Međunarodni dan Roma obeležava se svakog 8. aprila sa ciljem podizanja svesti o problemima sa kojima se oni suočavaju.
Romska populacija je uopšteno gledano u nezavidnom položaju, govoreći o svim kategorijama njihove populacije.
Ipak, žene su i van, ali i unutar zajednice višestruko diskriminisane, kažu naše sagovornice iz Nevladinih organizacija koje se bave pravima Romkinja, Roma i njihove dece.
Slavica Vasić, direktorka Romskog ženskog centra "Bibija" kaže da je diskriminacija prema Romkinjama prisutna u svim sferama javnog i privatnog života, u okviru sopstvene zajednice i u okviru društva uopšte.
Višeslojna diskriminacija
Kako je rekla za EUpravo zato, Romkinje nisu adekvatno uklјučene u javni i politički život, nedovoljan broj romskih devojčica se školuje, visok je procenat nezaposlenih žena, imaju kratak životni vek (prosečan je 48 godina), izložene su sklapanju ranih prinudnih i dečjih brakova i povećanom riziku od nasilјa u porodici i partnerskim odnosima.
"Kao jedan od značajnih uzroka ovog, krajnje nezavidnog položaja romskih žena, svakako je rano stupanje u brak, rađanje i materinski status, kao i nivo obrazovanja", pojašnjava Vasić.
Nasilje
Nada Đuričković, predsednica Upravnog odbora Romskog centra za žene i decu "Daje", kaže da stroga patrijarhalna struktura romske zajednice, u kombinaciji sa drugim nepovoljnim socijalno-ekonomskim faktorima, rezultira time da se 90 odsto Romkinja suočava sa barem jednim oblikom rodno zasnovanog nasilja.
Kako kaže, prema podacima Romskog centra za žene i decu "Daje", čak 70 odsto Romkinja doživelo je fizičko nasilje od strane partnera, a gotovo trećina njih bila je primorana na seksualni odnos.
Prema njenim rečima, nešto više od jedne trećine romskih žena je saopštilo u istraživanju da trpe pretnje od strane partnera ( pretnje povredama, ubistvom ili otmicama i povredama dece), a 40 odsto njih je kontrolisano od strane partnera.
"Gotovo jedna trećina romskih žena pretnju od povrede, otmice dece ili čak ubistva ne prepoznaje kao nasilje, dok polovina njih prisilni seksualni odnos i silovanje u braku ne prepoznaju kao nasilje. Žene internalizuju patrijarhalnu normu romske zajednice, a obrasci ponašanja kao što su pokornost, poslušnost, patnja, često se generacijama prenose sa majki i starijih rođaka na mlade devojke. Prinudni odnosi sa maloletnicima su rašireni u romskoj zajednici i posebno pogađaju devojke. Dve trećine romskih žena stupa u prisilnu zajednicu pre navršene osamnaeste godine, dok je 30% je prisiljeno na parnterski odnos na uzrastu između 13 i 15 godina", pojašnjava Đuričković.
Iako, kako kaže, na deklarativnom nivou postoji odlučnost države da iskoreni diskriminaciju i rodno zasnovano nasilje nad ženama i da poboljša njihov položaj, posebno onih iz visoko diskriminisanih grupa, situacija u praksi nije ohrabrujuća.
70% Romkinja doživelo je fizičko nasilje od strane partnera, a gotovo trećina njih bila je primorana na seksualni odnos
Đuričković kaže da zbog visoko zastupljenog rasizma, Romkinje neretko bivaju obeshrabrene u traženju podrške od službi i prijavljivanju nasilja te da se nešto manje od trećine Romkinja obrati istim, a samo 9% prijavi nasilje.
Dodaje da živeći u socijalnoj izolaciji, Romkinje su često u potpunosti kontrolisane od strane muškaraca, ne poznaju svoja prava niti mehanizme za njihovu zaštitu i ostvarivanje. Pod teretom siromaštva i brige o deci i domaćinstvu, Romkinje nerado, kako kaže, "opterećuju" socijalne službe problemima porodičnog i rodno zasnovanog nasilja.
"Prilikom prijave nasilja, neretko trpe sekundarnu viktimizaciju od strane službi. Nedostatak organizovane i sistematske obuke zaposlenih u institucijama za rad sa ženama iz manjinskih grupa koje su preživele nasilje, dodatno produbljuje probleme sa kojima se suočavaju Romkinje. Nedostatak znanja o kontekstu života romskih žena i nedovoljna senzibilisanosg službenika za rad sa Romkinjama praktično onemogućavaju pružanje odgovarajuće institucionalne podrške", navodi Đuričković.
Problemi unutar zajednice
U samoj zajednici, prilikom rođenja, žensko dete nije najpoželjnija opcija, kaže Nada i dodaje da tokom odrastanja i školovanja, štedi se na obrazovanju i nezi ženskog deteta jer je ono "tuđa kuća".
"Tu možemo da kažemo da su slabije uhranjene, neadekvatno odevene i bez udžbenika i nastavnih sredstava. Odrastanjem devojčice preuzimaju obaveze majke, koja ima pregršt dece i ne stiže da neguje svako dete. Devojčice čuvaju svoju mlađu braću i sestre. Kažu da treba da se uči jer će joj trebati. Uče je i da je manje vredna jer se lepše i bolje odvaja za muško dete. Odrastanjem se povećava i usložnjava situacija. Najme devojčicama je zabranjeno da imaju društvo da izlaze u šetnju a tek neka kulturna ustanova, ne dolazi u obzir. Tako mlada suočava se sa time da je sve zabranjeno i da je njena uloga da se uda i da bude pametna da se čuva", ističe Nada Djuričković.
Kako pojašnjava, ove poruke majka upućuje devojčici jer je upravo majka zadužena da čuva njenu nevinost. Romi jako drže do kulta nevinosti i to povezuu sa čistim i nečistim. Devojčicu udaju rano iz mnaogo razloga - manje gladnih usta, sigurnije je da je nevina ako je mlađa, potrebno je da se oženi sin a za to su potrebne pare i... Udajom postaje žena iako je dete. Nastaje služenje i poslušnost u novoj porodici i još manje prava osim poslušnosti i rađanja.
Romkinje u društvu
Đuričković kaže da je problemi nastaju samim susretom sa svetom i polaskom u školu.
"Nedostatak znanja zvaničnog jezika u školi, nedostatak sredstava za učenje ili da li je drugačije obučena. Izolacija i bez drugarice i mogućnosti za adekvatnom pristupu učenju. To je susret sa ismevanjem i osećajem niže vrednosrti na svakodnevnom nivou. Kasnije se to prenosi na susrete sa predstavnicima institucija i prilikom eventualnog zapošljavanja ili samo ulaženje u gradski prevoz. Pogledi mržnje i odbijanje da je iko čuje je svakodnevica života Romkinja", navodi ona.
Problem dečijih brakova
Slavica Vasić, pozivajući se na istraživanja UNICEF-a, da je ova praksa dečijih brakova najzastupljenija među romskom populacijom te u ruralnim područijima istočne i jugoistočne Srbije.
"Dečiji brakovi se u romskoj populaciji održavaju zbog nedostatka interesa šire društvene zajednice da se tim problemom ozbiljnije bavi pod obrazloženjem da je reč o romskom običaju. Uz ovakve predrasude, diskriminaciju i težak ekonomski položaj Roma u Srbiji, problem dečijih brakova ostaje na socijalnoj margini. Sistem ovu pojavu uglavnom prećutno toleriše kao pojavu karakterističnu za romsku zajednicu i ne prepoznaje je kao kršenje dečijih prava i nasilje nad decom, sem u retkim slučajevima, kada opet sistem reaguje retroaktivno nakon što je već došlo do bračne zajednice maloletnika pa čak i rađanja dece", kaže Vasić.
Čak 43% devojčica romske nacionalnosti u uzrastu od 15. do 19. godina prekida školovanje radi udaje.
Dodaje da ovaj problem postaje sve izraženiji jer zbog postojanja predrasuda i stereotipa prema romskoj zajednici, pripadnici većinske populacije zaposleni u institucijama sistema ne reaguju i ne primenjuju normativne i strateške mere pozivajući se na to da su dečiji brakovi romska tradicija.
Prema njenim rečima, zbog ovakvog neodgovornog odnosa romske i šire društvene zajednice na problem dečijih brakova, romske devojčice ne mogu ostvariti svoja zakonima zagarantovana prava na obrazovanje, ekonomsku nezavisnost, život bez nasilja, slobodu odlučivanja i ostaju iskljućene iz svih svera društvenog života.
"Dečiji brakovi su uzrok osipanja romskih devojčica iz obrazovnog sistema, stezanja kruga siromaštva oko njih, pojačavanja rizika od porodičnog i partnerskog nasilja i kršenja osnovnih dečijih prava", napominje Vasić.
Problem nedovoljnog obrazovanja
Najčešće se ističe da je obrazovanje način na koji će Romi i Romkinje najefikasnije prevazići problem siromaštva. Međutim, podaci iz pomenutog istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece ukazuju da još uvek za to nisu stvoreni institucionalni uslovi, jer je tek 80% dece iz romskih naselja koja su pohađala prvi razred osnovne škole pohađalo i predškolski pripremni program (kod opšte populacije obuhvat je 98%), a samo 69% romske dece krenulo je u prvi razred osnovne škole na vreme (kod opšte populacije je 97%).
Samo 64% dece romske nacionalnosti završi osnovnu školu (kod opšte populacije je 93%), i najzad, svega 22% dece romskog porekla pohađa srednju školu (kod opšte populacije je 89%), dok svega 15 % romskih devojčica nastavalja svoje obrazovanje upisom u srednju školu.
Poseban problem je to što devojčice napuštaju školovanje i zasnivaju porodice između 15. i 19. godine. Čak 43% devojčica romske nacionalnosti u ovom uzrastu prekida školovanje radi udaje. Kod devojčica iste dobi u opštoj populaciji ovaj procenat je 4%. Posledice isključenosti iz obrazovanja utiču na konkurentnost Romkinja na tržištu radne snage - udeo nepismenih u ukupnoj romskoj populaciji starijoj od devet godina sa 15,1% i dalje je iznad nacionalnog proseka od 2%.
Zabrinjavajući su podaci koji ukazuju na stečeni stepen stručne spreme: preko 1/3 Roma i Romkinja - 34,2% nema završenu osmogodišnju školu, jedna trećina Roma i Romkinja ima osnovno obrazovanje; udeo Roma i Romkinja sa srednjim obrazovanjem je 11,5%, a sa visokim samo 0,7%.
Srbija od 2003. godine sprovodi mere afirmativne akcije za upis dece romske nacionalnosti u srednje škole i na visoke škole i sada imamo mlade Rome i Romkinje koji su završili fakultete.
Veoma važan resurs kada je obrazovanje u pitanju jesu pedagoški asistenti kojih u Srbiji ima 272.
Prema svim pokazateljima, Romi i Romkinje su efinitivno jedna od najugroženijih grupa u društvenom, ekonomskom i obrazovnom kontekstu.
Oni se suočavaju sa diskriminacijom posebno u radu i zapošljavanju, kao i stanovanju, što predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava.
Neke Romkinje suočavaju se s preprekama u pristupu zdravstvenoj zaštiti jer nemaju lična dokumenta ili zdravstveno osiguranje.
Romkinje se često suočavaju sa ponižavajućim tretmanom nekih lekara i drugog zdravstvenog osoblja na osnovu njihove etničke pripadnosti. Zbog toga ponekad i ne dobijaju medicinski tretman.
Diskriminacija Romkinja u zdravstvu posebno je evidentna kada je u pitanju reproduktivno zdravlje i porodiljsko odsustvo, kao i hitna pomoć, jer su to najčešće korišćene zdravstvene usluge.
Slavica Vasić kaže da je neophodno rešiti ravnopravni status kroz ugovore o radu na neodređeno.
"Takođe je neophodno uspostaviti kontinuiranu edukaciju zdravstvenih radnika o specifičnom položaju Romkinja u društvu. Takođe bi bilo važno zabraniti diskriminaciju", naglašava ona.
Kada je reč o zapošljavanju, od nezaposlenih i onih koji na posao čekaju duže od dve godine, najmanje 65 odsto su žene, a preko 70 odsto od tog broja su Romkinje.
Romkinje retko prepoznaju diskriminaciju, a ako i priznaju, nisu spremne da je prijave jer se plaše daljeg izlaganja diskriminaciji.
Romske ženske organizacije o tome uglavnom razgovaraju sa Romkinjama u naseljima. Uvodimo mehanizme koji su im dostupni u slučajevima diskriminacije, ali Romkinje uglavnom neće prijaviti diskriminaciju i ako je prepoznaju jer se plase reakcije sistema.
Zaposlenje
Prilikom zapošljavanja Romkinje doživljavaju najveću diskriminaciju izazavanu predrasudama. Istina je da je manja obrazovanost u pitanju ali je istina i da konkurišu na radna mesta koja ne zahtevaju veliko obrazovanje.
Problem je u opštem mišljenju da su Rokinje prljave, lenje, da kradu i da lažu. Vrlo je teško prevazići te barijere i dobiti posao. Vrlo često ko prepusti poverenje Romkinji bude razuveren i tada imamo priliku da vidimo da je ceo kolektiv sačinjen od Romkinja, kaže Nada Đuričković.
"Romkinje su zadužene da održe tradiciju u romskoj zajednici. One su odgovorne za vaspitanje dece ali vaspitanje je određeno tradicijom i pod moranjem od strane supruga/partnera. Romi nerado ispunjavaju pravila i obaveze države, pa često nemaju lična dokumenta (različiti su razlozi, od izbegavanja susreta sa šalterskim neljubaznostima, osećaju nepripadnosti i uopšte imaju veće poverenje u datu reč nego u papire), pa se retko i venčavaju. Nevenčani "brak" daje manje vrednosti ženi bez obzira što se zakonom želi postići jednakost. Ako dođe do razilaženja zajednice žena Romkinja nema nikakva prava i može samo da izađe iz kuće", navodi ona.
Aktivnosti centara, organizacija, institucija...
Slavica Vasić, ističe da su aktivnosti koje sprovodi Romski ženski centar "Bibija" kreirane u skladu sa potrebama devojčica i mladih devojaka romske nacionalnosti, kojima su zbog prinudnog ulaska u dečije brakove narušena prava i nadovezuju se stvaranjem uslova za rešavanje problema ranih dečijih brakova.
"Namera nam je da na ovu negativnu praksu delujemo preventivno kao i da podižemo svest o štetnim posledicama po fizičko i mentalno zdravlje dečaka i devojčica. Rad na terenu, sa Romkinjama majkama i devojčicma u romskim naseljima po metodologiji ženskih radionica, pokazuje najbolje rezultate u postizanju unapređivanja nivoa svesti o štetnosti ranih brakova za zdravlje žena, reproduktivno i mentalno, kao i uviđanje štetnih posledica ranih brakova, kao što su rano napuštanje obrazovanja, slaba mogućnost zapošljavanja i ekonomska zavisnost. Takođe jako je bitno raditi i sa muškarcima odnosno očevima i dečacima i unapređivati nivo svesnoti o štetnosti ranih brakova, i o posledicama dečjeg braka", kaže Slavica.
Ona napominje da samo ovo nije dovoljno i da bi se ova negativna praksa zaustavila treba joj mnogo raditi na ovom pitanju i treba uspostaviti mehanizmi za koordinisanu i efikasnu reakciju svih nadležnih organa na nacionalnom i lokalnom nivou, u cilju prevencije i suzbijanja dečijih brakova.
Inače ovogodisnja kampanja "Mesec romskog ženskog aktivizma" koja traje od 8. marta Međunarodnog dana žena do 8. aprila, Svetskog dana Roma, a koju sprovodi Romska ženska mreža Srbije, od 2010. godine je usmerena na ukidanje prakse dečijih brakova.
Kroz praćenje, kao i kampanju, sastanake, okrugle stolove zagovaramo sprovodjenja politika koje su postavljene kao normativno strateški okvir za suzbijanje dečijih brakova, kao i usluga prevencije i zaštite od nasilja nad Romkinjama. Članice Romske ženske mreže na ovaj način, žele da ostvare naš zajednički cilj a to je da podignemo vidljivost problema Romkinja u našem društvu. Ovo radimo svakog dana, ali Kampanja nam pruže mogućnost da budemo vidljivije i da o problemima koje imaju romske žene i devojčice razgovaramo sa
onima koji donose odluke i koji mogu da promene život Romkinja.
Nacionalna koalicija za sprečavanje i eliminisanje pojave maloletničkih brakova osnovana je 2019. godine. Cilj ove koalicije je da se do 2030. eliminiše pojava maloletničkih brakova.
U okviru aktivnosti značajno mesto ima uklanjanje odredbe iz Porodičnog zakona, ali i druge aktivnosti koje su usmerene na podršku deci, mladima i roditeljima u razumevanju uticaja i posledica maloletničkih brakova, ranog sklapanja brakova na njihov rast i razvoj, život u oblastima zdravlja, obrazovanja, socijalnog statusa i slično.
Predstavnici organizacija civilnog društva koji godinama rade na prevenciji i edukaciji, i koje su deo Nacionalne koalicije pozdravljaju najave zakonskih izmena, ali i dodaju da se problem, u kom su deca često izložena i nasilju, mora rešavati sistemski.
Opšti cilj Koalicije je da se kroz usmerenu i koordinisanu akciju relevantnih aktera doprinese okončanju dečjih brakova u Srbiji, naročito u romskoj populaciji, i to kroz zagovaranje otklanjanja institucionalnih i društvenih prepreka za sprovođenje relevantnih zakonodavnih i strateških okvira, kao i promociju primera dobre prakse koji se realizuju u partnerstvu lokalnih zajednica, nevladinog, vladinog i privatnog sektora i medija.
"Smatramo da bi bilo važno da se uspostave mehanizmi za koordinisanu i efikasnu reakciju svih nadležnih organa na nacionalnom i lokalnom nivou, u cilju prevencije i suzbijanja dečijih
brakova."
Aktivizmom i obrazovanjem do boljeg položaja Romkinja
Visoko obrazovane Romkinje koje su integrisane u društvo i na ovaj način ruše stereotipe, predrasude i diskriminaciju, primeri su dobre prakse koji mogu poslužiti za dalje podizanje svesti romske zajednice o važnosti visokog obrazovanja mladih, posebno Romkinja. Aktivistkinje koje su svojim radom doprinele da problem Romkinja u društvu budu vidljiv, i koje sprovode mnogo aktivnosti na terenu u romskom naseljima lobiraju, zagovaraju, sve su one heroine koje puno doprinose, zaključuje Vasić.