NBS je poslala bankama svoje predloge za ograničenja kamata, povodom najavljenih izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Očekuje da se izjasne, a onda će predloge staviti na javni uvid.
Izmene se odnose na ograničenje kamata na dozvoljeni i nedozvoljeni minus, potrošačke i gotovinske kredite, i naravno na stambene, jer krajem godine ističe moratorijum na povećanje kamata.
Profesor Nikola Stakić je u razgovoru za RTS kazao da će se predložene izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u najvećoj meri će se odnositi na gotovinske kredite, na minuse i na kartice, a mnogo manje na stambene kredite.
On vidi da će se kamata i dalje formirati na tržišnom principu, ali da će NBS verovatno limitirati određene kamatne stope da ne mogu da idu više od zacrtanog maksimuma.
Kako kaže, još nema konkretnih detalja i čeka se odgovor bankarskog sektora.
"Verujem da će se u najvećoj meri odnositi na gotovinske kredite, na minuse i na kartice, a mnogo manji efekat će možda biti na stambene kredite", smatra Stakić.
Dodsje da će se kamata i dalje verovatno formirati na tržišnom principu.
"Narodna banka će verovatno definisati određene reperne kamatne stope ili će definisati određene koridore i u određenim slučajevima, kako kažemo, plafonirati određene kamatne stope da one ne mogu da idu više od nekog zacrtanog maksimuma", pojašnjava Stakić.
"Banke dobro posluju, ali su daleko od zelenašanja"
Stakić smatra da se može reći da banke u Srbiji dobro posluju, ali da je to daleko od nekog zelenaškog, lihvarskog ili nekog drugog načina zarađivanja u varljivim okolnostima.
Kako navodi, banke u Srbiji jesu profitabilne.
"Kad pogledate u nominalnim iznosima mislim da će ova godina opet premašiti prethodnu rekordnu godinu, gde je bilo preko milijardu evra, ali treba da sagledamo i neke relativne pokazatelje. Jesu bile visoke kamate na plasmane i na kredite, ali bili su i visoki troškovi izvora sredstava za banke", kazao je Stakić.
"Većina sredstava ostaje građanima i privredi"
Prema njegovoj proceni, nove mere ne mogu se okarakterisati kao porez na ekstra profit, jer država neće ubirati nikakve dodatne prihode po osnovu ovog zakona.
"Naprotiv, veći deo sredstava će ostati komintetima, građanima i privredi, i na taj način bi eventualno mogla da se postakne agregatna tražnja u periodu pred nama", smatra Stakić.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)