Upravo zato, tokom toplotnih talasa roditelji moraju da obrate pažnju ne samo na to koliko dugo dete boravi napolju, već i na prve, često suptilne znake organizama koji više ne uspeva da se izbori sa vrućinom.
"Mala deca imaju lošiju termoregulaciju od odraslih i zato mnogo teže podnose visoke spoljašnje temperature. Njima moramo da pomognemo u održavanju normalne telesne temperaturoe", objašnjava za EUpravo zato, dr Dunja Civrić, pedijatar u penziji, koja iza sebe ima decenije iskustva u radu sa decom i roditeljima.
Zašto su bebe posebno osetljive na vrućinu?
Razlog za ovo pre svega treba tražiti u činjenici da je telo bebe građeno drugačije od tela odraslog čoveka.
"Površina kože u odnosu na telesnu masu znatno je veća nego kod odraslih, a i glava je proporcionalno mnogo veća. Sve to doprinosi da se telesna temperatura teže reguliše", objašnjava dr Civrić.
Dodatni problem predstavlja činjenica da znojne žlezde kod male dece još nisu u potpunosti razvijene. Zbog toga se bebe manje znoje, pa organizam teže oslobađa višak toplote. Posledica je da telesna temperatura brzo raste, naročito tokom velikih vrućina.
Kako da prepoznate da li se dete pregrejalo?
Prvi znaci često izgledaju bezazleno, ali ih ne treba zanemariti: "Najpre se primete rumeni obrazi i topla koža. Ako pregrejanost potraje i razvije se dehidracija, javljaju se suva usta, razdražljivost, nervoza, pospanost, malaksalost i izražena bezvoljnost".
Kod veoma malih beba simptomi su manje uočljivi nego kod starije dece, zbog čega je neophodno da roditelji pažljivo prate ponašanje deteta. Ako se stanje brzo pogoršava ili dete odbija tečnost, potrebno je bez odlaganja da se potraži lekarska pomoć.
Koliko tečnosti je detetu potrebno?
Potrebe za tečnošću u ranom detinjstvu su gotovo nepromenljive, ali se povećavaju tokom velikih vrućina ili bolesti.
"Detetu je u proseku potrebno između 100 i 150 mililitara tečnosti po kilogramu telesne mase dnevno. Međutim, ako ima povišenu temperaturu, povraća ili ima dijareju, potrebe za tečnošću rastu za dodatnih 10 do 15 odsto", navodi dr Civrić.
Važno je da se ima na umu kako se pod "unosom tečnosti" ne podrazumeva samo voda. U ukupan dnevni unos ulaze i majčino mleko, formula, supe i druga hrana koja sadrži tečnosti.
Kod zdravog deteta nije potrebno da se rutinski daje oralni rehidracioni rastvor samo zbog visokih spoljašnjih temperatura, kako navodi sagovornica. Oni su namenjeni situacijama kada je dete bolesno ili ima dehidraciju.
Jedna od čestih dilema roditelja jeste i da li je klima-uređaj bezbedan za bebe.
"Temperatura prostorije u kojoj boravi dete trebalo bi da bude između 22 i 25 stepeni. Klima može da se koristi, ali ne bi trebala da duva direktno u dete", ističe dr Civrić.
Preporuka pedijatra je zato da se prostorija rashladi pre nego što dete uđe u nju, a zatim da se klima podesi tako da vazduh ne bude usmeren ka njemu. Takođe, razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude veća od oko 10 stepeni.
Kada je bezbedno da se izađe u šetnju?
Boravak napolju je važan i tokom leta, ali vreme izlaska mora pažljivo da se odabere. Najbezbedniji trenuci za šetnju najmlađih su rani jutarnji i večernji sati, dok se izlaganje suncu između 10 i 17 časova ne preporučuje.
Dr Civrić upozorava i na čestu grešku roditelja koji preko kolica prebacuju pelene ili deblje tkanine.
"Gusti prekrivači mogu da stvore efekat staklene bašte i dodatno povećaju temperaturu u kolicima. Umesto zaštite, dete je tada izloženo još većem riziku od pregrevanja", kaže ona.
Mnogo je bolje da se koriste suncobrani za kolica ili fabrički predviđena tenda koja omogućava cirkulaciju vazduha.
Rashlađivanje deteta na pravilan način
Ako se dete pregrejalo, naglo rashlađivanje može pravi više štete nego koristi.
"Dete nikada ne treba da se poliva hladnom vodom, ni alkoholom. Rashlađivanje treba da bude postepeno, prijatno toplom vodom, uz često umivanje i kvašenje šaka i stopala", naglašava dr Civrić.
Kod beba koje sisaju najbolji način nadoknade tečnosti jeste češće dojenje.
Odeća treba da bude lagana, prozračna i od prirodnih materijala. Zanimljivo je da dugi rukavi i nogavice od tankog pamuka ili lana ponekad štite bolje od kratke odeće, jer sprečavaju direktno zagrevanje kože sunčevim zracima.
Kada je vreme za hitan odlazak kod lekara?
Roditelji bi trebali da potraže medicinsku pomoć ako primete: upale oči, izrazito suv jezik i usta, pospanost i otežano buđenje, izraženu malaksalost, odbijanje tečnosti, povraćanje ili dijareju, visoku telesnu temperaturu koja ne spada kod dece i beba.
"Kod dece se stanje menja izuzetno brzo. Za samo nekoliko sati može da dođe do ozbiljne dehidracije, zbog čega je važno da se odreaguje već na prve znake pregrevanja", upozorava dr Civrić.
Ona podseća da zaštita od sunca ne podrazumeva samo kremu sa zaštitnim faktorom.
"Deca obavezno treba da nose šešir, jer je njihova glava proporcionalno veća nego kod odraslih i zbog toga se mnogo brže zagreva. Uz šešir, preporučuju se i naočare za sunce, kao i kreme sa visokim zaštitnim faktorom namenjena deci", zaključuje dr Civrić.
(EUpravo zato)