Krv neprestano kruži kroz naše telo, doprema kiseonik i hranljive materije do ćelija i omogućava funkcionisanje organa. Da bi taj sistem radio kako treba, krvni sudovi moraju da ostanu dovoljno prohodni i elastični. Međutim, procesi koji vremenom narušavaju njihovo zdravlje ne moraju da daju nijedan očigledan znak upozorenja.
Jedan od važnih činilaca u tom procesu jeste holesterol, supstanca bez koje ljudski organizam ne bi mogao normalno da funkcioniše, ali koja kada je ima previše u krvi, može da doprinese razvoju ateroskleroze.
Ova masna supstanca je sastavni deo ćelijskih membrana, i ona učestvuje u stvaranju određenih hormona, neophodna je za proizvodnju žučnih kiselina koje pomažu varenje masti. Organizam najveći deo holesterola proizvodi sam, prvenstveno u jetri, dok se deo unosi hranom.
Problem, dakle, nije u tome što holesterol postoji, već u tome kako se prenosi kroz krvotok, u kojoj nalazi i koliko dugo su krvni sudovi izloženi njegovim povišenim vrednostima.
Ipak, najvažnije je da se razume kako ukupan rizik od kardiovaskularnih bolesti ne zavisi samo od jednog rezultata laboratorijskog testa. Već i od pritiska krvi, nivoa šećera, funkcije bubrega, pušenja, porodične istorija bolesti i drugih faktora.
Zašto se LDL smatra posebno važnim?
LDL, odnosno lipoprotein male gustine, prenosi holesterol iz jetre prema tkivima. Kada je njegova koncentracija povišena, veća je verovatnoća da će se čestice zadržavati u zidovima arterija i pokretati procese koji dovode do stvaranja aterosklerotskih naslaga.
Te naslage, poznate kao plakovi, vremenom sužavaju krvne sudove i otežavaju protok krvi. Ako plak pukne, na tom mestu se formira krvni ugrušak koji iznenada prekida dotok krvi do dela srca ili mozga. Posledice su infarkt miokarda ili ishemijski moždani udar.
Ateroskleroza se obično razvija tokom dužeg perioda. Zbog toga je važno da se ne fokusiramo samo na trenutnu vrednost LDL holesterola već i koliko dugo su arterije izložene njegovim povišenim koncentracijama.
HDL, s druge strane, učestvuje u transportu holesterola iz perifernih tkiva nazad ka jetri, gde se dalje prerađuje i uklanja iz organizma. Zbog toga se često naziva "dobrim" holesterolom, ipak, važno je da se zna on ne može da poništi rizik koji nosi povišen LDL.
Trigliceridi su još jedan važan deo priče
Kada se analizira masnoća u krvi, holesterol nije jedina vrednost na koju treba obratiti pažnju. Važni su i trigliceridi, masti koje organizam koristi za skladištenje energije.
Kada unosimo više energije nego što nam je u tom trenutku potrebno, deo viška se pretvara u trigliceride i skladišti u masnom tkivu.
"Povišeni trigliceridi su česti kod gojaznosti, insulinske rezistencije, dijabetesa, masne bolesti jetre i prekomernog unosa alkohola," objašnjava dr Čejs Nojel u razgovoru za AMA-u.
Povišeni trigliceridi ukazuju na povećan rizik od kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti, naročito kada se javljaju zajedno sa drugim poremećajima. Ako su veoma visoki, povećava se i rizik od akutnog pankreatitisa, odnosno zapaljenja gušterače.
Zašto neko ima visok holesterol iako se zdravo hrani?
Jedna od najčešćih zabluda jeste da povišen holesterol znači kako osoba jede previše masne hrane, da se malo kreće ili da ima višak kilograma.
Iako način života značajno utiče na kardiovaskularno zdravlje, genetika igra veliku ulogu u određivanju nivoa holesterola. Kod pojedinih ljudi nasledne osobine utiču na to koliko holesterola jetra proizvodi i koliko efikasno uklanja LDL čestice iz krvi. Zato osoba može da se hrani uravnoteženo, vežba redovno i da ima odgovarajuću telesnu masu, a da ipak ima povišen LDL.
"Ishrana je i dalje važna, ali podstičem pacijente da se manje fokusiraju na izolovanu hranu, a više na opšti obrazac, povrće, voće, pasulj, integralne žitarice, orašaste plodove, semenke, nezasićene masti i nemasne proteine, dok ograničavaju zasićene masti, rafinisane ugljene hidrate i jako prerađenu hranu", rekao je dr Noel.
Posebno je važna porodična hiperholesterolemija, nasledni poremećaj kod kog organizam ne uklanja LDL iz krvi dovoljno efikasno. Ljudi sa ovim stanjem imaju veoma visok LDL još od detinjstva, što znači da su njihovi krvni sudovi dugo izloženi povećanom riziku.
Na mogućnost naslednog poremećaja treba da se obrati pažnja kada bliski članovi porodice imaju veoma visok holesterol ili su doživeli infarkt ili moždani udar u relativno mladom životnom dobu.
Na holesterol utiču i određena oboljenja, uključujući poremećaje funkcije štitaste žlezde, bolesti bubrega i metaboličke poremećaje, kao i pojedini lekovi. Zato visok holesterol nije razlog da se osoba automatski okrivi za loše životne navike, već je mnogo važnije da se utvrdi šta doprinosi njegovom porastu i koliki rizik to predstavlja za njeno zdravlje.
Da li je dovoljno da se izbaci masna hrana?
Na nivo LDL holesterola kod mnogih ljudi značajnije utiče količina zasićenih masti u ishrani nego sam holesterol koji se nalazi u pojedinim namirnicama. Zasićene masti prisutne su između ostalog, u puteru, masnom mesu i nekim punomasnim mlečnim proizvodima, kao i u pojedinim industrijski prerađenim namirnicama.
Visok holesterol generalno ne daje neke simptome koji mogu pouzdano da ukažu kako postoji problem, on se zato proverava analizom krvi. Koliko često se one rade zavisi od uzrasta, prethodnih rezultata, porodične istorije, prisustva drugih bolesti i terapije.
Kod osoba sa niskim rizikom kontrole su ređe, dok se kod ljudi sa dijabetesom, poznatom kardiovaskularnom bolešću, izrazito visokim vrednostima ili terapijom za snižavanje holesterola obično planiraju individualno.
Lekar može da odredi i dodatne analize, kao što je lipoprotein(a), poznat kao Lp(a), čija je koncentracija u velikoj meri genetski određena. Njegovo merenje pomaže u proceni rizika, naročito kada postoji porodična istorija kardiovaskularnih bolesti ili kada ukupna slika nije sasvim jasna.
To ne znači da postoji jedna namirnica koju svi moraju potpuno da izbace iz jelovnika, korisnije je da se posmatra ukupni obrazac ishrane.
Zamena dela zasićenih masti nezasićenim mastima, na primer korišćenjem maslinovog ulja umesto putera je koristan korak. Takođe, unos rastvorljivih vlakana iz namirnica poput ovsa, mahunarki i određenog voća pomaže u snižavanju LDL holesterola.
Kada promena navika nije dovoljna
Statini predstavljaju najčešći izbor lekova za snižavanje LDL holesterola. Oni deluju tako što smanjuju njegovu proizvodnju u jetri i povećavaju sposobnost jetre da uklanja LDL čestice iz krvi. Time smanjuju izloženost arterija holesterolu i rizik od određenih kardiovaskularnih događaja.
Kod pojedinih pacijenata koriste se i drugi lekovi, samostalno ili u kombinaciji sa statinima, ako se željene vrednosti ne postižu ili ako postoji poseban razlog za drugačiji pristup.
Odluka o terapiji zavisi od ukupnog rizika, početnih vrednosti, prisustva već postojeće bolesti i očekivane koristi lečenja. Ukoliko se tokom terapije pojave tegobe, poput neobjašnjivih bolova ili slabosti mišića, važno je da se razgovara sa lekarom koji će ukoliko smatra da je potrebno da redukuje terapiju. .
Povišen holesterol nije jedini faktor koji može da ošteti krvne sudove, zato prevencija kardiovaskularnih bolesti ne podrazumeva samo snižavanje njegovih vrednosti. Ona podrazumeva prepoznavanje i kontrolu svih važnih faktora rizika.
(EUpravo zato)
