Evropska centralna banka (ECB) predložila je pojednostavljenje bankarske regulative, nastojeći da "očisti" složen skup propisa, ali bez smanjenja ukupnog finansijskog tereta za banke, što je odmah izazvalo kritike zajmodavaca koji su se nadali većem rasterećenju.
Banke već dugo tvrde da je nadzor postao previše opterećujući, dok neke zemlje, posebno Sjedinjene Države, sada guraju u smeru ublažavanja regulative i snižavanja kapitalnih zahteva, polazeći od toga da strogi nadzor sputava bankarsku aktivnost.
Ipak, ECB ostaje pri stavu da pojednostavljenje ne može da znači i niže kapitalne zahteve, pa se novi predlozi fokusiraju na smanjenje broja, a ne nivoa, kapitalnih rezervi koje banke moraju da drže za slučaj potencijalnih šokova.
"Napori na pojednostavljivanju treba da očuvaju otpornost banaka, a pod otpornošću podrazumevamo nivo kapitala", rekao je potpredsednik ECB-a Luis de Gindos.
"Ne želimo da ugrozimo sadašnju kapitalnu poziciju evropskih banaka".
Evropska bankarska federacija pozdravila je izveštaj ECB-a, ali je poručila da "sada moraju uslediti konkretni i odlučni koraci kako bi se ojačala globalna konkurentnost finansijskog sektora EU".
Krovna organizacija nemačkih bankarskih udruženja, Deutsche Kreditwirtschaft, takođe je pozdravila predložena pojednostavljenja i zatražila njihovu brzu primenu, ali je upozorila i da ECB nije otišla dovoljno daleko, posebno imajući u vidu blažu regulativu u drugim zemljama.
"Postavlja se pitanje da li su ovi predlozi dovoljni u svetlu regulatornih olakšica u SAD i Velikoj Britaniji", rekao je Heiner Herkenhof, šef Udruženja nemačkih bankara. "Pozivamo Evropsku komisiju da bude odlučnija".
Grupa je ocenila i da pojednostavljenje za manje banke takođe nije dovoljno.
Šta ECB želi?
Mere, koje tek Komisija mora da odobri, uključuju objedinjavanje različitih zahteva o rezervi i jednostavnije takozvane stres-testove, kojima nadzorna tela proveravaju otpornost banaka na krize kroz različite scenarije.
Komisija će mišljenje o predlozima ECB uključiti u izveštaj o stanju bankarskog sistema na jedinstvenom tržištu 2026.
Zahtevne kapitalne propise Evropa je uvela reagujući na svetsku finansijsku krizu od 2008. Ta regulativa i mikroskopski nadzor ECB rezultat su lekcije izvučene sloma finansijskih institucija.
Jednostavnija, brža i jeftinija administracija na tržištu koju ECB želi u pozadini ima i ubrzanje deregulacije američkog bankarskog sektora koje gura predsednik Donald Tramp.
(EUpravo zato)
