Čovek je ne tako davno poznavao cikluse dana po pogledu na sunčeve zrake, osećaju gladi ili umoru koji oseća u telu. Sve ovo, bili su prirodni signali koji su mu sugerisali kada treba da spava, jede ili odmori. Danas, on svoje vreme i obaveze meri i prilagođava notrifikacijama na telefonu.
Savremeni život nam daje garant brzine i neprekidne dostupnosti, ali nas je zauzvrat naterao da zaboravimo kako izgledaju tišina i trenuci dokolice. Gradovi više ne spavaju, svetla su svuda oko nas, telefoni vibriraju neprestano, a čovek često umoran, pokušava da pronađe sebe među obavezama.
U toj neprekidnoj trci modernog sveta polako nestaju strpljenje, prisutnost i sposobnost da zaista osetimo sopstveni život. Koncentracija je prema najnovijim studijama sve tanji resusrs kojim raspolažemo, a delimičan krivac jesu ekrani. Vlade širom sveta smišljaju strategije kako da štetne efekte ovakvog načina života ublaže i preduprede, pogotovo kod najmlađih.
Švedska vlada je jedna od njih, a u moru mera koje se sprovode je i najnovija koja podrazumeva ukidanje digitalnih uređaja u učionicama i vraćanje na tradicionalne metode: fizičke knjige. Kao razlog, navodi se zabrinutost usled pada koeficijenta učenika na testovima, ali i drastičnog povećanja vremena provedenog ispred ekrana.
Koliko je ova briga osnovana i koje su posledice čitanja sa digitalnih uređaja u poređenju sa knjigama, odgovore daju u svom tekstu za The Conversation, psiholog i prof Erih Rajhl i viši predavač na psihologiji Lili Iu sa Univerziteta Makvori.
Čitanje ipak nije lak zadatak?
Kako prof Rajhl i Iu smatraju, čitanje bez obzira što nam deluje tako - nije lak zadatak. Čak štaviše, to jeste jedan od najtežih zadataka jer za njega nismo biološki predodređeni kao za govor. Dodatno, da bi se usavršilo, potrebne su godine vežbanja i formalnog obrazovanja.
Trenutno, vaše oči prave niz brzih pokreta. Vizuelna obrada je potisnuta i dostupna tokom kratkih intervala - fiksacije.
Eksperimenti pokazuju da većinu reči fiksiramo, te u jezicima koji se čitaju sleva ka desno: perceptivni raspon 2-3 razmaka od slova levo i 8-12 razmaka od slova desno.
Upravo ova asimetrija odražava kretanje pažnje u tekstu, a vizuelnim informacijama dok stignu do mozga treba najviše 300 milisekundi (milisekunda je hiljaditi deo sekunde).
Drugim rečima, fizički je nemoguće pročitati više od 300 do 400 reči u minuti.
Posebno naglašavaju da brzo čitanje u stvari podrazumeva učenje kako da "preletite tekst", ali da su za dostizanje gornje granice brzog čitanja potrebne godine vežbanja.
Moždani sistem podražava vid, pažnju, prepoznavanje i razumevanje reči, obradu informacija i pokrete očiju. Svaki disbalans dovodi do smanjenja razumevanja pročitanog.
Istreniran mozak nije isto što i dečiji
Za početak, važno je spomenuti da postoje određeni uređaji koji podržavaju mentalne procese koji su potrebni za vešto čitanje. Ali čak i tu se pojavljuju slike i audio zapisi koji odvlače pažnju.
Kada su odrasli u pitanju, većina je dovoljno sposobna da neutrališe ove ometajuće faktore ili da ih makar svede na minimum, što nije slučaj sa decom.
Dok tek uče da čitaju, i već se bore sa izazovima razumevanja teksta, reklame koje im iskaču između pasusa dodatno ometaju koncentraciju.
Potrebne im godine da ove izazove, njihov um u fazi razvoja i prevaziđe. Tokom pandemije COVID-19 i prelaska na online obrazovanje, ovo je dodatno podstaklo debatu.
Naučnici za sada ne znaju kakve će posledice čitanje sa digitalnih uređaja ostaviti na kongnitivni razvoj dece.
Ono u čemu se prof Rajhl i Iu slažu u zaključku jeste da sposobnost čitanja predviđa dalje nivoe obrazovanja, a samim tim i socioekonomski status i kvalitet života, stoga "važnost procene dugoročnih posledica digitalnog čitanja ne sme da se potceni".
(EUpravo zato/The Conversation)