Ipak, istraživanje iz 2022. godine koje su sproveli istraživači iz Španije, pokazuju sasvim suprotno: stanovnici mediteranskih zemalja češće imaju manjak vitamina D nego ljudi koji žive u znatno severnijim krajevima Evrope.
Ovaj fenomen stručnjaci nazivaju "paradoksom sunca". Iako sunčeve svetlosti ne nedostaje (3 do 4 dana nedeljno po 15 minuta), savremeni način života značajno ograničava vreme koje provodimo napolju.
O čemu je reč?
Većinu dana provodimo u zatvorenim prostorima, na poslu, u školama ili kod kuće, dok se na otvorenom najčešće nalazimo u jutarnjim ili večernjim satima, kada ultraljubičasto B (UVB) zračenje nije dovoljno jako da podstakne stvaranje vitamina D u koži.
Ni ishrana ne uspeva da nadoknadi ovaj manjak. Prirodnih izvora vitamina D nema mnogo, a namirnice koje ga sadrže, poput masne ribe, žumanca, džigerice ili pojedinih pečuraka, ne nalaze se dovoljno često na jelovniku većine ljudi.
Za razliku od mediteranskih zemalja, pojedine države severne Evrope već godinama sprovode programe obogaćivanja hrane vitaminom D i preporučuju ciljanu suplementaciju, zbog čega njihovi stanovnici često imaju bolje vrednosti ovog vitamina uprkos znatno manjem broju sunčanih dana.
Koja je njegova uloga?
Vitamin D je najpoznatiji po ulozi u očuvanju zdravlja kostiju, jer omogućava pravilnu apsorpciju kalcijuma i fosfora. Međutim, njegova uloga je mnogo šira. Učestvuje u radu mišića, funkciji imunog sistema i brojnim metaboličkim procesima.
Dugotrajan nedostatak povećava rizik od osteoporoze i preloma, ali se povezuje i sa umorom, slabošću mišića i češćim infekcijama.
Stručnjaci zato upozoravaju da se prisustvo sunca ne sme poistovećivati sa dovoljnim nivoom vitamina D. Najsigurniji način da se utvrdi da li postoji deficit jeste analiza krvi, dok odluku o suplementaciji treba donositi u dogovoru sa lekarom.
Naime, iako je manjak čest, ni prekomeran unos vitamina D nije preporučljiv i može da dovede do neželjenih posledice po zdravlje. Paradoks Mediterana tako pokazuje da zdravlje ne zavisi samo od okruženja u kom živimo, već i od svakodnevnih navika.
(EUpravo zato/National Geographic)
