Godišnjica Ugovora iz Mastrihta! Kako je osnivanje Evropske unije ovim dokumentom promenilo živote ljudi?

Daniel Kalker / AFP / Profimedia

Na današnji datum pre 31 godine stupio je na snagu Ugovor iz Mastrihta. Ovaj ugovor poznat je i kao Ugovor o Evropskoj uniji, potpisan je u holandskom gradiću i uspeo je da promeni živote miliona ljudi u Evropi.

Ugovor je potpisan 7. februara 1992. godine nakon što su se lideri 12 država članica Evropske zajednice okupili u ovom holandskom gradu posla raspada Sovjetskog Saveza, pada Berlinskog zida i drugih promena u Evropi.

U Mastrihtu je rođen naziv Evropska unija, a lideri su se dogovorili oko važnih promena u strukturi i ovlašćenjima nove unije, koji su počivali na tri stuba, objavljeno je na sajtu Saveta EU.

U skladu sa njim, Evropska unija počiva na Evropskim zajednicama (prvi stub) sa dve dodatne oblasti saradnje (drugi i treći stub): zajednička spoljna i bezbednosna politika i pravosuđe i unutrašnji poslovi.

Stupanjem na snagu Ugovora o Evropskoj uniji, Evropska ekonomska zajednica postaje Evropska zajednica. Uvođenje postupka saodlučivanja i proširenje procedure saradnje povećavaju zakonodavna i nadzorna ovlašćenja Evropskog parlamenta.

Osim toga, lokalne valute su tada zamenile evro, sloboda kretanja postala je neograničena, a mnoge odluke se od tada prestale da se donose u Madridu, Atini, Kopenhagenu ili Parizu, već u Briselu.

Pet kriterijuma za uvođenje evra

Ugovorom iz Mastrihta utvrđeni su kriterijumi koje moraju da ispune zemlje koje žele da uvedu evro.

Prvi kriterijum je stabilnost cena: stopa inflacije ne sme biti veća od 1,5 odsto prosečne stope inflacije tri zemlje članice sa najnižom inflacijom u prethodnoj godini.

Budžetski deficit po pravilu mora biti manji od 3 odsto BDP-a.

Javni dug ne sme da pređe 60 odsto BDP-a, ali će zemlji sa većim javnim dugom biti dozvoljeno da uvede evro, ukoliko bude primetan trend dugoročnog smanjenja javnog duga.

Dugoročne kamatne stope ne mogu prelaziti 2 odsto kamatne stope tri zemlje članice sa najnižom inflacijom u prethodnoj godini.

Poslednji, peti kriterijum glasi da kurs domaće valute mora ostati u granicama unapred utvrđenih fluktuacija najmanje dve godine.

Ugovor iz Mastrihta nema instrumente koji bi primorali zemlje da se pridržavaju međusobno dogovorenih kriterijuma.

Glavna ideja Ugovora iz Mastrihta

Glavna ideja u vreme dogovaranja Ugovora iz Mastrihta bila je da postavi temelje za političku uniju, jer se do tada Evropska zajednica uglavnom svodila na ekonomske integracije. Ipak, u tome se nije daleko odmaklo i još uvek se vode rasprave u kom smeru treba razvijati EU, a glavna linija podele i dalje je u tome hoće li prevladati nadnacionalni ili međuvladin pristup u donošenju odluka.

Prvi pristup se može nazvati federalističkim, a drugi zajednicom suverenih država. Jedna od kombinacija ta dva pristupa je tzv. Evropa više brzina, u kojoj bi se one zemlje koje to žele, odrekle određenog dela suvereniteta u korist zajedničkog odlučivanja, dok bi druge ostale izvan toga kruga.

Jedan od najvećih dometa dosadašnjih integracija, zajednička valuta evro, jedva je preživela svetsku finansijsku krizu koja je počela 2007. godine u Sjedinjenim Državama i koja je 2010. dovela do dužničke krize dramatičnih razmera u Grčkoj, Irskoj, Španiji, Portugaliji, Kipru.

(EUpravo zato)

TAGOVI