Menopauza je prirodan deo života svake žene koja doživi ovu životnu fazu. Ipak, činjenica da je biološki očekivana ne znači da je medicinski nevažna. Naprotiv, vreme njenog nastupanja, simptomi koji je prate i promene koje se događaju u organizmu su važni za razumevanje zdravlja žene tokom srednjeg i starijeg životnog doba.
Upravo zato zabrinjava nalaz novog istraživanja objavljenog u časopisu Menopause: u elektronskim zdravstvenim kartonima gotovo 240.000 žena, menopauza je bila pomenuta kod samo 12 odsto njih. Istovremeno, više od polovine žena u zasebnim upitnicima navelo je da je prošlo kroz menopauzu ili da se nalazi u toj životnoj fazi.
Studija, zasnovana na podacima američkog istraživačkog programa All of Us, ukazuje na veliki jaz između onoga što žene doživljavaju i onoga što zdravstveni sistem sistematski beleži. Ovaj rezultat ne znači nužno da lekari nisu prepoznali menopauzu kod drugih žena, ali pokazuje da važan podatak o njihovom zdravlju često izostaje iz dokumentacije koja bi trebalo da omogući praćenje zdravstvenog stanja tokom vremena.
Menopauza nije samo kraj menstrualnog ciklusa
Menopauza se najčešće definiše kao trenutak kada žena navrši 12 uzastopnih meseci bez menstruacije, pod uslovom da izostanak nije posledica drugog fiziološkog ili medicinskog uzroka. Pre nje obično postoji period perimenopauze, tokom kojeg se menjaju hormonski obrasci, menstrualni ciklusi i javljaju različiti simptomi kako za The Conversation pišu dr Odri Hendriks i dr Nanet Santoro sa Univerziteta Kolorado Anšuc.
Ova tranzicija najčešće nastupa između 45. i 55. godine, ali postoje značajne individualne razlike. Kod nekih žena promene počinju ranije, dok kod drugih nastupaju kasnije. Menopauza nastaje i kao posledica određenih medicinskih intervencija ili lečenja.
Ni simptomi nisu isti kod svih žena. Neke imaju izražene valunge, pojačano se znoje noću, probleme sa spavanjem, promene raspoloženja ili poteškoće sa koncentracijom. Druge imaju blage simptome ili ih gotovo uopšte ne primećuju.
Upravo ta raznolikost čini beleženje menopauzalnog statusa i simptoma važnim za kliničku praksu i naučna istraživanja. Ako se zna kada je žena ušla u menopauzu, koje simptome ima i kako se oni menjaju, lakše je razumeti njeno zdravstveno stanje u širem kontekstu.
Zašto je taj podatak važan?
Menopauza je povezana sa promenama u nivou estrogena i drugim fiziološkim procesima koji mogu da budu značajni za različite delove organizma. Među oblastima koje naučnici proučavaju nalaze se zdravlje srca i krvnih sudova, gustina kostiju, kvalitet sna, kognitivne funkcije i mentalno zdravlje.
Životna dob, genetika, prethodna zdravstvena stanja, način života i brojni drugi faktori takođe utiču na rizik. Ipak, podatak o reproduktivnoj fazi pomaže da se bolje razumeju promene koje se javljaju kod žene i da se preciznije prouče dugoročni zdravstveni ishodi.
Na primer, vreme nastupanja menopauze je relevantno za istraživanja kardiovaskularnog zdravlja i zdravlja kostiju. Ako se taj podatak ne beleži dosledno, istraživači teže mogu da utvrde da li se određeni zdravstveni problemi češće javljaju kod žena koje su u menopauzu ušle ranije ili kasnije.
Kada se simptomi ne beleže, teško se prate
U istraživanju su, pored samog statusa menopauze, često nedostajali i podaci o uzrastu u kojem je nastupila, kao i o simptomima poput valunga i poremećaja sna.
Menopauzalne tegobe se mogu menjati tokom vremena, kod nekih žena simptomi su kratkotrajni, dok kod drugih traju godinama i značajno utiču na kvalitet života.
Bez sistematičnih podataka teško je da se odgovori na neka od osnovnih pitanja: koliko dugo pojedini simptomi traju, kod kojih žena su najizraženiji, kako se menjaju sa godinama i koji faktori utiču na njihov intenzitet. Oni bi dugoročno mogli da doprinesu preciznijim procenama rizika i boljem razumevanju individualnih potreba žena.
Međutim, elektronski kartoni nisu samo zbir podataka za naučnike. Oni su i alat koji zdravstvenim radnicima pomaže da prate pacijenta, razmenjuju informacije i donose odluke o daljoj dijagnostici i lečenju.
Zašto se menopauza često izostavlja iz medicinske dokumentacije?
Autori istraživanja navode nekoliko mogućih objašnjenja, ali naglašavaju da ne mogu sa sigurnošću da utvrde zašto menopauza tako često nije zabeležena.
Jedan od razloga je i to što menopauza nije bolest. Lekari zato možda ne smatraju da je u svakom slučaju potrebno evidentirati je kao poseban dijagnostički podatak. Drugi razlog može da bude i način na koji su organizovani pregledi. Zdravstveni radnici ponekad pitaju žene kada su imale poslednju menstruaciju, ali ta informacija ne mora da bude unesena u karton na način koji jasno označava menopauzalni status.
Moguće je i da žene ne razgovaraju sa lekarom o simptomima ako ih smatraju uobičajenim delom starenja ili ako nisu dovoljno izraženi da bi ih navele kao razlog dolaska.
Upravo tu se otvara važno pitanje: da li zdravstveni sistem menopauzu posmatra kao značajan deo reproduktivne i opšte zdravstvene istorije žene ili kao prolaznu životnu fazu o kojoj se govori samo kada tegobe postanu ozbiljne?
Nedostatak podataka sam po sebi ne daje konačan odgovor, ali pokazuje da postojeći načini dokumentovanja nisu dovoljni za sistematično praćenje ove životne tranzicije.
Šta ovo znači za žene koje prolaze kroz menopauzu?
Za žene, praktična poruka je da simptome koji utiču na kvalitet života ne treba automatski pripisivati starenju niti smatrati nečim što se mora trpeti. Ako postoje izražene valunge, problemi sa snom, promene raspoloženja, tegobe iz genitourinarnog sistema ili drugi simptomi, razgovor sa lekarom pomaže u proceni njihov uzrok i razmatranju odgovarajuće mogućnosti lečenja.
Nalaz da je menopauza zabeležena u svega 12 odsto analiziranih zdravstvenih kartona ne znači da je iskustvo svih ostalih žena ignorisano, ali pokazuje koliko je teško stvoriti pouzdanu sliku o zdravlju žena kada osnovni podaci nisu dosledno evidentirani.
(EUpravo zato)
