nalazi i radionica za preradu mleka.
Delikatesi od kozjeg mleka
Gazdinstvo Jovana proizvodi surutka od kozjeg mleka, jogurt, mladi sir, zreli sir, mileram, kačkavalj, dimljeni kačkavalj, trapist i francuski meki sir - Boursin, kao svojevrstan specijalitet kuće.
Njihovi proizvodi su 100% od kozijeg mleka i ne mešaju ga sa kravljim. Međutim, ne planiraju da uvećavaju stado koza, već su svoju proizvodnju proširili u drugom pravcu jer imaju i japanske prepelice pa proizvode jaja ovih ptica.
Pored prodaje jaja, orijentisali smo se i na prodaju domaćeg testa, koje je potpuno prirodno, jer se pravi samo od brašna i prepeličijih jaja.
Kako kažu, kada proizvodite kvalitetnu hranu, kupci se uvek nađu.
"Većinu kupaca stekli smo na Fejsbuku preko grupa namenjenih malih proizvođačima i preko njihove stranice na ovoj mreži.Pored toga, ljudi su mogli da se upoznaju sa našim proizvodima na raznim festivalima hrane širom zemlje, dok smo na samom početku, naše proizvode delili prijateljima, a ljudi do kojih su proizvodi ovim putem stizali, prepoznali su kvalitet i postali naši kupci", kazao je Filip.
Njihovi proizvodi mogu se naći u pojedinim prodavnicama u Beogradu, a kako sami kažu, sa problemima u prodaji se do sada nisu susretali i stekli su značajan broj stalnih kupaca.
Za one koji razmišljaju da se bave kozarstvom kažu da se ono isplati ukoliko se automatski bavite i preradom mleka.
"Farma koza jako teško može da opstane samo od prodaje mleka, pri čemu je 30 koza minimalan broj za početak uzgoja. Takođe, posavetovali bismo ljude da se uvek dobro raspitaju pre kupovine umatičenih koza, jer kupovina kvalitetnih grla određuje budućnost farme, zaključio je Dušan.
Ukoliko želite da saznate na koje sve načine Evropska unija podržava poljoprivrednike u Srbiji, sve informacije o tome možete pronaći na sajtu eumogucnosti.rs.
(M.A./EUpravo zato/agrosmart.net/agrobiznis.rs/agrosaveti.rs)