Disanje postaje sve teže. Kašalj se produbljuje. Nivo kiseonika počinje da pada. Hronična bolest srca ili pluća se pogoršava. Ono što je počelo kao "prehlada" završava se upalom pluća, hospitalizacijom, pa i smrtnim ishodom.
Uzročnik je respiratorni sincicijalni virus, RSV. O njemu se najčešće govori kada su u pitanju bebe. I to sa razlogom: RSV je jedan od najčešćih uzroka ozbiljnih infekcija donjih disajnih puteva kod male dece.
Ali postoji i druga strana priče. RSV može da dovede do komplikacija i kod starijih odraslih ljudi, naročito posle 75. godine. U Evropi, novije analize pokazuju da se rizik od hospitalizacije povećava sa godinama, naročito posle 75. godine.
Virus koji se krije iza "obične prehlade"
RSV je RNA virus iz porodice Pneumoviridae. Napada ćelije disajnih puteva, od nosa i ždrela sve do pluća. Kod većine zdravih odraslih osoba infekcija prolazi kao relativno blaga respiratorna infekcija: curenje nosa, kašalj, umor, glavobolja, ponekad temperatura.
Problem nastaje kada virus siđe u donje delove respiratornog sistema. Tada izaziva upalu donjih disajnih puteva, otežano disanje i pad nivoa kiseonika. Kod određene grupe ljudi razvija se i pneumonija.
Kod starijih osoba RSV ne mora da bude opasan samo zato što direktno oštećuje pluća. Infekcija, takođe, može da pogorša postojeću hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), astmu ili srčanu slabost. Čovek koji je pre infekcije svoje stanje držao pod kontrolom odjednom teže diše, slabije da se kreće i postoji potreba za bolničkim lečenjem.
Zašto su stariji posebno ranjivi?
Sa godinama se menja način na koji imuni sistem reaguje na infekcije. Pluća takođe više nisu ista kao u mladosti, veliki broj starijih ljudi već živi sa bolestima koje i običnu respiratornu infekciju čine mnogo ozbiljnijom.
Najvažniji faktori rizika su: starija životna dob, hronične bolesti pluća, srčana slabost i druge ozbiljne kardiovaskularne bolesti, oslabljen imunitet, određena druga hronična oboljenja i život u ustanovama za negu.
Zanimljivo je da novija analiza Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti potvrđuje upravo ono što epidemiolozi već dugo primećuju: starost je jedan od najvažnijih faktora povezanih sa teškim ishodom RSV infekcije, a naročito se izdvaja najstarija populacija. Hronične bolesti pluća, posebno HOBP, takođe imaju snažnu vezu sa težim tokom.
Drugim rečima, nije isto kada RSV dobije zdrava osoba od 55 godina i kada ga dobije krhka osoba od 85 godina koja već ima HOBP i srčanu slabost.
Kako se prenosi?
RSV se širi respiratornim kapljicama kada zaražena osoba kašlje ili kija, ali i direktnim kontaktom i preko kontaminiranih površina. Drugim rečima, lako se kreće kroz domaćinstva i kolektive.
To je jedan od razloga zbog kojih su ustanove za negu posebno osetljive na respiratorne viruse. Kada veliki broj ljudi deli isti prostor, virus dobija mnogo prilika da pronađe novog domaćina.
Ne postoji specifična terapija koja se rutinski daje svim odraslim osobama i koj direktno "ubija" RSV.
Lečenje teške infekcije uglavnom je potporno: kiseonik kada je potreban, održavanje hidratacije i lečenje komplikacija i pogoršanja postojećih bolesti, ali poslednjih godina došlo je do važne promene: postoji mogućnost prevencije, i ona podrazumeva vakcinaciju.
SZO navodi da je nekoliko vakcina odobreno za sprečavanje teške RSV bolesti kod starijih odraslih osoba i ljudi sa određenim hroničnim bolestima. U Srbiji one još uvek nisu uvrštene u redovan kalendar imunizacije, ipak, postoji opcija vakcinacije protiv pneumokoka koja štiti od upala pluća izazvanih najčešćim bakterijama nakon virusnih infekcija poput RSV-a ili gripa.
To ne znači da će vakcinisana osoba biti potpuno zaštićena od infekcije RSV-om. Cilj je da se umanji rizik od komplikacija i hospitalizacije.
(EUpravo zato)
