Dijagnoza raka dojke nekada je za mnoge pacijentkinje značila lošu prognozu. Danas se situacija značajno promenila: zahvaljujući napretku u ranom otkrivanju, hirurgiji, radioterapiji i sistemskom lečenju, veliki broj žena uspešno se leči i godinama živi nakon dijagnoze.
Prema tekstu objavljenom u časopisu JAMA, u kojem o razvoju lečenja govori onkolog dr Nensi Dejvidson iz centra Fred Hačinson. Prema njenim rečima, ishod zavisi od stadijuma bolesti, bioloških karakteristika tumora, opšteg zdravlja pacijentkinje i dostupnosti odgovarajućeg lečenja.
Nije svaki rak dojke isti
Jedan od najvažnijih pomaka u onkologiji predstavljalo je bolje razumevanje bioloških karakteristika tumora. Rak dojke nije jedinstvena bolest, već obuhvata više podtipova koji se razlikuju po načinu rasta, ponašanju i odgovoru na terapiju.
"Кljučna prekretnica bila je praćenje jedinstvenih bioloških pokretača raka dojke. Кoristeći transkripciono profilisanje, istraživači su kategorisali rak dojke u 4 glavna podtipa koji generalno koreliraju sa agresivnošću raka", rekla je Dejvidson.
U kliničkoj praksi posebno je važno da se utvrdi da li tumor ima hormonske receptore za estrogen i progesteron, kao i da li postoji povećana ekspresija proteina HER2, koji podstiču rast tumorskih ćelija.
Na osnovu tih karakteristika, tumori se razvrstavaju u grupe koje imaju različite terapijske mogućnosti. Kod hormonski zavisnih tumora primenjuje se hormonska terapija, dok kod HER2-pozitivnih tumora ciljane terapije mogu da blokiraju signale koji podstiču rast ćelija raka.
Takođe, trostruko negativni rak dojke ne ispoljava estrogenske i progesteronske receptore, niti ima povećanu ekspresiju HER2. Ovaj podtip je zahtevniji za lečenje jer nije pogodan za navedene hormonske i anti-HER2 terapije, ali su i za njega razvijene dodatne mogućnosti, uključujući imunoterapiju u određenim kliničkim situacijama.
"Naučnici se i dalje oslanjaju na hemoterapiju za trostruko negativne karcinome dojke, ali imunoterapija sledeće generacije bi mogla da ponudi manje toksične opcije u budućnosti", dodaje ona.
Mamografija i dalje ima važnu ulogu
Pored napretka u lečenju, rano otkrivanje ostaje jedan od ključnih faktora u borbi protiv raka dojke.
Mamografija otkriva promene pre nego što postanu dovoljno velike da se mogu napipati ili da izazovu simptome. Organizovani skrining programi omogućavaju da se bolest otkrije u ranijoj fazi, kada su mogućnosti lečenja povoljnije.
Skrining, međutim, nije bez univerzalna metoda. Ponekad se na snimku pojavi sumnjiva promena koja se dodatnim pregledima pokaže kao benigna. Takvi lažno pozitivni nalazi izazivaju zabrinutost i dovode do dodatnog snimanja ili biopsije.
Uprkos tim ograničenjima, sagovornica tvrde da dokazi ukazuju na to da mamografski skrining doprinosi smanjenju smrtnosti od raka dojke. Važno je da žene dobiju jasne informacije o koristima i ograničenjima pregleda i da odluke donose u skladu sa preporukama za svoju starosnu grupu i nivo rizika.
Cilj je lečenje prilagođeno svakoj pacijentkinji
Dalji razvoj onkologije usmeren je na pronalaženje načina da se terapija još preciznije prilagodi pojedinačnoj pacijentkinji, uz što veću efikasnost i manje neželjenih efekata.
Među oblastima koje se intenzivno istražuju nalaze se nove ciljane terapije, imunoterapija, terapije koje koriste antitela za dostavljanje leka tumorskim ćelijama i mogućnosti veštačke inteligencije u analizi podataka i donošenju kliničkih odluka.
Ipak, nijedna od ovih metoda nije univerzalno rešenje, kako tvrdi Devidsonova. Izbor terapije zavisi od podtipa tumora, stadijuma bolesti, prethodnog lečenja i drugih karakteristika pacijentkinje. Nove metode moraju da pokažu bezbednost i efikasnost u odgovarajućim kliničkim ispitivanjima pre nego što postanu deo standardne prakse.
Iako je napredak u dijagnostici i lečenju značajno poboljšao izglede mnogih pacijentkinja, rak dojke i dalje predstavlja veliki javnozdravstveni problem.
Zbog toga se istraživanja ne usmeravaju samo na lečenje već i na prevenciju, bolje prepoznavanje osoba sa povećanim rizikom i razvoj strategija koje bi omogućile da se bolest spreči ili otkrije pre nego što uznapreduje.
(EUpravo zato/JAMA)
