Kada je Linda Feki, 33-godišnja pevačica i muzičarka iz Napulja, objavila svoju priču o stigmatizaciji i zlostavljanju tokom intervencije prekida trudnoće, dobila je iskrene poruke podrške od mnogih Italijana i Italijanki koje su se poistovetili sa njenim iskustvom.
Ona je tvrdila da je tokom tog procesa trpela kritike i uvrede, a slučaj je odraz sve intenzivnijih nacionalnih podela oko reproduktivnih prava pod vođstvom Melonijeve.
"Odlučila sam da objavim svoju priču jer imam javni profil pa bi možda moj glas mogao više da odjekne. Osećala sam neku vrstu odgovornosti kao građanka, ali i kao umetnica, da prenesem poruku da je abortus pravo", rekla je ona za Rojters.
Abortus u Italiji je legalan u prva tri meseca trudnoće, a nakon toga isključivo kada je mentalno ili fizičko zdravlje majke ozbiljno ugroženo. Ipak, postoje birokratske, kulturne i praktične prepreke.
Oko 63% ginekologa širom Italije pripada medicinskom osoblju koje je zvanično poznato kao "prigovarači savesti", koji odbijaju učešće u abortusima iz etičkih razloga, pokazuju podaci italijanskog ministarstva zdravlja. Procenat se penje na više od 80% u pojedinim južnim delovima zemlje.
Fekijeva je ispričala kako je otišla u napuljsku bolnicu San Paolo, gde je ginekolog upitao da li zaista želi da prekine trudnoću i tvrdio da je njena trudnoća u kasnijoj fazi nego što je ona pretpostavljala u odnosu na svoj odnos sa partnerom.
Izazvan time, doktor je nagovestio da je možda bila sa drugim muškarcima, ispričala je, dodajući da je naknadni pregled privatnog ginekologa potvrdilo da je trudnoća u ranijoj fazi.
Doktor Luiđi Teračano, šef ginekologije i akušerstva u San Paolu, izrazio je žaljenje što je Fekijeva na odeljenju koje predvodi imala loše iskustvo.
"Prigovarači savesti"
Fekijeva se potom obratila bolnici Kardareli. Kada se lekarima požalila da lek koji su joj dali pre intervencije izaziva intenzivan bol, niko joj nije ponudio nešto protiv bolova. A nakon intervencije, medicinska sestra koja je "prigovarač savesti" u početku odbila da se odazove pozivu u pomoć.
Ona je obavila proceduru 4. marta, dana kada je susedna Francuska proglasila abortus ustavnim pravom.
Na Instagramu je napisala da joj je "srceparajuće" što su je hirurg i medicinske sestre ukorili zbog trudnoće "odmah nakon intervencije".
"Ne bi trebalo da bude osuđivanja izbora koji je naše pravo", navela je ona za Rojters.
Portparol Kardarelija rekao je da pozdravlja povratne informacije ove pacijentkinje, dodajući da postoje načini za poboljšanje usluga nege pacijenata. Kazao je da je u kontaktu sa pacijentkinjom kako bi razgovarali o tome i razjasnili situaciju, što je Feki potvrdila.
Kulturne bitke
Melonijeva je prva žena premijer Italije, koja vodi konzervativnu vladu od 2022. godine. U svojoj autobiografiji, „Ja sam Đorđa", rekla je da je rođena nakon kasne odluke njene samohrane majke da ne abortira.
Uprkos tome što se lično protivila abortusu, obećala je da neće menjati ili ukidati zakon iz 1978. koji ga je legalizovao, insistirajući umesto toga na, kako ona naziva, potpunijoj primeni zakona i napominjući da se on takođe bavi prevencijom neželjenih trudnoća.
Njena vladajuća koalicija usvojila je zakon kojim se grupama koje "podržavaju majčinstvo" dozvoljava ulazak u savetodavne klinike za abortus, a nedavno je predložila "prihod od majčinstva" od 1.000 evra mesečno, tokom pet godina, za trudnice sa niskim primanjima koje se prijavljuju u ovim klinikama.
Melonijeva je u junu je insistirala na uklanjanju referenci koje ukazuju na važnost "bezbednog i legalnog abortusa" iz završne izjave. Jedan od njenih ministara rekao je da želi da izbegne da uvredi gosta samita papu Franju, koji je abortus opisao kao "ubistvo".
Grupe protiv abortusa su glasan lobi u Italiji, sa jakim vezama sa nekoliko poslanika vladajuće koalicije.
Jakopo Koge, portparol jedne od grupa koje organizuju godišnji skup "Mi biramo život" u Rimu - ProVita & Famiglia - rekao je da su se podele u društvu intenzivirale.
"Klima se promenila, naši aktivisti, posebno mladi ljudi, odlučniji su, ali sa druge strane, netrpeljivosti prema nama i incidenti su u porastu, sa 10 vandalskih aktivnosti nad našim prostorijama u poslednjih 4-5 godina", naveo je on.
Kako je istakao, ne očekuje da će Melonijeva promeniti zakon o abortusu, ali da je cilj bio da se javno mnjenje usmeri protiv njega kako bi se uto put za njegovo ukidanje u nekom trenutku.
On se nada da će vlada učiniti više da spreči abortuse, posebno u smislu pomoći ženama koje se plaše da neće moći da priušte da odgajaju dete.
Branioci prava na abortus kažu da nema ništa loše u ponudi novčane pomoći trudnicama, posebno ako im je ona neophodna, ali ne bi trebalo da budu izložene stigmi ili psihološkom pritisku.
Frančeska Pjeracuoli, psihološkinja koji nadgleda savetodavne klinike za abortus u širem području Milana, rekla je da njihov rad "nema nikakve veze" sa ubeđivanjem i da grupe protiv abortusa još nisu ušle u klinike koje ona nadgleda.
Elizabeta Kanitano, ginekološkinja iz Rima koja se bori da žene imaju pravo na abortus, rekla je da oni koji pokušavaju da ubede ženu da zadrži dete koje ne želi, "nemaju pojma u koji je pakao guraju".
(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)