U Evropi, ali i ostatku sveta sve je primetnija povećana potražnja za belim mesom - piletinom i ribom.
Iz tog razloga možemo biti zadovoljni jer se živinarstvo u našoj zemlji i te kako razvija. Na godišnjem nivou proizvedemo oko 115.000 tona živinskog mesa.
Uzgoj tovnih pilića u Srbiji jeste zahtevan, ali može biti vrlo isplativ posao. Tako se i porodica Dragane Đokić iz Belušića, koja se inače bavi mlečnim govedarstvom, odlučila i na uzgoj tovnih pilića.
Dragana je za Agroklub ispričala kakav je to posao i dala odgovor na pitanje - da li od tova pilića može da se živi.
Isplativ posao
Kako je rekla uslužni tov pilića se isplati, a njena porodica je zadovoljna poslom, iako se time ne bave dugo.
"Farmu pilića imamo od prošle godine. Odmah na startu smo imali peh, međutim, sledeće ture su bile dobre i više nismo imali problema", kaže Dragana.
Uzgoj tovnih pilića može biti vrlo unosan posao ukoliko se ispoštuju osnovni uslovi za njihov uzgoj.
Veoma je važno da farma bude dobro opremljena - adekvatanim prostorom u kojem borave pilići, da obezbedite kvalitetnu hranu i redovnu vakcinaciju pilića, a podrazumeva se i visok nivo higijene.
Intenzivni tov pilića traje od 40 do 42 dana starosti, a Dragana kaže da su za farmu pilića najbitniji sledeći faktori: temperatura, vlaga, ventilacija i režim osvetljavanja
Ulaganja
Dragana i njen suprug Dejan su objekat na farmi pilića napravili isključivo od svojih sredstava.
"Suprug je bio vozač po Evropi i odlučio je da se vrati, tako da smo ušteđevinu uložili u ovaj posao. Čuli smo da od ovoga može da se živi, malo smo istraživali, razgovarali sa stručnjacima i ljudima koji to već rade i tako se odlučili da napravimo farmu pilića", kaže Dragana.
Kapacitet njihove farme je 10.000 tovnih pilića, a ulaganja u nju su bila prilično velika.
Kažu da ij je izgradnja objekta prilično koštala i da im je bilo potrebno vreme da prikupe potrebnu dokumentaciju i dozvole.
Marići iz Kule uzgoj pilića podigli na viši nivo
Porodica Marić iz Kule se živinarstvom bavi više od dvadeset godina i uspeli su da ovaj posao podignu na viši nivo sagradivši savremene objekte za tov pilića.
Oni su podigli četiri balona za uzgoj pilića koji gledano od spolja deluju kao plastenici.
Izgrađeni su tako da imaju dosta dobru energetsku efikasnost, priča Kostadin Marić, vlasnik ove farme i navodi da je za montiranje jednog takvog objekta potrebno dva dana, za razliku od betonskih koji iziskuju duže vreme za izgradnju.
On kaže da to sve nisu izmislili sami, već se ugledali na farmere "od preko" koji to rade i postižu dosta dobre rezultate.
Kako je pojasnio najbolje trendove kopirali su iz Evrope, od uspešnih živinara, a takav pristup uzgoju pilića počeli su da praktikuju i naši farmeri.
Marić kaže da je posao zahtevan, da kao i u svakoj drugoj oljoprovrednoj grani ima problema, ali da se uz dobre uslove, može i fino zaraditi.
Ukoliko su vas ove priča inspirisale u pokretanju biznisa, ili za unapređenje istog, a potrebni su vam podrška ili dodatna sredstva, informacije o mogućnostima koje je EU pružila našim poljoprivrednicima, možete pronaći na sajtu eumogucnosti.rs.
Konkretnije, o IPARD fondu za koji je čula većina poljoprivrednih proizvođača u Srbiji, možete saznati OVDE.
(M.A./EUpravo zato/Agroklub/agrosaveti.rs)