Evropa, koja važi za region sa najvećom potrošnjom alkohola u svetu, dovodi živote ljudi u opasnost, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Umesto da alkohol učine skupljim i teže dostupnim, mnoge vlade dozvoljavaju da njegove cene padaju.
Prema izveštaju SZO, pivo je od 2022. godine postalo pristupačnije u 11 zemalja Evropske unije, dok je u šest država poskupelo. Još izraženiji trend zabeležen je kod žestokih pića, koja su pojeftinila u čak 17 članica EU, dok su skuplja u samo dve. Kada je reč o vinu, čak 14 zemalja EU uopšte ga ne oporezuje, među njima i veliki proizvođači poput Italije i Španije.
Evropska unija obuhvata sedam od deset zemalja sa najvećom potrošnjom alkohola po glavi stanovnika na svetu, a među najvećim konzumentima su Rumunija, Letonija i Češka. Alkohol je jedan od ključnih faktora rizika za razvoj kancera, a opasnost raste sa količinom konzumiranja.
Pored toga, povezuje se sa čitavim nizom bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja i depresiju, što dodatno opterećuje već preopterećene zdravstvene sisteme.
Vlade treba da učestvuju
SZO poručuje da bi vlade trebalo aktivno da utiču na smanjenje konzumacije alkohola kako bi zaštitile građane od njegovih štetnih posledica. Povećanje cena alkoholnih pića kroz poreze spada među najefikasnije mere, navodi organizacija. Ipak, pojedine zemlje EU imaju minimalne ili nikakve poreze na određene vrste alkohola.
Činjenica da više od polovine država članica EU uopšte ne oporezuje vino "neuobičajena je" u međunarodnim okvirima, izjavila je ekonomistkinja SZO En-Mari Peručić, ističući da što je alkohol pristupačniji, to se više konzumira.
"Izuzimanje jednog proizvoda nije uobičajena praksa. To se gotovo uvek radi iz političkih ili socioekonomskih razloga, poput zaštite domaće industrije. Sa zdravstvenog aspekta, to nema smisla", rekla je Peručić za POLITICO.
Tih 14 zemalja nalazi se širom severne i centralne Evrope, uključujući Nemačku, Austriju i Bugarsku.
"Jeftiniji alkohol podstiče nasilje, povrede i bolesti. Dok industrija ostvaruje profit, građani snose zdravstvene posledice, a društvo plaća ekonomsku cenu", upozorio je Etjen Krug, direktor odeljenja SZO za zdravstvene determinante, promociju zdravlja i prevenciju.
U isto vreme, EU ističe planove za zaštitu vinske industrije od pretnji poput pada potrošnje i klimatskih promena. Evropske institucije su u decembru postigle dogovor o paketu mera za podršku ovom sektoru.
Evropska komisija je, u međuvremenu, odustala od predloga uvođenja poreza na nivou EU za takozvane "alkopop" napitke, slatka, unapred pripremljena alkoholna pića koja podsećaju na gazirane sokove, u okviru plana "Bezbedna srca".
U posebnom izveštaju, SZO navodi i da su zaslađena pića od 2022. godine postala pristupačnija u 13 zemalja EU. Ishrana bogata šećerom povezuje se sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2, srčanim bolestima, masnom jetrom i pojedinim vrstama kancera.
(EUpravo zato)
