Zemlje članice Evropske unije sve češće dovode u vezi pitanje klimatskih promena sa prehrambenim smernicama, ali ekonomske i kulturne razlike među zemljama i dalje stoje na putu postizanja konsenzusa na nivou EU o održivim i zdravim dijetama.
Prošle sedmice, Austrija je postala najnovija zemlja članica EU koja je ažurirala svoje prehrambene smernice, uključujući klimatske uticaje i uvodeći posebne preporuke za vegetarijance. Međutim, nije jedina u Evropi.
"Trenutna dešavanja, posebno prehrambeni sistem kao pokretač klimatskih promena, zahtevaju proširenje austrijskih prehrambenih preporuka kako bi uključile klimatske i zdravstvene parametre", navodi se u izjavi koju je objavilo austrijsko Ministarstvo za socijalna pitanja, zdravlje i potrošače.
Beč nije sam u nastojanju da balansira održivost i zdravlje kada pomaže građanima u izboru hrane, jer su Nemačka, Danska, Holandija, Španija i Švedska napravile slične poteze u poslednjih nekoliko godina.
Njihov pristup je u skladu sa pristupom Svetske zdravstvene organizacije (WHO), čiji je generalni direktor, Tedros Gebrejezus pozivao na prelazak na "više biljnih dijeta" na COP28 konferenciji o klimatskim promenama UN u Dubaiju prošlog decembra.
Mi smo ono što jedemo
Prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu (FAO) sa sedištem u Rimu, preko 100 zemalja je razvilo nacionalne prehrambene smernice za promovisanje zdravih obrazaca ishrane.
Sve zemlje EU su izdale takve dokumente, ali se razlikuju u pogledu održivosti i potrošnje proizvoda, često pod uticajem lokalnih prehrambenih kultura i tradicija.
"Ono što jedemo ima mnogo veze ne samo sa našom kulturom i gastronomijom, već i sa društvom i ekonomijom u kojoj živimo", rekao je Manuel Franko, doktor i epidemiolog na Univerzitetu u Alkali (Španija) i Univerzitetu Džons Hopkins (Sjedinjene Države), u intervjuu za Euraktiv.
Dobar primer su različite preporuke o potrošnji ribe širom Evrope.
Dok ažurirane austrijske smernice preporučuju samo jednu porciju nedeljno, Španija – najveći proizvođač ribe u EU – zahteva najmanje tri.
Franko je rekao da izrada prehrambenih smernica uključuje "tenziju" između različitih parametara, kao što su ekonomija, zdravlje i održivost, što dovodi do političkih odluka koje mogu favorizovati jedan aspekt nad drugim.
Na primer, tražiti od Španaca da smanje konzumaciju ribe zbog održivosti ne bi bilo prihvatljivo "ni kulturno ni ekonomski", napomenuo je Franko.
Alkohol je još jedno područje gde smernice variraju. Najnovije preporuke Grčke iz 2017. godine podržavaju "mediteransku dijetu" koja može uključivati svakodnevnu konzumaciju vina "umereno".
"Ponekad se odluke donose samo razmatrajući zdravlje, ponekad kulturu i gastronomiju, a ne nauku", rekao je epidemiolog.
Više – ili manje – biljnih proizvoda
Zajednički trend u revidiranim prehrambenim smernicama širom EU je snažniji naglasak na biljnim opcijama na račun mesnih i mlečnih proizvoda.
Prema Franku, napori da se smanji unos životinjskih proizvoda predstavljaju "ogroman korak napred" sa zdravstvene i ekološke tačke gledišta.
Revidirane preporuke Austrije savetuju ograničavanje mesa i ribe na jednom nedeljno, uz mogućnost dodatne porcije. Ovo iznosi 32,25 grama (gr) mesa dnevno –što je jednako otprilike tri pileća nagetsa dnevno.
Finska, Francuska i Poljska preporučuju dvostruko veću količinu.
Nemačka, poput Austrije, ažurirala je svoje smernice u martu tako da snažno favorizuju biljne namirnice. Poruka je jasna: Kada je u pitanju meso i kobasice, "manje je više".
Slično tome, 2015. godine, Holandija je preporučila konzumiranje manje "ili nimalo" mesa i dala savete o tome kako postati vegetarijanac.
Dok su Holanđani istakli održivost biljnih alternativa u poređenju sa mesom i mlečnim proizvodima, Italija je zauzela oprezniji pristup u svojim smernicama iz 2018. godine.
Rim se opredelio za "nekoliko životinjskih proizvoda", napominjući da su "i dalje potrebni" kako bi se izbegli nutritivni nedostaci.
Smernice Švedske i Danske, iz 2015. i 2021. godine, takođe pozivaju građane da smanje unos mesa.
Međutim, Stokholm ukazuje na kompromise kada se smanjuje potrošnja mlečnih proizvoda.
"Maslac ima veći uticaj na životnu sredinu od ulja, ali istovremeno može pomoći u stvaranju bogatog poljoprivrednog pejzaža i biodiverziteta", navodi se u smernicama.
Smernice i društvo
Franko je upozorio da je, kako se prehrambene smernice razvijaju, ključno osigurati da društvo prati. Rekao je da je ulaganje u javnu nabavku, posebno u školske kantine, najlakši način da se zdrava i održiva ishrana približi građanima.
Ekološka nevladina organizacija WWF Europe, koja je pohvalila austrijsku inicijativu, takođe je pozvala na više javnih mera za podsticanje dijeta koje su prijateljske prema životnoj sredini. Organizacija je predložila praktične korake, kao što su smanjenje cena biljnih proizvoda i poboljšanje označavanja uslova dobrobiti životinja.
"Svako ko se oslanja samo na podizanje svesti neće uspeti u ovom zadatku. Političari moraju preuzeti odgovornost umesto da je samo prebacuju na ljude", rekao je WWF u saopštenju za javnost.
Franko je istakao ulogu socijalne pravde u održivosti, naglašavajući da bi najbolje prehrambene opcije trebalo da budu dostupne svim građanima, bez obzira na njihov ekonomski i socijalni status.
"Dijete i bolesti povezane sa ishranom u našim zemljama danas su još uvek ukorenjene u nejednakosti i odgovaraju na društveni gradijent", zaključio je.
(JA/EUpravo zato)