Više od polovine fakultetskih diploma u Sloveniji danas je u rukama žena, a razlika u platama između muškaraca i žena niža je od proseka EU. Ovo su svakako dobre vesti, ali konačna bitka za potpunu ravnopravnost još nije dobijena.
Ovo poručuje prva žena na čelu slovenačke diplomatije Tanja Fajon, koja rodnu ravnopravnost ne vidi kao posebnu temu, već kao temelj unutrašnje i spoljne politike države.
Prema podacima Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE), Slovenija se nalazi blizu proseka Evropske unije, uz natprosečne rezultate u obrazovanju i zdravstvu. Žene su većina među diplomiranima, dobro su zastupljene u parlamentu i sve vidljivije na pozicijama na kojima se odlučuje. Istovremeno, jaz u zaradama ostaje ispod evropskog proseka, što je podatak na koji Ljubljana, kako ističe Fajonova, može da bude ponosna.
Ipak, statistika ima i drugu, ne tako vedru stranu. Žene i u Sloveniji i dalje nesrazmerno obavljaju neplaćeni rad u domaćinstvu, a najviše upravljačke pozicije u ekonomiji ostaju pretežno muške. Rodno zasnovano nasilje, uključujući i ono u digitalnom prostoru, Fajonova ističe kao jedan od najozbiljnijih izazova današnjice.
"Osnaživanje žena i devojaka, kao i unapređenje jednakih mogućnosti spadaju među glavne prioritete spoljne politike, ali i moje lične ciljeve. Dosledno sam zagovarala ove principe u međunarodnoj zajednici, ali i unutar našeg ministarstva. Ponosna sam što smo tokom poslednjeg mandata preduzeli nekoliko konkretnih koraka napred. Ojačali smo zastupljenost žena na rukovodećim pozicijama i jasno se obavezali na feminističku spoljnu politiku koja se bavi pitanjima i žena i muškaraca. Broj slovenačkih ambasadorki u svetu stalno je rastao, uključujući i pozicije koje su izazovne iz kulturnih ili bezbednosnih razloga. Isto važi i za žene na rukovodećim pozicijama u našem ministarstvu, ovde u Ljubljani", priča nam Fajonova.
Prva žena na čelu slovenačke diplomatije
Naša sagovornica ističe kako je tokom života svedočila mnogim prvim dostignućima za žene u Sloveniji, poput izbora prve premijerke i prve predsednice.
"Pre skoro četiri godine imala sam zadovoljstvo da postanem prva žena na čelu slovenačke diplomatije. To je bio jedan od najsvetlijih trenutaka u mojoj karijeri. Vreme je i da žena lider postane prva generalna sekretarka Ujedinjenih nacija".
Na pitanje šta je najviše doprinelo napretku, ona ističe kako je on rezultat kombinacije snažnog zakonodavstva, aktivnog civilnog društva i doslednog usklađivanja sa evropskim standardima. Slovenija, naime, ima čvrst pravni okvir koji zabranjuje diskriminaciju i promoviše jednake mogućnosti. Nacionalni akcioni planovi za rodnu ravnopravnost, ciljne politike zapošljavanja i podrška usklađivanju vremena provodenog na poslu i porodičnog života doprineli su opipljivim poboljšanjima.
"Na evropskom nivou, učešće u programima koje finansira EU bilo je posebno važno. Saradnja unutar EU ojačala je prikupljanje podataka, upoređivanje politika i razmenu najboljih praksi. Strukturni i socijalni fondovi podržali su projekte usmerene na žensko preduzetništvo, uključivanje na tržište rada i borbu protiv nasilja zasnovanog na polu", kaže ministarka Fajon.
U spoljnoj politici Slovenija takođe integriše principe rodne ravnopravnosti u razvojnu saradnju i humanitarne akcije.
"Čvrsto verujem da rodna ravnopravnost mora biti prisutna u svim politikama, a ne tretirana kao zasebno pitanje".
Kako dodaje, kao nestalna članica Saveta bezbednosti, Slovenija je isticala značaj pune, ravnopravne, smisleno uključene i sigurne uloge žena u procesima prevencije i rešavanja sukoba i naporima za trajni mir.
"Trudili smo se da pronađemo načine kako da Savet bezbednosti UN efikasnije reaguje i osigura odgovornost za seksualno i rodno zasnovano nasilje u sukobima. Rodna perspektiva i prava žena i devojaka takođe su prioriteti trenutnog slovenačkog članstva u Savetu za ljudska prava 2026-2028".
Izazovi s kojima se čak i Slovenija suočavala
Ni u ovoj zemlji, koja se svrstava među razvijenije u ovom delu Evrope, pitanje rodne ravnopravnosti nije u potpunosti bez izazova.
"Prvo, nejednaka raspodela neplaćenog rada u domaćinstvu i dalje ograničava ekonomske mogućnosti žena. Drugo, iako su žene prisutne u politici, one su i dalje nedovoljno zastupljene na vrhunskim rukovodećim pozicijama u korporacijama. Treće, rodno zasnovano nasilje, uključujući online nasilje, i dalje je ozbiljan problem u Evropi i svetu".
Prema njenim rečima, mediji ovde igraju ključnu ulogu.
"Verujem da je važno izbegavati učvršćivanje stereotipa, pružiti prostor raznovrsnim ženskim glasovima i istaknuti ne samo izazove već i uspešne uzore. Uravnoteženo i odgovorno izveštavanje može znatno oblikovati javnu percepciju i ubrzati društvene promene. Prepoznavanje i efikasno reagovanje na nove i brzo rastuće oblike nasilja u digitalnom prostoru, uključujući uznemiravanje, uvrede, zastrašivanje, govor mržnje, kršenje privatnosti itd., ključni su za sprečavanje eskalacije koja može dovesti do fizičkog nasilja, uključujući femicid. Osnaživanje žena i devojaka da slobodno i sigurno učestvuju u digitalnim prostorima nije samo pitanje pravde, to je ključno za postizanje ravnopravnosti, demokratije i održivog razvoja za sve", poručuje Fajonova.
Ona dodaje da je zatvaranje rodnog jaza zajednička odgovornost političara i diplomata, lidera, kreatora javnog mnjenja, medija, muškaraca i žena.
"Da bismo postigli znatan napredak, potrebno je promeniti politike i način razmišljanja. Treba da budemo zagovornici, mentori i uzori mlađim generacijama koje će nas slediti. U našem ministarstvu nastavićemo da činimo svoj deo našom posvećenošću osnaživanju žena i devojaka i njihovom smislenom učešću.
Članstvo u EU Sloveniji bilo od ključnog značaja
Kako Evropska unija ima brojna pravila i procedure koji podstiču ravnopravnost polova u svih 27 država članica, postavlja se pitanje u kojoj meri je članstvo doprinelo uspešnoj primeni politika rodne ravnopravnosti.
"Članstvo u EU bilo je od ključnog značaja. Evropska unija pruža snažan pravni okvir, jasne standarde i merljive pokazatelje. Zahvaljujući institucijama kao što su Evropska komisija i EIGE, države članice imaju koristi od komparativnih podataka, mehanizama praćenja i koordinisanih strategija. EU direktive su ojačale zakonodavstvo protiv diskriminacije, pravila o transparentnosti plata i politike ravnoteže rada i privatnog života. Pristup EU sredstvima omogućio je konkretne projekte koji direktno poboljšavaju ekonomsku participaciju žena i zaštitu od nasilja. Ukratko, članstvo u EU jača nacionalne napore obezbeđujući odgovornost, finansijsku podršku i zajedničku političku posvećenost jednakosti.
