Nemačka je dobila "zeleno svetlo" Evropske komisije da značajno poveća budžetsku potrošnju, iako njen predloženi plan u startu premašuje ograničenja potrošnje u EU, piše Politiko.
Ovim je otvoren put da Nemačka znatno poveća izdvajanja za odbranu i obnovu zapuštene infrastrukture što je razvoj koji Komisija već dugo podstiče.
Odluka je izazvala kritike da Komisija "zažmuri" kada je reč o Nemačkoj, jer je najveća i najmoćnija članica EU.
Prema planu, javni dug i deficit, razlika između državnih prihoda i rashoda, u narednim godinama će naglo porasti, a zatim postepeno opadati. Glavni cilj je ponovo pokrenuti privredni rast u industrijskom srcu Evrope, nakon godina stagnacije.
Procenjuje se da će odnos deficita i bruto domaćeg proizvoda (BDP) dostići vrhunac od 3,8 odsto 2026. godine, znatno iznad limita EU od 3 odsto, a zatim se smanjiti na 1,9 odsto do 2029.
Istovremeno, udeo javnog duga u BDP-u porašće sa 64 odsto 2025. na 66,5 odsto 2029. godine, da bi potom krenuo da opada. Ove brojke ne uključuju povećane vojne izdatke, koji su faktički izuzeti iz obračuna.
3,5% BDP-a za odbranu
I EU i Sjedinjene Države već neko vreme vrše pritisak na Berlin da poveća troškove za odbranu nakon ruske invazije na Ukrajinu. U najambicioznijem programu naoružavanja od ujedinjenja zemlje, Nemačka planira da poveća vojni budžet sa 2,4 odsto BDP-a 2025. na 3,5 odsto do 2029.
Komisija je takođe potvrdila da neće pokrenuti postupak zbog prekomernog deficita, mehanizam sankcija EU za države koje previše troše, protiv Nemačke.
Zvaničnici ističu da je rast javne potrošnje privremen i da ne ugrožava fiskalnu stabilnost zemlje.
Današnjom odlukom Komisija je završila procenu planova potrošnje svih država članica u okviru godišnjeg budžetskog procesa. U novembru će EU izvršno telo dati ranu ocenu o tome da li zemlje članice idu u pravcu ispunjavanja dugoročnih fiskalnih obaveza.
Kako bi dobila dodatno vreme za ispunjavanje pravila EU, Nemačka je zatražila da njen plan potrošnje bude produžen sa četiri na sedam godina. Zauzvrat, Berlin se obavezao da sprovede preporuke EU, poput smanjenja birokratije i privlačenja više visoko kvalifikovanih migranata.
(EUpravo zato/Politko)