Gutanje je radnja o kojoj uglavnom ne razmišljamo, sve dok ne postane otežano. Osećaj da hrana zastaje u grlu, da je potrebno više puta da se proguta zalogaj ili da tečnost odlazi "na pogrešnu stranu" izaziva nelagodnost, ali i zabrinutost.
Medicinski naziv za otežano gutanje je disfagija. Ona može da se javi povremeno ili da postane izraženija, a ponekad da otežava unos dovoljne količine hrane i tečnosti. Zbog toga je važno da se utvrdi njen uzrok, naročito ako je problem nov ili se pogoršava.
Jedan od mogućih uzroka jesu lekovi
Određeni preparati, uključujući neke lekove koji se koriste u lečenju psihijatrijskih poremećaja, mogu da utiču na koordinaciju mišića u ustima i grlu, drugi da izazovu izraženu suvoću usta, zbog čega je žvakanje hrane otežano, kao i njeno gutanje.
Problemi mogu da nastanu i u jednjaku, cevi koja prenosi hranu od grla do želuca. Vraćanje želudačne kiseline, odnosno gastroezofagealni refluks, izaziva upalu i oštećenje sluzokože. Ako se oštećenje ponavlja, nastaju ožiljci i suženje jednjaka, što otežava prolazak hrane.
Kada su uzrok mišići i nervi?
Da bi gutanje funkcionisalo pravilno, mišići i nervni sistem moraju precizno da sarađuju. Kada je ta koordinacija narušena, hrana i tečnost ne prolaze uobičajenim putem.
Ovakve teškoće se javljaju kod osoba koje su doživele moždani udar, kao i kod obolelih od Parkinsonove bolesti i drugih neuroloških oboljenja. Uzrok može da bude i miastenija gravis, autoimuna bolest koja izaziva slabost mišića.
U tim slučajevima problem nije nužno u jednjaku, već u načinu na koji nervni sistem upravlja mišićima "uključenim" u gutanje. Zbog toga je važno da se razlikuje osećaj da hrana zastaje u grlu ili grudima, od teškoće da se sa gutanjem uopšte i započne.
Kako se utvrđuje uzrok?
Kada se pojave nove teškoće sa gutanjem, lekar najpre pokušava da utvrdi kada je problem počeo, da li se javlja pri gutanju čvrste hrane, tečnosti ili oboje, kao i da li postoje drugi simptomi.
U zavisnosti od nalaza, preporučuje različite preglede: rendgensko snimanje, koje omogućava praćenje prolaska hrane i tečnosti tokom gutanja; gutanje barijumskog kontrasta, pregled kojim se pomoću rendgenskog snimanja procenjuje izgled i prohodnost jednjaka; gastroskopiju koja omogućava pregled jednjaka, želuca i početnog dela tankog creva pomoću tanke, savitljive cevi sa kamerom; ali I laringoskopiju, pregled grkljana, koji pomaže u slučajevima kada se sumnja da se problem krije u predelu grla.
Otežano gutanje nije simptom koji se može pripisati samo stresu, godinama ili prolaznoj iritaciji bez dalje provere. Uzrok može da bude relativno jednostavan, ali pravovremena procena pomaže da se prepoznaju stanja koja zahtevaju lečenje i da bi se sprečile komplikacije poput dehidratacije, pothranjenosti i ulaska hrane ili tečnosti u disajne puteve.
(EUpravo zato/Harvard Health)
