Novo istraživanje naučnika iz Južne Koreje ukazuje na povezanost između nivoa hemoglobina u krvi i kasnijeg razvoja demencije, uključujući Alchajmerovu bolest i vaskularnu demenciju.
Studija je obuhvatila 316.542 osobe starije od 40 godina, čiji su zdravstveni podaci prikupljeni tokom nacionalnih sistematskih pregleda 2004. i 2005. godine. Istraživači su zatim pratili njihovo zdravstveno stanje do 2019. godine, odnosno tokom približno 15 godina.
Učesnici su, prema vrednostima hemoglobina, podeljeni u pet grupa, kao i prema polu. Naučnici su potom analizirali koliko često su im dijagnostikovane različite vrste demencije.
Rezultati su pokazali da su osobe sa najnižim vrednostima hemoglobina imale 16 odsto veći relativni rizik od razvoja demencije u poređenju sa referentnom grupom. Kod osoba sa najvišim vrednostima rizik je bio veći za 7 odsto.
Nije u pitanju samo nizak hemoglobin
Posebno je zanimljivo to što povezanost nije bila ista za sve oblike demencije. Kod Alchajmerove bolesti, povećan rizik zabeležen je kod osoba sa nižim vrednostima hemoglobina, relativni rizik bio je veći za 14 odsto.
Sa druge strane, kod vaskularne demencije povezanost je uočena na oba kraja raspona: osobe sa najnižim vrednostima hemoglobina imale su 19 odsto veći rizik, dok je kod onih sa najvišim vrednostima zabeleženo povećanje od 18 odsto.
Ovi rezultati ukazuju da odnos između hemoglobina i zdravlja mozga nije jednostavan i da potencijalni značaj imaju i preniske i previsoke vrednosti ovog proteina.
Hemoglobin je sastavni deo crvenih krvnih zrnaca i ima ključnu ulogu u prenosu kiseonika iz pluća do tkiva i organa, uključujući mozak. Kada je njegova koncentracija preniska, kao kod anemije, snabdevanje tkiva kiseonikom je otežano, naročito ako je stanje izraženo i dugotrajno.
Povišene vrednosti hemoglobina, s druge strane su povezane sa većom gustinom krvi, a u određenim okolnostima i sa povećanim rizikom od krvnih ugrušaka i drugih problema sa krvnim sudovima.
Ipak, istraživanje nije direktno ispitivalo ove mehanizme, pa se oni za sada mogu posmatrati samo kao moguća objašnjenja, a ne kao dokazani uzroci.
Da li hemoglobin može da "predvidi" demenciju?
Autori studije upozoravaju da rezultati ne znače kako nizak ili visok hemoglobin direktno izazivaju demenciju, niti da njegovo povećavanje može da spreči razvoj bolesti.
Neuobičajene vrednosti mogu, naime, da budu pokazatelj drugih zdravstvenih stanja. Nizak hemoglobin je povezan sanedostatkom gvožđa ili vitamina B12, hroničnom bolešću bubrega, zapaljenskim procesima i drugim oboljenjima. Povišene vrednosti mogu da se jave, između ostalog, kod pušača, osoba sa hronično sniženim nivoom kiseonika ili određenim poremećajima u krvi.
Zato je važno da se utvrdi zbog čega je hemoglobin van referentnih vrednosti, umesto da se utiče na njegovu koncentraciju bez poznavanja osnovnog uzroka.
(EUpravo zato/Medical News Today)