Suština svake grane medicine, posebno kada govorimo o karcinomima, jeste prevencija. "Prevencija bolesti zaista jeste kraljica medicine", započinje sa nama razgovor ugledni ginekolog dr Vanja Milošević.
"Kao što su nas profesori učili, a naši stari znali da kažu – bolje sprečiti nego lečiti. Vi u suštini većinu bolestimožete da prevenirate. Kada je, na primer, u pitanju rak grlića materice, dijagnostičkim metodama možete da prepoznate sve simptome i znake koji se inače javljaju. U ovom slučaju, jednim jednostavnim pegledom, a vrlo pouzdanim testom kao što je Papanikolau test, te kolposkopskim pregledom možete da otkrijete promene na nivou ćelija u nultoj, početnoj ili neinvazivnoj fazi", kaže za EUpravo zato dr Vanja Milošević.
"Ići kod lekara kada se čini da je sve u redu".
"Veoma mi je važno da ženama prepopručim odlazak kod ginekologa makar dvaput godišnje, dakle na šest meseci. Tako možemo da otkrijemo promene u beskliničkoj fazi, gde ne dolazi do krvarenja, bolova i drugih simptoma koji inače većinu žena i dovede kod lekara", pojašnjava stručnjak.
Nažalost retko koja pacijentkinja dolazi kod lekara kada nema tegobe i kada se čini da je sve u redu. Pacijentkinje obično misle – neće to meni da se desi - i na taj način sebe obmanjuju.
Prema njegovim rečima, nažalost, još nismo svesni značaja preventivnih pregleda.
On savetuje da sa dobijanjem prve menstruacije, a naročito nakon prvog seksualnog odnosa, devojke i žene moraju da vode računa o svom reproduktivnom zdravlju redovnim odlaskom na preglede.
"Kao ginekolog tvrdim da kada se naruši zdravlje jedne žene, narušava se zdravlje čitave jedne nacije", kaže Milošević.
"To meni ne može da se desi" i druge zablude
Naš sagovornik kaže i da ima dosta predrasuda. Često se smatra da mlade žene ne obolevaju od malignih oboljenja, a ima i onih koje razmišljaju da nakon rođenja deteta ne moraju da idu kod ginekologa.
"Žene svih uzrasta, gde god da živite i kojih god da ste profesija, bar dva puta godišnje se javite na ginekološki pregled. Jer kada se na vreme otkrije bolest, veće su i šanse za izlečenje. Ukoliko se tokom pregleda posumnja, a histopatološkim nalazom se te sumnje potvrde, ide se u prvi oblik intervencije - konizaciju, pa kasnije eventuelne histeroktomije ukoliko je proces napredovao. Suština je da ne moramo da dođemo u situaciju da od žena pravimo invalide, i da im odstranjujemo reproduktivne organe, kada možemo jednostavno i lako da problem rešimo. Ovo o čemu govorimo treba da bude deo zdravstvene prosvećenosti", napominje dr Milošević.
Zdravlje pre svega, zato i prevencija
Zdravlje treba da nam bude ispred svega, kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, ponekad se desi da potpuno zapostavimo svoje zdravlje, stavljajući ispred sebe porodicu ili posao koji su na kraju manje važni ako se zdravlje naruši.
"Često žene više pažnje posvećuju estetici, što je takođe važno i ne treba da se potcenjuje, ali postoji veliki broj žena koje češće idu kod kozmetičara i frizera, nego kod ginekologa", navodi lekar.
Skrining
Govoreći o skriningu, dr Milošević pre svega, kaže da treba da razlučimo šta je to skrining "jer ljudi često zaziru od reči koje ne razumeju".
"Skrining podrazumeva da se određena populacija ljudi ili žena, u ovom slučaju žena, obuhvati i dovede u što većem broju na taj preventivni, obavezujući pregled na kome će se detaljnim dijagnostičkim postupcima - kada je ginekologija u pitanju su ultrazvuk, kolposkopski nalaz, Papa test, hormonski status i pregled dojke - i u što većem broju otkriju promene u početnoj fazi", pojašnjava stručnjak.
Kako kaže, iskustva lekara svedoče o tome da od recimo hiljadu žena koje dođu na taj pregled, sigurno se kod određenog broja njih već detektuju ozbiljne promene.
"Kada se to desi, mi ih onda dalje uputimo na tercijalne ustanove, gde će se dodatnim analizama potvrditi ili otkloniti te sumnje. Dešavalo se da u toku tih skrining testova otkrijemo neki broj karcinoma, koji inače ne bi bili prepoznati, ii bar ne bi na vreme bili otkriveni. To je suština tih skrining pregleda, pozivanje na obavezne preglede jednom ili dva puta godišnje i to je najmanje što žene mogu da učine za sebe, a i mi kao sistem, država i društvo za njih", kaže Milošević.
On nam navodi pozitivne primere država koje su se žestoko uhvatile u koštac sa prevencijom raka grlića materice i postigle sjajne rezultate.
"U nekim evropskim i zemljama van Evrope, kao što je slučaj sa Švedskom ili na drugom kraju sveta s Australijom, maltene su iskorenili karcinom grlića materice iz nekoliko razloga. Jedan razlog je skrining, drugi je taj što je obuhvaćenost vakcinom protiv HPV-a jako velika, dok kod nas još uvek postoji otpor. Uvek možemo da primenimo pozitivne primere i prakse i rezultata će i te kako biti."
Sa posebnim oduševljenjem doktor ističe kako se u pojedinim zemljama kolposkopija može obaviti i u kućnim uslovima jer postoje kućni testovi koje žene mogu same da obave, a zatim test upakuju i pošalju poštom na adresu zdravstvene ustanove na citološki pregled.
Vakcine su svet spasle mnogih bolesti - a zašto im onda ne verujemo?
Uz antibiotike, vakcina je jedna od najrevolucionarnijih stvari u medicini i upotreba vakcine je spasila milione ljudi od raznih bolesti, kaže dr Milošević.
"Ne zaboravite da smo svi u detinjstvu vakcinisani i da tada nismo robovali predsrasudama i nepoverenju koje se u poslednje vreme javlja, a mi u sve i u svašta sumnjamo.
Činjenica je da je HPV virus jedn od najvećih okidača i uzročnika pojave karcinoma grlića materice po kome smo mi nažalost među prvima u Evropi jer uz genetiku, način života, upotreba neselektivne hormonske terapije, neadekvatne kontracepcije, pušenje i gojaznost, HPV je jedan od možda najvećih okidača jer neće svaka žena koja je imala HPV virus dobiti karcinom, ali je većina žena koje su dobile karcinom nažalost u nekom trenutku bila u kontaktu sa HPV virusom", pojašnjava stručnjak.
Takođe i za HPV virus vezano je dosta predrasuda, dodaje ginekolog.
"Njih ima preko 200 tipova, ali nekoliko tipova je izuzetno onkogeno, posebno tipovi 16 i18 koje možemo da detektujemo HPV tipizacijom, a što je još važnije, da kod mladih osoba koje još nisu stupile u odnose, i kod dečaka i kod devojčica, možemo da delujemo preventivno vakcinom protiv HPV virusa. Nažalost robujemo mnogim predrasudama, naročito nakon korone, ali i pre toga nismo bili baš poverljivi prema vakcinama. Mislim da posebno treba staviti akcenat na edukaciju, u ovom slučaju roditelja, pre svega jer se radi o zdravlju i budućnosti njihove dece", napominje on.
U Srbiji su, prema njegovim rečima, te vakcine dostupne i besplatne i na njih upućuju pedijatri decu između 14 i 19 godina.
"Definitivno moramo da više radimo na promociji vakcinacije protiv HPV-a. Moramo više da uradimo na edukaciji i podizanju svesti o značaju vakcinacije, u ovom slučaju protiv HPV virusa. Mi lekari smo tu da razgovaramo, da vam pomognemo da otklonimo sumnje, nedoumice, odgovorimo na sva pitanja koje imate i zato je važno da se edukujete i da razmišlajte kako da pomognete svojoj deci", poručio je Milošević.
"Prerani odlazak jedne žene zbog karcinoma je udarac za celo društvo"
Iako se dosta govori o svemu ovome, na žalost ništa se bitno i veliko ne menja u našoj zdravstvenoj slici, napominje naš sagovornik.
"Mi smo i dalje na vrhu liste po broju novootkrivenih kancera grlića materice. I dalje nam dnevno umiru bar po dve žene od posledica ove bolesti, što je izuzetno teško i poražavajuće. Ja mislim da i taj pregled histopatoloških nalaza, odnosno rezultate Papa testova treba da gledaju patolozi, a ne ginekolozi i godinama zastupam taj stav. Žao mi je što je uprkos tome što su pregledi dostupni u gotovo svim delovima zemlje, broj karcinoma poražavajuće veliki. Jer na kraju se samo ti rezultati računaju", podvlači lekar.
Kako kaže, gubimo veliki broj žena koje su mogle da budu spasene.
"Kada nam ode jedna žena, razori se porodica. Tu su deca koja ostaju bez majki, roditelji koji ostaju bez ćerki. To je veliki udarac na celu porodicu, ali i udarac za celo društvo", poručio je dr Vanja Milošević.
(M.A./EUpravo zato)