Loša ekonomska situacija u Nemačkoj i još devet zemalja Evropske unije mogla bi da ima negativne posledice po ceo blok, upozorila je Evropska komisija. Makroekonomske neravnoteže u ovim zemljama izazvale su zabrinutost u takozvanom Izveštaju o mehanizmu upozorenja Komisije i biće detaljnije analizirane.
"EU se suočava sa ozbiljnim strukturnim izazovima koji ugrožavaju naš dugoročni prosperitet", rekao je evropski komesar za privredu Valdis Dombrovskis, upozoravajući da je "potrebna hitna akcija". Cilj izveštaja je rano otkrivanje i rešavanje ovakvih problema. Indikatori koji se uzimaju u obzir uključuju stope nezaposlenosti, nivoe duga, kreditne tokove i cene nekretnina.
Makroekonomske neravnoteže u jednoj zemlji EU, kao što je visok deficit tekućeg računa ili balon sa nekretninama, mogu imati efekte prelivanja na druge zemlje članice. Neuobičajeno visoka inflacija poslednjih godina, uključujući povećane troškove rada i cene nekretnina, učinila je svoje, navodi se u saopštenju Komisije.
Upozorenje za 10 zemalja
Pored Nemačke, koja se dugo smatrala vodećom evropskom ekonomijom, dublju analizu Komisije 2025. godine proći će i Kipar, Grčka, Italija, Mađarska, Estonija, Rumunija, Slovačka, Švedska i Holandija.
Kada je u pitanju zemlja iz našeg regiona u Evropskoj uniji, Hrvatska je napredovala u odnosu na prošlu godinu. U Hrvatskoj visoka bazna inflacija izaziva zabrinutost oko troškovne konkurentnosti, dok cene nekretnina nastavljaju snažno da rasu i pokazuju znake precenjenosti, međutim, makroekonomski rizici su ograničeni.
Troškovi rada su naglo porasli prošle godine, kada je bazna inflacija bila među najvišima u evrozoni, i ostali su uporno visoki.
Ukupna inflacija je umerena i iznosi blizu tri odsto u trećem kvartalu ove godine, što je i dalje iznad proseka evrozone. Ove godine bi, prema prognozama, trebalo da bude četiri odsto. Bazna inflacija je i dalje visoka i iznad proseka evrozone, ali je razlika značajna u odnosu na prošlu godinu.
Stopa nezaposlenosti je nastavila da opada i 2023. godine iznosila je 6,1 odsto, a očekuje se da će se ove i sledeće godine smanjiti na oko pet odsto.
Da deluju pojedinačno, ali kolektivno
Ovogodišnja preporuka evrozone poziva zemlje EU da deluju kako pojedinačno, uključujući sprovođenje svojih planova za oporavak i otpornost, tako i kolektivno u okviru Evrogrupe kako bi poboljšali konkurentnost i podstakli ekonomsku otpornost.
Evropski semester Evropske unije (godišnji ciklus koordinacije ekonomske i fiskalne politike) će nastaviti da identifikuje socio-ekonomske izazove i pruža smernice o aktivnostima politike koje su potrebne za njihovo rešavanje. U 2025. godini, prolećni paket za Evropski semestar će obezbediti preporuke za pojedine zemlje za rešavanje glavnih izazova specifičnih za zemlju identifikovanih u Izveštajima o zemljama.
(EUpravo zato/EK)