Oko 170.000 starijih ljudi širom Evrope se suočava sa situacijom beskućništva, dok se ukupan broj osoba bez doma na našem kontinentu procenjuje na 1,4 miliona, navodi se u 11. godišnjem pregledu stambene isključenosti, prenela je agencija Anadolija.
Izveštaj su objavili Evropska federacija nacionalnih organizacija koje rade sa beskućnicima (FEANTSA) i Fondacija za stanovanje (Fondation pour le Logement), a u njemu se upozorava da je broj starijih koji nemaju dom i dalje znatno potcenjen.
Kako se procenjuje, 166.261 osoba starija od 65 godina živi na ulici, u hitnom smeštaju ili koristi usluge namenjene beskućnicima. Taj broj zaokružen je na oko 170.000.
U izveštaju se navodi da je stvarni broj verovatno veći jer su podaci o starijim beskućnicima nepotpuni i znatno se razlikuju od zemlje do zemlje.
Od 23 evropske zemlje za koje postoje noviji podaci o beskućništvu, u njih 17 zabeležen je porast broja ljudi bez krova nad glavom.
Irska je zabeležila najveći dugoročni rast među zemljama za koje postoje uporedivi podaci. Broj beskućnika povećao se za 367 odsto, sa 3.738 u 2014. na 17.447 u 2026. godini.
U Portugalu je zabeležen rast od 228 odsto, sa 4.414 beskućnika u 2017. na 14.476 u 2024. godini, dok je u Francuskoj broj porastao za 187 odsto, sa 110.894 u 2009. na 318.185 u 2024. godini.
Finska je jedna od retkih zemalja u kojoj je zabeležen pad broja beskućnika - sa 17.958 u 1987. na 3.429 u 2023. godini. Međutim, između 2023. i 2025. godine taj broj porastao je za 34 odsto.
Starenje bez sigurnog krova nad glavom
U izveštaju se upozorava da stambena nesigurnost među starijim osobama ne podrazumeva samo beskućništvo. Ona obuhvata i ljude koji žive u neadekvatnim stambenim uslovima, suočavaju se sa iseljenjem ili energetskim siromaštvom, kao i one koji se bore da zadrže dom čije troškove više ne mogu da priušte.
Udeo starijih osoba u ukupnoj populaciji beskućnika takođe se znatno razlikuje među zemljama.
U Poljskoj je 2024. godine zabeleženo 10.084 beskućnika starosti 60 i više godina, što čini skoro trećinu ukupnog broja ljudi bez doma u toj zemlji.
Portugal je 2024. godine registrovao 977 beskućnika starijih od 65 godina, što je za 145 odsto više nego 2018, kada ih je bilo 396.
U izveštaju se naglašava da nacionalni podaci nisu neposredno uporedivi jer zemlje koriste različite definicije beskućništva, starosne granice i metode za utvrđivanje broja ljudi bez doma.
Procena broja starijih beskućnika na nivou Evrope zasnovana je na podacima iz devet zemalja, koji obuhvataju 105.446 ljudi. Dobijeni podaci zatim su ekstrapolirani primenom prosečne stope beskućništva među stanovništvom starijim od 65 godina.
Neke zemlje starije osobe uopšte ne uključuju u zvaničnu statistiku beskućništva.
U Holandiji, na primer, nacionalni podaci ne obuhvataju osobe starije od 64 godine. Međutim, posebno istraživanje sprovedeno 2025. godine u 57 opština evidentiralo je 28.721 beskućnika. Među njima je šest odsto bilo starosti od 60 do 69 godina, dok je nešto više od jedan odsto imalo 70 ili više godina.
Život na ulici smanjuje životni vek
U izveštaju se stambena nesigurnost u poznijem životnom dobu povezuje sa smanjenim prihoda nakon penzionisanja i gubitkom partnera. Navodi se i da žene mogu biti posebno ranjive jer su njihove penzije u proseku niže od penzija muškaraca u Evropskoj uniji.
Beskućništvo može imati i ozbiljne posledice po očekivani životni vek.
U Francuskoj je tokom 2023. godine umrlo najmanje 735 beskućnika, čija je prosečna starost bila 49 godina što je oko 30 godina manje od proseka za opštu populaciju.
10 zahteva za 10 institucija
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv beskućništva, Mreža za borbu protiv beskućništva uputila je nadležnim institucijama inicijativu "10/10/10/10", kojom traži konkretne mere za prevenciju beskućništva, unapređenje podrške ljudima koji se nalaze u situaciji beskućništva i rešavanje problema stambene isključenosti.
Kako navode iz Mreže, beskućništvo nije samo pitanje krova nad glavom, već je povezano sa siromaštvom, dostupnošću zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanja i drugih javnih usluga, kao i sa ostvarivanjem osnovnih ljudskih prava. Zbog toga, ocenjuju, mere za borbu protiv beskućništva moraju obuhvatiti i prevenciju gubitka doma, ali i podršku ljudima koji su već ostali bez adekvatnog stanovanja.
Među 10 zahteva koje su organizacije uputile nadležnim ministarstvima i institucijama u Beogradu i Novom Sadu jeste da beskućništvo i stambena isključenost budu jasno prepoznati u javnim politikama, zakonima i strateškim dokumentima, u skladu sa Evropskom tipologijom beskućništva i stambene isključenosti. Traži se i kreiranje državnih politika kojima bi se povećao javni stambeni fond i razvili priuštivi modeli stambene podrške, uz uključivanje ljudi sa iskustvom beskućništva i organizacija koje im pružaju podršku.
Mreža zahteva i državnu politiku borbe protiv siromaštva, stavljanje javnih prostora u funkciju stambene podrške i integrisanih usluga, kao i unapređenje uslova u postojećim uslugama socijalne zaštite. Posebno se ukazuje na potrebu razvoja terenskih i stacionarnih usluga koje mogu odgovoriti na hitne potrebe i doprineti prevenciji beskućništva.
Među zahtevima su i besplatno zdravstveno osiguranje i pristup zdravstvenoj zaštiti za ljude u situaciji beskućništva, bez obzira na posedovanje dokumenata ili prijavljeno prebivalište, kao i pravo na besplatan obrok bez administrativnih prepreka. Mreža traži i prestanak korišćenja diskriminatornog jezika u javnim politikama i obraćanju javnosti, kao i obezbeđivanje budžetskih sredstava za sprovođenje predloženih mera.
"Borba protiv beskućništva počinje mnogo pre nego što čovek ostane bez doma", poručuju iz Mreže, uz ocenu da su borba protiv siromaštva, kvalitetne javne politike i pravovremena podrška ključni za sprečavanje gubitka doma i dugoročno rešavanje problema.
Inicijativu "10/10/10/10" potpisuju LiceUlice, PIN – Mreža psihosocijalnih inovacija, Info park, EHO – Ekumenska humanitarna organizacija, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Grupa Budi jedan, ADRA – Adventistički razvojni i humanitarni rad, Caritas Srbije, Klikaktiv – Centar za razvoj socijalnih politika, UG Patrija i Kuhinja solidarnosti Novi Sad.
(EUpravo zato/Anadolija/Mreža za borbu protiv beskućništva)