Evropska unija spremna je da napravi velike ustupke u pregovorima kako bi omogućila mladima od 18 do 30 godina iz Britanije i EU da slobodno putuju i rade, što bi moglo otvoriti put dugo očekivanom resetovanju odnosa sa Briselom nakon Bregzita.
Dogovor koji bi omogućio hiljadama mladih Evropljana da žive i rade u Velikoj Britaniji smatra se ključnim zahtevom EU u postizanju šireg post-Bregzit sporazuma koji bi obuhvatio odbranu, energetiku i migracije.
Prema nezvaničnim informacijama, članice EU spremne su da ograniče radne vize na samo 12 meseci, uz kvote i ograničenja sektora u kojima bi državljani EU mogli da rade. Takođe su otvoreni za "jedan ulaz – jedan izlaz" model koji razmatra britansko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Izvori iz EU navode da će se program nazvati "programom za iskustvo mladih", kako bi se izbegla percepcija da se ponovo otvaraju migracione rute za državljane EU koji žele da žive i rade u Britaniji.
Na pitanje o mogućem sporazumu o mobilnosti mladih, portparol Dauning strita rekao je: "Obe strane razgovaraju o širokom spektru tema, što je sasvim normalno u pregovorima".
EU je prvi put predložila program mobilnosti mladih u aprilu 2024. godine, koji bi omogućio mladima da rade ili studiraju do četiri godine u zemljama druge strane, ali su ga tada odbacile i laburistička i konzervativna stranka.
Program mobilnosti sa mladima van EU
Nakon godinu dana pregovora, izvori kažu da je ovo postalo prioritet za ključne članice EU poput Francuske, Nemačke, Španije, Italije, Belgije i Holandije, pa su spremne na kompromis.
Jedan izvor navodi da bi politički prihvatljiviji bio model jednogodišnje vize, sa mogućnošću produženja na još jednu ili dve godine.
Velika Britanija već učestvuje u programu mobilnosti mladih sa 12 zemalja van EU, koji omogućava rad u trajanju od dve do tri godine. Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju da je 2023. godine kroz ovaj program u Britaniju došlo svega 23.000 mladih, od kojih je 9.900 bilo iz Australije.
Pokazujući smanjenje evroskeptičnog otpora prema posebnom dogovoru o vizama za mlade iz EU, bivši ministar i Bregzit aktivista Stiv Bejker podržao je ovu ideju, rekavši da bi to bilo "pozitivno" i da "apsolutno ne bi predstavljalo povratak slobodnom kretanju radne snage iz EU".
Međutim, Bejker je upozorio da se suviše pažnje posvećuje ovoj temi, dok se u pozadini priprema dogovor o standardima hrane i pića, koji bi, po njegovim rečima, mogao ugroziti budući trgovinski sporazum sa SAD.
Ministar za životnu sredinu, Stiv Rid, insistira da vlada neće prekršiti svoja izborna obećanja o slobodi kretanja, rekavši za Tajms radio: "Vrlo jasno piše u našem manifestu da nema povratka na jedinstveno tržište, carinsku uniju ni slobodu kretanja, i to ostaje naša pozicija."
Govoreći u Vašingtonu pred sastanak sa američkim ministrom finansija, kancelarka Rejčel Rivs izjavila je da je trgovinski odnos sa EU "možda čak i važniji" od odnosa sa SAD.
Nemački ambasador u Londonu, Migel Berger, rekao je da je "veoma optimističan" u pogledu dogovora o mobilnosti mladih, nakon sastanka lidera britanskih laburista Kira Starmera i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
"Sada sam prilično optimističan da idemo u dobrom pravcu. Ovaj program bi omogućio mladima, posebno onima iz porodica sa nižim prihodima, da steknu radno iskustvo u inostranstvu, nauče jezik i razvijaju se, i želimo da to funkcioniše u oba smera", rekao je Berger za BBC Radio 4.
Takođe je najavio ozbiljne pripreme za samit EU i Velike Britanije koji će se održati 19. maja u Londonu.
Bejker je ponovio: "Da imamo program sa ograničenim brojem učesnika i vremenskim trajanjem, to bi bila dobra stvar, i nipošto ne bi značilo povratak na staro pravilo slobodnog kretanja, koje je bilo neograničeno i bez kontrole".
Šta je u pozadini?
Ali je upozorio da se u senci ovih razgovora vodi ozbiljnija bitka oko sporazuma o sanitarnoj i fitosanitarnoj kontroli (SPS) za izvoz hrane i pića, što bi, prema njegovim rečima, ponovo Britaniju vezalo za pravila EU i ugrozilo trgovinski dogovor sa SAD i rast ekonomije neophodan za isplatu penzija u budućnosti.
"Dok se raspravljamo oko ove potpune 'crvene haringe', Britanija rizikuje da preuzme pravila EU o hrani i proizvodima, što bi nas dovelo u sukob sa obavezama prema Pacifičkom trgovinskom sporazumu i onemogućilo dogovor sa SAD. A bez rasta, nećemo moći da ispunimo penzijske obaveze", rekao je Bejker.
Laburisti i EU trenutno rade na sedam stubova saradnje, koji bi trebalo da se ugrade u zajedničku deklaraciju zvanu "zajedničko razumevanje", nakon čega bi usledili detaljni pregovori.
EU izvor kaže da se na samitu 19. maja ne očekuju konkretne odluke, već eventualno međusobna posvećenost daljem istraživanju mogućih dogovora.
Sedam oblasti koje su u fokusu pregovora su: odbrana i bezbednost, određivanje cene ugljen-dioksida, migracije, iskustvo mladih, energetika, ribarstvo i obrazovanje — ali pojedine grupe upozoravaju da pregovorima nedostaje ambicija.
Pojedine članice EU takođe traže povratak Velike Britanije u program Erasmus+ za univerzitetske i stručne razmene, kao i sporazum kojim bi se studentima omogućilo da plaćaju školarinu kao domaći studenti. Međutim, britanska strana tome nije naklonjena zbog ranijeg nesrazmernog broja evropskih studenata u Britaniji u odnosu na Britance u EU.
Zvanična savetodavna grupa za privredu, osnovana u okviru Sporazuma o trgovini i saradnji, pozvala je vladu da ide korak dalje — da ukine zabranu izvoza britanskog semenskog krompira u EU, ukloni barijere za sertifikaciju farmaceutskih proizvoda, kao i da potpiše sporazume o međusobnom priznavanju stručnih kvalifikacija.
Ova grupa takođe traži olakšavanje putovanja muzičara i umetnika sa podrškom, kao i lakši pristup veterinarskim lekovima u Severnoj Irskoj i povratak zajedničkoj regulativi za hemikalije.
(EUpravo zato/Gardijan)