Naučnici su godinama znali da ključnu ulogu u ovom procesu ima hormon rasta tokom NREM faze sna, ali tek sada su otkrili na koji način mozak određuje kada će ga osloboditi.
Zašto je san važan za mišiće i kosti?
Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju pokazalo je da mozak tokom sna oslobađa hormon rasta, supstance koja je takođe neophodna i za izgradnju mišića, jačanje kostiju i sagorevanje masti.
Naime, hormon rasta proizvodi se u hipofizi, ali njegov rad kontrolišu nervne ćelije smeštene u hipotalamusu. Iako se već decenijama zna da se najveće količine ovog hormona oslobađaju tokom sna, naučnicima nije bilo jasno kako tačno mozak upravlja tim procesom.
Kako bi to otkrili, istraživači su proučavali moždanu aktivnost kod miševa. Uz pomoć elektroda i savremenih metoda za praćenje nervnih ćelija, mogli su da posmatraju šta se dešava tokom različitih faza sna.
Otkrili su da dve grupe neurona imaju dijametralno suprotne zadatke. Jedne ćelije luče hormon koji podstiče oslobađanje hormona rasta, dok druge proizvode somatostatin, molekul koji taj proces usporava.
Da stvar bude interesantnija, ispostavilo se da se njihove aktivnosti neprestano menjaju tokom REM i NREM faze sna, dovodeći mozak u ravnotežu koja određuje koliko hormona rasta će biti oslobođeno.
NREM faza sna čini oko 75 do 80 odsto našeg sna. Deli se na tri dela: prelazni period između budnosti i sna (N1), lagani san kada nam otkucaji srca usporavaju (N2) i faza kada nastupa oporavak (N3). To je period kada nam se telo odmara, tkiva se obnavljaju, a sećanja "konsoliduju".
Rem faza s druge strane je period kada nam se oči brzo pomeraju, i do njega dolazi nakon 70 do 90 minuta od trenutka kada zaspimo.U njemu se javlja većina živopisnih snova, mozak je izuzetno aktivan, a disanje i puls se ubrzavaju, zbog toga su mišići privremeno paralizovani kako ne bismo izvodili pokrete koje sanjamo.
Jedno od najzanimljivijih otkrića studije jeste da oslobađanje hormona rasta nije važno samo za obnovu tkiva. Istraživači su identifikovali i signal kojim ovaj hormon utiče na moždano stablo, odnosno na centar odgovoran za budnost.
Drugim rečima, nakon što tokom sna obavi svoju obnavljajuću ulogu, hormon rasta pomaže mozgu da organizam pripremi i za buđenje.
Ovakav mehanizam prema stavu naučnika, mogao bi da objasni zašto se nakon kvalitetnog sna budimo odmorni i puni energije, dok nas loš ili isprekidan san čini iscrpljenim tokom dana.
Zašto je ovo važno?
Uprkos uvraženom mišljenju hormon rasta nije bitan samo tokom razvoja u dečijem i adolescentskom dobu. Kod odraslih on takođe učestvuje u održavanju mišićne mase, gustine kostiju, obnovi tkiva i regulaciji metabolizma.
Zbog toga hroničan nedostatak sna ima mnogo veće i dalekosežnije posledice od umora tokom dana. Dugotrajno narušen san povezan je sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, gubitka mišićne mase i kardiovaskularnih bolesti.
Novo istraživanje sada pruža i potencijalno objašnjenje na biološkom nivou kada je ova veza u pitanju. Autori naglašavaju da je istraživanje sprovedeno na miševima, zbog čega su potrebna dodatna ispitivanja kako bi se utvrdilo da li isti moždani mehanizmi funkcionišu identično i kod ljudi.
Ipak, otkriće predstavlja važan iskorak ka razumevanju načina na koji mozak tokom sna koordinira procese odmaranja i regeneracije. U budućnosti ovo znanje može da doprinese razvoju novih terapija kod poremećaja sna, ali i za bolesti povezane sa nedostatkom hormona rasta, gubitkom mišićne mase ili poremećajima metabolizma.
Studija još jednom potvrđuje ono što stručnjaci godinama ističu, kvalitetan san nije luksuz, već jedan od najvažnijih prirodnih mehanizama kojima telo održava zdravlje i svakodnevno se obnavlja.
(EUpravo zato/Berkeley)