Moždani udar obično povezujemo sa starijim životnim dobom, hroničnim bolestima i godinama u kojima organizam postaje slabiji. Zato podatak da se ovo ozbiljno medicinsko stanje sve češće beleži i među mlađim odraslima, menja način na koji razmišljamo o prevenciji.
Novo istraživanje objavljeno u medicinskom časopisu Neurology ukazuje na zabrinjavajući trend: stopa moždanog udara među odraslima uzrasta od 20 do 54 godine u oblasti Velikog Sinsinatija i severnog Kentakija porasla je sa 33,9 slučajeva na 100.000 osoba, tokom 1993/4. na 62,2 slučaja tokom 2020. godine. To predstavlja povećanje od približno 83 odsto.
Rezultat koji postavlja važno pitanje, bez obzira na deo sveta u kom se neko nalazi: šta se promenilo kod mlađih generacija i da li je nešto moguće i sprečiti?
Kada krv prestane da stiže do mozga
Moždani udar nije jedan isti događaj koji uvek nastaje na isti način. Najčešći oblik je ishemijski moždani udar, koji nastaje kada se začepi krvni sud koji snabdeva mozak, najčešće krvnim ugruškom. Deo mozga koji ostane bez dotoka krvi ne dobija kiseonik i hranljive materije neophodne za normalan rad, a ćelije propadaju već kroz nekoliko minuta.
Moždani udar nastupa iznenada, a simptomi ne moraju da izgledaju isto kod svake osobe. Najvažnije je da se prepozna nagla promena i odmah pozve hitna pomoć.
Obratite pažnju na:
Lice: iznenadnu asimetriju lica ili spušten ugao usana.
Ruke: iznenadnu slabost ili utrnulost jedne ruke, naročito ako osoba ne može ravnomerno da podigne obe ruke.
Govor: nerazgovetan govor, teškoće u pronalaženju reči ili nemogućnost razumevanja govora.
Druge simptome: gubitak ili promenu vida, poremećaj ravnoteže, otežan hod ili iznenadnu, neuobičajeno jaku glavobolju.
Kod moždanog udara vreme je presudno: što se ranije prepozna i započne odgovarajuće lečenje, veća je mogućnost da se ograniči oštećenje mozga.
Drugi oblik nastaje kada krvni sud pukne i dođe do krvarenja u mozgu ili oko njega.
Upravo je porast ishemijskih moždanih udara bio glavni pokretač trenda u novom istraživanju. Njihova stopa među mlađim odraslima porasla je sa 23,8 na 47,3 slučaja na 100.000 osoba tokom posmatranog perioda.
Kod drugih analiziranih tipova moždanog udara istraživači nisu uočili takvu vrstu rasta.
Faktori rizika ne počinju u starosti
Jedan od najvažnijih zaključaka istraživanja odnosi se na promene u zdravstvenom profilu mlađih ljudi koji su doživeli moždani udar. Među njima su tokom vremena češće beleženi i povišen krvni pritisak, potvrđen dijabetes, atrijalna fibrilacija, odnosno poremećaj srčanog ritma pogoduje nastanku krvnih ugrušaka, kao i upotreba psihoaktivnih supstanci.
Činjenice koje još jednom upozoravaju da se rizik od moždanog udara ne formira tek u starosti.
Podaci koji zahtevaju pažnju
Posebnu pažnju privukla je promena u dokumentovanoj upotrebi psihoaktivnih supstanci među mlađim osobama koje su doživele moždani udar. Udeo onih kod kojih je upotreba zabeležena porastao je sa 4,6 odsto u periodu 1993/4. na 40,2 odsto tokom 2020. godine, pri čemu je značajan deo porasta bio povezan sa upotrebom kanabisa.
Međutim, ovaj rezultat ne znači da je kanabis uzrokovao porast moždanih udara, niti da je toliko ljudi u opštoj mlađoj populaciji izloženo istom riziku. Reč je o podacima među osobama koje su već doživele moždani udar, a studija nije mogla da razdvoji uticaj pojedinačnih supstanci od drugih mogućih činilaca.
Istraživanje je donelo i ohrabrujući podatak. Udeo mlađih pacijenata koji su preminuli u prvih 30 dana nakon moždanog udara smanjen je sa 11,7 odsto na 9,4 odsto između početka i kraja posmatranog perioda, a nakon statističkog prilagođavanja prema uzrastu, rasi i polu.
Napredak u preživljavanju, međutim, ne znači da je problem rešen.
Moždani udar ostavlja posledice na govor, kretanje, pamćenje i druge kognitivne funkcije. Kada se dogodi u tridesetim, četrdesetim ili ranim pedesetim godinama, osoba decenijama živeti sa posledicama koje utiču na posao, porodični život i samostalnost.
Zbog toga veći broj preživelih, uz rast učestalosti udara, otvara i pitanje dugoročne rehabilitacije, podrške porodicama i kvaliteta života nakon akutnog lečenja.
Prevencija počinje pre prvog upozorenja
Istraživanje ne daje konačan odgovor na pitanje zašto je učestalost moždanog udara porasla među mlađim odraslima. Ono, međutim, pruža razlog da se prevencija ne odlaže do starosti.
Redovno merenje krvnog pritiska, kontrola šećera i masnoća u krvi kada je to medicinski opravdano, prepoznavanje i lečenje poremećaja u srčanom ritmu, fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i izbegavanje pušenja predstavljaju važan deo umanjenja kardiovaskularnog rizika.
Važno je i razumeti granice novih saznanja: istraživanje je obuhvatilo određeni region Sjedinjenih Američkih Država i podatke do 2020. godine. Njegovi rezultati ne dokazuju da je isti trend prisutan u svim zemljama, uključujući Srbiju. Za procenu domaće situacije potrebni su odgovarajući epidemiološki podaci.
Moždani udar i dalje je povezan sa starenjem, ali više nije opravdano da se posmatra kao problem koji isključivo pogađa stariju populaciju. S druge strane, ni da mlađe generacije žive u strahu, već da je zdrav životni stil, preventivni pregledi i odgovorno ponašanje jedan od uslova za kvalitetnije i aktivnije starije doba.
(EUpravo zato/Science daily)
