Nevidljivi glasnici putuju kroz krvotok, prenose uputstva koja određuju kako ćemo da rastemo, kako ćemo da iskoristimo energiju i kako će naši organi sarađivati. Ti glasnici su hormoni, molekuli koji povezuju gotovo svaki deo ljudskog tela u jedinstvenu komunikacionu mrežu.
Koju ulogu u našem telu igraju hormoni?
Hormoni nastaju u endokrinim žlezdama i putuju kroz krvne sudove do svojih odredišta. Tamo se vezuju za specifične receptore, poput ključa koji pronalazi odgovarajuću bravu, a kada u tome uspeju, pokreće se niz bioloških procesa neophodnih za život.
Ali šta se dešava kada se poruke izgube u putu? Kada žlezda ne pošalje signal, kada ga ćelija ne prepozna ili kada primalac ne može da odgovori? Posledice mogu da budu ozbiljne, od dijabetesa i gojaznosti do poremećaja štitne žlezde i brojnih drugih endokrinih bolesti koje danas pogađaju milione ljudi širom sveta.
Atlas hormona
Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu pokrenuli su jedan od najambicioznijih projekata moderne biomedicine. Njihov cilj nije da proučavaju pojedinačne hormone, već čitavu mrežu njihovih međusobnih veza.
Rezultat tog rada je Atlas ćelija hormona, detaljna mapa koja pokazuje gde se hormoni proizvode i u kojim delovima tela se njihovo dejstvo oseća.
"Najuzbudljiviji deo ovog projekta je mogućnost da sa preciznošću pojedinačne ćelije, pratimo odakle hormonski signali potiču i gde deluju", objašnjava dr Liđijang Fej, jedan od vodećih autora studije.
Stvaranje ovakve mape predstavljalo je pravi naučni podvig. Istraživači su integrisali više od stotinu različitih baza podataka koje obuhvataju 47 zdravih ljudskih tkiva i analizu aktivnosti više od 14 miliona ćelija.
Uz pomoć savremenih tehnika sekvenciranja RNK, uspeli su da utvrde koji receptori postoje na kojim ćelijama i na koje hormonske signale one mogu da odgovore.
Ovaj pristup otkrio je i neke potpuno neočekivane veze. Na primer, naučnici su ustanovili da sekretin (hormon poznat po ulozi u varenju) proizvodi i određene imune ćelije kada otkriju virusnu infekciju. Ovo otkriće ukazuje da su endokrini i imuni sistem mnogo povezaniji nego što se do sada pretpostavljalo.
Istraživanje receptora na koje deluju popularni lekovi
Istraživači su posebnu pažnju posvetili receptorima na koje deluju popularni lekovi za lečenje gojaznosti, uključujući semaglutid, Ozempik, i novije terapije poput Mundžara.
Analiza je pokazala da se pojedini receptori za ove lekove ne nalaze samo u metaboličkim tkivima već i u srčanom mišiću i ćelijama koje regulišu srčani ritam. Ovo saznanje bi moglo da pomogne naučnicima u boljem razumevanju uticaja lekova na kardiovaskularni sistem, ali i kako njihovo dejstvo obuhvata čitav organizam.
Za profesorku Saru Tajhman, jednu od vodećih ličnosti projekta Atlas ljudskih ćelija, značaj ovog dostignuća je jasan: "Ovo je ključni korak ka razumevanju načina na koji hormoni regulišu različite tipove ljudskih ćelija širom tela."
(EUpravo zato/National Geographic)