Deca danas rastu i sazrevaju ranije, dok je istovremeno sve više problema sa prekomernom telesnom težinom. Ove promene mogu značajno da utiču na zdravlje kostiju, mišića, zglobova i kičme, upozorava ortoped dr Miloš Obrenović.
Prema njegovim rečima, fizičku aktivnost trebalo bi uvesti pre perioda ubrzanog rasta, dok se kod odraslih sa godinama menja odnos mišićne, koštane i masne mase.
Deca ranije završavaju rast
Dr Obrenović navodi da su današnja deca u ranijem uzrastu viša i teža nego njihovi vršnjaci pre jednog veka.
"Danas, po nekim statistikama, dvanaestogodišnjak ili dvanaestogodišnjakinja viši su i teži od svog vršnjaka pre 100 godina za 12 kilograma i 12 centimetara", rekao je.
Ipak, razlika u visini do 20. godine znatno se smanjuje.
"Dvadesetogodišnjak je viši svega dva do dva i po centimetra nego njegov vršnjak pre 100 godina. U tome, u stvari, leži problem i ključ kako da se borimo protiv toga", objasnio je ortoped.
Uzroci ubrzanog rasta i razvoja nisu u potpunosti poznati, a mogu biti povezani sa kvalitetom života, ishranom i životnom sredinom.
Dr Obrenović kaže da tokom 25 godina rada primećuje da veliki broj devojčica već sa 13 godina završi rast.
"Kada prestane rast, znači da smo zakasnili, izgubili smo vreme, ni ne znajući", upozorio je.
Zbog toga smatra da decu treba ranije i pažljivije pratiti, posebno imajući u vidu da pubertet počinje sve ranije.
Višak kilograma dodatno opterećuje organizam
Pored ranijeg sazrevanja, sve veći problem predstavlja i prekomerna telesna težina dece.
"Imate, sa jedne strane, ubrzan rast i prirast težine, a s druge strane imate prekomernu težinu. I kada to sastavite, to vam je već sasvim dovoljno za razvoj određenih problema", rekao je dr Obrenović.
On upozorava da se problem često ni ne primećuje jer je višak kilograma postao toliko rasprostranjen.
"Mi to ne primećujemo, roditelji možda ne primećuju zato što su svi takvi. Međutim, to apsolutno nije normalno, jer su oni svi preveliki, preteški", naglasio je.
Kao primer naveo je da neka deca već sa četiri ili pet godina imaju 25 do 26 kilograma.
Kada je reč o ishrani, posebno je ukazao na veliki unos ugljenih hidrata.
"Ugljeni hidrati su ključ. Ne samo prosti šećeri i ugljeni hidrati, znači slatkiši, nego inače - hrana je pretrpana ugljenim hidratima", rekao je.
Istovremeno, važnu ulogu imaju mišići koji treba da podrže telo tokom rasta.
"Ključ je u nedovoljnom mišićnom sastavu, odnosno strukturi mišića. Jer oni su ti koji treba da podrže posturu", objasnio je ortoped.
Sa vežbanjem treba početi ranije
Fizička aktivnost, smatra dr Obrenović, ne bi trebalo da počne tek kada se pojave problemi.
"Vežbanje mora da počne pre nego što dođe do ubrzanja rasta. Jer kada dođe do ubrzanja tog rasta, tada vi ne možete da stignete da nadoknadite to", upozorio je.
Prema njegovim rečima, telo bi trebalo pripremiti dve do tri godine ranije kako bi se smanjio rizik od pojave deformiteta.
Kilogrami se gomilaju postepeno
Višak kilograma nije problem samo kod dece. Kod odraslih se telesna težina često povećava postepeno, dok fizička aktivnost opada.
"Kako prolaze godine, svi dobijaju kilograme, smanjuje se fizička aktivnost, ciljevi su postali drugačiji i nema vremena za takve stvari. I ne razmišlja se o tome, jer ne osećate neke nagle promene, to dolazi postepeno i vi se prilagođavate", rekao je.
Sa godinama se menja i sastav tela.
"Mi postepeno gubimo mišićnu i koštanu masu zbog smanjenja hormona koje imamo, i muškarci i žene, a nju polako zamenjuje masno tkivo", objasnio je.
Zato, kako kaže, ista telesna težina ne znači nužno i isti sastav organizma. Čovek može imati sličnu težinu sa 30 i 50 godina, ali znatno manje mišićne i koštane mase, uz više masnog tkiva.
"Organizam je kao magacioner"
Dr Obrenović naglašava da ne postoji jednostavno rešenje za održavanje telesne težine.
"Ne postoji čarobni štapić. Imate smanjeni unos i povećanu potrošnju", rekao je.
Svojim pacijentima to objašnjava poređenjem:
"Organizam je kao magacioner. On samo broji šta je ušlo, šta je izašlo i koliko je ostalo."
Ukazuje i na to da se danas obroci često jedu na brzinu, bez uživanja i zajedničkog vremena sa porodicom.
Govoreći o ishrani, ocenio je i da se jede previše mesa, posebno crvenog.
"To je tako postala jedna navika o kojoj niko ne razmišlja. Ponašamo se po inerciji", rekao je.
Manje kretanja, više vremena pred ekranima
Savremeni način života dodatno smanjuje fizičku aktivnost, posebno kod dece. Dr Obrenović ukazuje na sve veću upotrebu mobilnih telefona i drugih ekrana.
"Pogledajte mobilne telefone. Setite se pre 10 godina šta je to bilo. A kako je to sada rasprostranjeno i kako je to kod dece. I to još više smanjuje kretanje, druženje", zaključio je dr Miloš Obrenović.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)