Globalne akcije pale su u petak usred rastuće zabrinutosti zbog precenjenih tehnoloških kompanija i sve veće neizvesnosti oko toga da li će američke Federalne rezerve ipak sniziti kamatne stope.
Evropske berze otvorile su se značajno niže, prateći pad azijskih indeksa od petka i sunovrat Volstrita u četvrtak, dok investitori ponovo procenjuju izglede za smanjenje kamatnih stopa i postavljaju pitanja o visokim vrednovanjima vodećih američkih tehnoloških i AI kompanija.
"Tržišta su naširoko u minusu jer investitori strahuju od pukotina u narativu koji je pogonio najveći tehnološki rast u poslednjih nekoliko godina", izjavio je Dan Coatsworth, šef tržišta u AJ Bell-u.
Ključna zabrinutost odnosi se, kaže on, na "preskupe akcije i milijarde dolara koje se slivaju u veštačku inteligenciju upravo u trenutku kada tržište rada postaje sve krhkije".
U Evropi je raspoloženje bilo tmurno u petak ujutru pošto su prinosi na britanske državne obveznice skočili, nakon izveštaja da je ministarka finansija Rejčel Rivs odustala od planova za povećanje stope poreza na dohodak u jesenjem budžetu.
Prinos na desetogodišnje obveznice porastao je na preko 4,54%, pa se zatim blago povukao. Ako se vest potvrdi, potez, o kome je prvi pisao Financial Times, ostavio bi rupu u javnim finansijama.
Londonske akcije oslabile su, a banke su bile među najgorim izvođačima u okviru FTSE 100, dok su investitori preračunavali mogućnost strožeg fiskalnog okvira.
Oko 11 časova po srednjoevropskom vremenu, FTSE 100 je bio niži za više od 1,1%, panevropski Stoxx 600 izgubio je gotovo 1%, frankfurtski DAX pao je više od 0,7%, dok je pariska CAC 40 bila niža za blizu 0,7%. Indeksi u Madridu i Milanu pali su za 1,2%, odnosno 1%.
"Uprkos turobnoj slici, obim povlačenja nije bio dovoljno snažan da sugeriše paniku", dodao je Coatswort, naglasivši da „pad od 1% na FTSE 100 nije neuobičajen za jedan dan kada su tržišta neraspoložena".
Na korporativnoj sceni, luksuzni holding Richemont bio je među najboljim izvođačima, skočivši 7,5% nakon što je nadmašio prognoze za rezultate u prvoj polovini godine. Siemens Energy je porastao više od 10% pošto je kompanija podigla ciljeve za fiskalnu 2028. godinu. U drugim vestima, francuski Ubisoft odložio je objavu finansijskih rezultata za proteklih šest meseci; trgovanje njegovim akcijama je obustavljeno nakon ranijeg pada od više od 8%.
Preko Atlantika, Volstrit je u četvrtak pretrpeo jednu od najlošijih sesija od aprila, pri čemu je S&P 500 skliznuo 1,7%, a Dow Jones pao 1,7% sa rekordnog maksimuma postignutog dan ranije. Tehnološki Nasdaq izgubio je 2,3%.
Akcije velikih kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom našle su se pod snažnim prodajnim pritiskom: Nvidia je pala 3,6%, Super Micro Computer 7,4%, Palantir 6,5%, Broadcom 4,3%, a Oracle više od 4%.
Zapanjujući rast ovog sektora tokom godine podstakao je poređenja sa dot-kom balonom i otvorio pitanje koliko još prostora ima za dalji skok cena.
Očekivanja da bi Fed mogao dodatno da smanji kamate u decembru takođe su oslabila - tržišta sada procenjuju da je mogućnost takvog poteza tek minimalna.
Azijska tržišta su nastavila negativan trend, pošto su novi podaci pokazali da je industrijska proizvodnja u Kini u oktobru porasla najsporijim tempom u poslednjih 14 meseci - 4,9% na godišnjem nivou, u odnosu na 6,5% u septembru i ispod očekivanja. Investicije u fiksnu imovinu takođe su oslabile, pod pritiskom dugotrajnih problema u sektoru nekretnina.
Južnokorejski Kospi predvodio je gubitke u regionu, potonuvši 3,8% uz snažnu prodaju tehnoloških akcija. Samsung Electronics pao je 5,5%, SK Hynix 8,5%, dok je LG Energy Solution izgubio 4,4%. Tajvanski Taiex opao je 1,8%.
Japanski Nikkei 225 izgubio je gotovo 1,8%, brišući dobitke od četvrtka, a SoftBank Group skliznuo je 6,6%. U Kini, Hang Seng u Hong Kongu pao je 2%, dok je Šangajski kompozitni indeks oslabio 1%.
Istovremeno, cene nafte su porasle.
Brent je skočio gotovo 1,6% na 63,99 dolara po barelu, dok je WTI dodao 1,8% i dostigao 59,76 dolara. Dolar je blago ojačao na 154,55 jena, a evro se trgovao po kursu od 1,1637 dolara.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)