Razumevanje rodne ravnopravnosti počinje od iskustava žena u svakodnevnom životu. One vode poslove, ali teže dolaze do kapitala, rade, a za isti rad zarađuju manje i sporije napreduju od muških kolega. Uz to, preuzimaju najveći teret brige o drugima bez podrške koja bi im omogućila ekonomsku sigurnost i nezavisnost, dok u procesima odlučivanja i dalje nemaju jednaku moć. Upravo u razlici između onoga što je garantovano i onoga što je zaista dostupno nalazi se jedan od ključnih izazova rodne ravnopravnosti danas.
Na taj raskorak ukazuje i globalna tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana žena "Prava. Pravda. Akcija. Za sve žene i devojčice", koja fokus ne stavlja na to da li prava samo postoje već da li su i koliko ona dostupna u praksi i šta je potrebno da se njihov domet proširi. Ona ne poziva samo na potvrdu postignutog već na ubrzanje konkretnih promena kako bi uspostavljeni standardi postali vidljivi u svakodnevnom životu žena.
Prava
U prethodnim godinama napravljeni su važni koraci u unapređenju rodne ravnopravnosti putem razvoja politika, institucionalnih mehanizama i javnih programa koji sve više prepoznaju različite potrebe žena. Teme ekonomskog osnaživanja, političke participacije, borbe protiv nasilja i razbijanja rodnih stereotipa postale su vidljivije i prisutnije u javnim politikama. Ovi pomaci sve se više ogledaju i u načinu na koji se planiraju javne politike i raspodeljuju resursi. Rodna perspektiva postepeno se uključuje u procese donošenja odluka, a jedan od najvidljivijih primera tog pristupa jeste rodno odgovorno budžetiranje – model koji se danas primenjuje u više od 130 institucija na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, čime se rodna ravnopravnost sve sistematičnije uključuje u planiranje i korišćenje javnih sredstava.
Ipak, iskustvo žena pokazuje da formalno priznata prava ne znače uvek i ostvarenu pravdu.
Rodni jaz na tržištu rada i dalje je izražen. Žene češće rade u slabije plaćenim sektorima, ređe su na rukovodećim pozicijama i neretko nose dvostruki teret plaćenog posla i neplaćenog rada u domaćinstvu. Ekonomija nege, koja počiva pre svega na radu žena, ostaje nedovoljno prepoznata i podržana.
Nasilje nad ženama, uključujući digitalno nasilje, i dalje predstavlja ozbiljan društveni problem koji zahteva snažniji institucionalni odgovor i kontinuiranu prevenciju. Posebno su izložene žene iz višestruko marginalizovanih grupa, čiji pristup pravima, uslugama i ekonomskim prilikama ostaje ograničen.
Pravda
Zato danas, kad govorimo o pravima, moramo govoriti i o pravdi.
Pravda znači da institucije funkcionišu jednako za sve žene. Da zaštita od nasilja nije formalna, već delotvorna. Da ekonomska nezavisnost nije izuzetak, već standard.
Da vreme koje žene svakodnevno ulažu u brigu o drugima bude prepoznato kao društvena vrednost, a ne privatna obaveza. Pravda znači i bezbedan digitalni prostor, ravnopravan pristup resursima i mogućnost da svaka žena donosi odluke o sopstvenom životu.
Ali pravda se ne dešava sama od sebe. Ona zahteva akciju.
Akcija danas znači prelazak sa strategija na budžete, sa obaveza na primenu, s pilot-inicijativa na sistemska rešenja. Ona podrazumeva ulaganje u usluge socijalne zaštite i nege, podršku zapošljavanju i preduzetništvu žena, jačanje mehanizama za zaštitu od nasilja, ali i rad na promeni društvenih normi koje održavaju nejednakosti.
Akcija
U tom pravcu, globalni procesi dodatno osvetljavaju gde su pravda i akcija danas najpotrebnije. U okviru obeležavanja trideset godina od usvajanja Pekinške deklaracije i Platforme za akciju, definisani su prioriteti za ubrzanje rodne ravnopravnosti, od digitalne inkluzije i ekonomske sigurnosti žena, preko nulte tolerancije na nasilje i ravnopravnog učešća u odlučivanju, do rodne dimenzije mira, bezbednosti i klimatskih politika. Ove oblasti pokazuju gde se jaz između prava i stvarnosti najviše produbljuje, ali i gde ciljane politike, finansiranje i partnerstva mogu doneti najbrže pomake.
Principi ove agende već se prevode u nacionalni kontekst. Napredak učešća žena u političkom životu jedan je od vidljivih primera: žene danas čine oko 40% narodnih poslanika, čime Srbija spada među zemlje s višim nivoom parlamentarne zastupljenosti žena na globalnom nivou. Istovremeno, digitalna transformacija i klimatska pravda ostaju važna polja za dodatno ubrzanje akcije.
Napredak u oblasti rodne ravnopravnosti u Srbiji rezultat je zajedničkog rada institucija, lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, privatnog sektora i međunarodnih partnera. Zahvaljujući takvoj saradnji, politike sve češće izlaze iz okvira dokumenata i postaju konkretne usluge, programi i prilike koje menjaju svakodnevni život žena.
Za sve žene i devojčice
UN Women u Srbiji zato nastavlja da ovogodišnju globalnu temu "Prava. Pravda. Akcija. Za sve žene i devojčice" pretvara u konkretne inicijative, od jačanja institucionalnih mehanizama i unapređenja rodno odgovornog budžetiranja, do programa ekonomskog osnaživanja, prevencije nasilja i partnerstava koja otvaraju prostor za liderstvo i učešće žena u donošenju odluka.
Međunarodni dan žena zato nije samo prilika za osvrt, već i podsetnik na odgovornost koju svi delimo. Prava su postavljena, ali se pravda meri njihovom primenom, dok akcija ostaje jedini put ka stvarnim promenama.
Prava su temelj. Pravda je cilj. A akcija je put kojim do njega dolazimo.
Otuda danas, više nego ikada, rodnu ravnopravnost treba posmatrati ne kao sektorsko pitanje već kao društveni prioritet od ključnog značaja za pravednije, otpornije i prosperitetnije društvo.