Evropska komisija predložila je niz izmena u nacrtu sledećeg sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije, pokušavajući da spreči pobunu u Evropskom parlamentu, navodi se u dokumentu do kojeg je došao Politico.
Popuštanjem u osetljivim pitanjima, moćna izvršna vlast EU nastoji da umiri većinu poslanika Evropskog parlamenta koji prete da odbace plan vredan 1,8 biliona evra za finansiranje EU.
Ovaj potez Komisije usledio je svega nekoliko sati pre ključnog sastanka zakazanog za ponedeljak (10. novembar), na kojem će učestvovati predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, predsednica Parlamenta Roberta Mecola i danska premijerka Mete Frederiksen, čija zemlja trenutno predsedava Savetom EU.
Sastanak se vidi kao poslednji pokušaj da se postigne kompromis u sve napetijim odnosima između Parlamenta i Komisije. Novi budžet mora dobiti zeleno svetlo Evropskog parlamenta pre nego što stupi na snagu 2028. godine.
To što Komisija predlaže izmene sopstvenog budžetskog plana, krajnje je neuobičajeno, piše ovaj evropski portal. Takav potez predstavlja odgovor na pritiske četiri najveće stranke koje čine tradicionalnu centrističku većinu u Parlamentu.
U oktobru su Evropska narodna partija (EPP), centrisni blok Renew Europe, Zeleni i Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) Fon der Lajenovoj uputili listu željenih izmena, koje su sada uvršćene u novi dokument.
Međutim, predložene korekcije mogle bi izazvati nezadovoljstvo u glavnim gradovima država članica, koje trenutno prepravljaju Komisijin predlog i generalno se protive davanju ranih ustupaka Parlamentu.
Jedan diplomata EU izjavio je da bi predlog Komisije da formalno menja sopstveni dokument mogao da "zabije klin" u trenutne pregovore u Savetu.
"Parlament to vidi kao priliku da dobije institucionalnu bitku protiv Saveta", rekao je on.
S druge strane, zvaničnik Parlamenta istakao je da bi postizanje dogovora već sutra značilo da se "problem rešava u ranoj fazi, kako se na njega ne bi morali vraćati kasnije".
Šta se menja?
Parlament se protivi planu višegodišnjeg finansijskog okvira (MFF) Evropske komisije zbog promena u regionalnim i poljoprivrednim fondovima, koji čine oko polovine ukupnog budžeta EU.
Većina poslanika smatra da bi predložene reforme isključile Parlament i regionalne lidere iz procesa odlučivanja i dale previše moći nacionalnim vladama.
Da bi odgovorila na te pritužbe, Komisija je predložila uvođenje tzv. "ruralnog cilja", koji bi obavezao države članice da najmanje 10 odsto sredstava iz nacionalnih planova usmere na poljoprivredu.
To je dodatak na 300 milijardi evra direktne pomoći za poljoprivrednike, već uključene u prvobitni predlog iz jula.
"To je manje-više ono što smo tražili", rekao je jedan visoki poslanik uključen u pregovore.
Ipak, drugi su bili oprezniji: "To jeste korak u pravom smeru, ali nije proboj", ocenio je drugi poslanik.
Još jedno sporno pitanje je predlog Komisije da se regionalni i poljoprivredni fondovi spoje u jedinstven budžetski fond kojim bi upravljale nacionalne vlade, uz široku slobodu odlučivanja o trošenju novca.
Takva ideja izazvala je ogorčenje među gradonačelnicima i regionalnim vlastima, koji strahuju da će izgubiti svaku kontrolu nad raspodelom sredstava.
Kako bi ublažila nezadovoljstvo, Komisija sada predlaže da se regionalnim liderima omogući veći uticaj na planiranje i trošenje novca, uključujući i učešće na ključnim sastancima sa nacionalnim vladama i predstavnicima Komisije.
Kao dodatni ustupak, predložene su garancije koje bi smanjile rizik da nacionalne vlade smanjuju sredstva razvijenijim regionima. To se nadovezuje na garanciju od 218 milijardi evra za isplate siromašnijim oblastima, uključenu u letnji predlog.
Na kraju, Komisija predlaže da Evropski parlament dobije veću ulogu u odlučivanju o trošenju javnih sredstava EU, čime bi institucija dobila dodatnu težinu u raspodeli evropskog novca.
(EUpravo zato/Politico)