Menstruacija nikome nije omiljeni deo meseca. Bol, umor i promene raspoloženja su samo neke od neprijatnosti koje utiču na svakodnevicu.
A za mnoge se teškoće tu ne završavaju: obezbediti sebi nešto osnovno, poput tampona ili uložaka, može da bude podjednako teško.
Menstrualno siromaštvo je stvaran društveni problem, iako o njemu i dalje nema mnogo dostupnih podataka.
Najviše pogađa marginalizovane grupe: žene bez krova nad glavom, žene sa invaliditetom ili trans osobe. Još jedna velika ranjiva grupa su mladi. Prema procenama EU iz 2019. godine, svaka deseta devojčica i mlada žena nema dovoljno sredstava da kupi higijenske potrepštine. To im značajno komplikuje život i potencijalno ih isključuje iz društvenih i sportskih aktivnosti, pa čak i iz obrazovanja.
Češka je odlučila da to promeni.
Tamošnje vlasti su ovog leta usvojile novo pravilo prema kojem će sve osnovne i srednje škole u zemlji od 2026. godine morati da obezbede besplatne higijenske uloške i tampone u školskim toaletima. To je ogromna pobeda za organizaciju SOLA, češku NVO koja se bavi destigmatizacijom menstruacije i borbom protiv menstrualnog siromaštva. Tokom maja, NVO je prikupila više od 10.000 potpisa podrške ovoj inicijativi, a pritisak civilnog društva ubrzo je dao rezultate.
"Odlučili smo da se zalažemo za sistemsko rešenje menstrualnih potreba u svim školama i smislili smo relativno jednostavno rešenje", objasnila je Irena Hulkova iz organizacije SOLA za "The European Correspondent".
"Lista obavezne opreme u toaletima proširila bi se na pojedinačno upakovane menstrualne proizvode. Obratili smo se ministarstvima prosvete i zdravlja da pitamo da li bi takva promena bila moguća", objasnila je.
SOLA je deo mreže "Menstrual Matters", koju čini više od 30 evropskih organizacija koje se zalažu za menstrualna prava na evropskom nivou.
Škotska je 2022. godine postala prva zemlja na svetu koja je uvela besplatne higijenske proizvode u svim javnim institucijama. Velika Britanija i Španija usvojile su slične mere, pa su odlučile da uvedu besplatne higijenske proizvode u školama.
Češka vlada se saglasila da za ovu svrhu izdvoji oko 950 evra godišnje po školi. Istovremeno, zemlja je i dalje među onima sa najvišom stopom PDV-a na higijenske proizvode (21%), što godišnje donosi oko 12 miliona evra u državni budžet. Još viša stopa je u Mađarskoj (27%), dok oko polovine država članica EU primenjuje stopu manju od 15%. Velika Britanija i Irska, na primer, uvele su nultu stopu poreza. Međutim, u Velikoj Britaniji je uticaj na kupce bio manji od očekivanog, jer su trgovci uglavnom zadržali novac umesto da snize cene.
EU je 2022. godine promenila pravila o PDV-u na menstrualne proizvode, omogućivši zemljama da ga smanje ili potpuno ukinu, i tako učine ove proizvode jeftinijim. Tada su higijenske potrepštine klasifikovane kao "osnovne", umesto da, kao ranije, nose pomalo apsurdnu oznaku "luksuzne robe".
Problem menstrualnog siromaštva se ne tiče samo onih sa ograničenim prihodima. Često pogađa i devojčice i žene koje se plaše da potraže pomoć. Više od polovine Evropljana i dalje menstruaciju smatra tabu temom koja im izaziva nelagodu.
Prva menstruacija i neredovni ciklusi, česti u tinejdžerskim godinama, mogu biti traumatični događaji za devojčice tokom odrastanja. Svaka devojčica pamti kako je krišom nosila tampon u rukavu ili presavijala toalet papir kao hitnu zamenu za uložak. Besplatni i dostupni higijenski proizvodi sigurno mogu da smanje stres u ovom ranjivom uzrastu.
(EUpravo zato/European Correspondent)