Mnogi mladi Evropljani starosti od 15 do 29 godina studiraju ili rade van zemlje svog rođenja. A šta ih motiviše da se spakuju i napuste svoju zemlju rođenja? Prema podacima Evrostata iz 2023. godine, 14,2 odsto mladih od 15 do 29 godina rođeno je van zemlje u kojoj trenutno borave, a 11,9 odsto je živelo u zemlji čije državljanstvo nema.
Razlozi su svuda prilično slični – ekonomske teškoće i uočeni nedostatak mogućnosti su među ključnim razlozima zbog kojih se mladi ljudi sele u drugu zemlju. Ovo se odnosi na građane EU i one koji nisu u EU. Ali za ovo drugo, taj potez nosi rizike.
Odliv mozgova
Portugalski sociolog Rui Pena Pires rekao je da su migracije mladih i odliv mozgova u njegovoj zemlji uzrokovani niskim platama i stambenom krizom.
U nedavnom intervjuu novinskoj agenciji Lusu, naučni direktor Emigracione opservatorije rekao je da su "razlike u platama i profesionalnim mogućnostima" glavna pokretačka snaga portugalske emigracije, posebno među mladima. Oko 30 odsto ljudi između 15 i 39 godina emigrira, pokazuju portugalski podaci.
"Imamo veoma niske plate u odnosu na najrazvijenije zemlje u Evropskoj uniji. Bilo bi nenormalno da, uz slobodu kretanja i takvu razliku u platama, nema emigracije", kaže portugalski sociolog Pires.
Slično, u Sloveniji mladi ljudi kao glavne izvore nezadovoljstva ističu nedostatak pristupačnog stanovanja, nesigurne ekonomske prilike, niske plate i nedostatak mogućnosti za karijeru – iako često hvale kvalitet života u svojoj zemlji. Ukupne brojke su niske, ali i dalje značajne za zemlju sa samo 2,1 milion stanovnika: 2023. godine oko 1.500 Slovenaca starosti od 15 do 29 godina napustilo je zemlju.
I u Italiji mladi razmišljaju o svojoj budućnosti u inostranstvu. Više od 300.000 Italijana koji su se nastanili u inostranstvu u poslednjih deset godina učinili su to u dobi od 25 do 34 godine, prema podacima nacionalnog instituta za statistiku Istat.
Da bi opravdali svoj izbor, navode niske plate, neusklađenost ponude poslova i njihovih kvalifikacija i slabost javnih službi. Među ovim mladim ljudima udeo diplomiranih nastavlja da raste.
"Nije normalno da se naša zemlja ne zapita zašto i ne sanira ovo", požalio se Renato Bruneta, predsednik Nacionalnog saveta za privredu i rad (CNEL), predstavljajući izveštaj na tu temu.
Na osnovu uzorka od deset zemalja, uglavnom evropskih, u izveštaju se procenjuje da na svakog mladog stranca koji dođe da se nastani u Italiji, ode skoro devet mladih Italijana. Stopa nezaposlenosti mladih iznosila je 19,2 odsto u novembru 2024, što je više od proseka u EU među mlađim od 25 godina (15,3 odsto).
U Bugarskoj između osam i 10 odsto mladih odlazi na studije u inostranstvo, uglavnom u zemlje EU poput Holandije, Belgije, Italije i Španije. Međutim, zemlja se takođe može pohvaliti udelom od oko 10 odsto stranih studenata, koje privlače relativno niske školarine i troškovi života.
I u regionu je slično
Brži ekonomski rast, barem u odnosu na prosek EU, može pomoći da se zaustavi trend. Iako je Hrvatska doživela veliki odliv stanovništva nakon ulaska u Evropsku uniju 2013. godine, emigracija je usporila poslednjih godina. Međutim, među 373.935 ljudi koji su emigrirali iz Hrvatske od 2014. do 2023. godine, najveća grupa je bila između 20 i 39 godina, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku.
Među ekonomistima postoji konsenzus da je emigracija usko povezana sa stepenom razvijenosti jedne zemlje. Jer sasvim je prirodno, posebno za mlade, da svoje snove i ambicije pokušaju da ostvare odlaskom u razvijenije zemlje.
Prema rečima hrvatskog ekonomiste Velimira Šonje, to najbolje ilustruju dva primera – Irska i Poljska, koje su nekada bile emigrantske zemlje, ali su nakon uspešnog ekonomskog rasta postale zemlje u koje više ljudi dolazi nego odlazi.
Prema nekim analitičarima, dodao je Šonje, trend počinje da se menja kada zemlja dostigne oko 80 odsto prosečnog ekonomskog razvoja EU. Hrvatska se već približila ovom rasponu sa približno 78 posto evropskog proseka.
Severna Makedonija, kandidat za članstvo u EU, gubi bitku protiv odliva mozgova. Podaci Eurostata pokazuju da je najmanje 200.000 ljudi, skoro 10 odsto ukupnog stanovništva Severne Makedonije, emigriralo u druge evropske zemlje u poslednje dve decenije.
Prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), zemlje destinacije za građane Severne Makedonije bile su pre svega zapadne članice EU Nemačka, Italija i Austrija, kao i Švajcarska koja nije članica EU. Ali članice EU koje su bliže Severnoj Makedoniji, kao što su Slovenija, Hrvatska i Bugarska, takođe su zabeležile porast imigracije iz Severne Makedonije poslednjih godina.
U Bosni i Hercegovini je 2023. godine 2.777 osoba zvanično odjavilo prebivalište radi odlaska u inostranstvo, a prema zvaničnim podacima najčešće su destinacije Nemačka, Austrija, Slovenija i Hrvatska. Iako ove brojke ne odražavaju ukupan broj emigranata, one potvrđuju trend koji zabrinjava političare i stručnjake.
Garancija za mlade
Osim toga, istraživanje Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) pokazalo je da skoro četvrtina mladih u BiH ozbiljno razmišlja o trajnom odlasku iz zemlje, dok 23 odsto razmišlja o privremenoj emigriciji. Glavni razlozi su nedostatak mogućnosti zapošljavanja, niske plate, neizvesna budućnost, korupcija i politička nestabilnost.
Stručnjaci upozoravaju da su potrebne hitne mere za stvaranje boljih uslova za ostanak mladih jer ovaj trend utiče na demografski i ekonomski potencijal zemlje. Jedna od ključnih inicijativa je Garancija za mlade, program Evropske unije koji pruža mogućnosti za zapošljavanje, obrazovanje, stažiranje ili pripravnički staž za osobe mlađe od 30 godina u roku od četiri meseca nakon napuštanja školovanja ili gubitka posla.
Međutim, stručnjaci ističu da ovakve inicijative prate šire reforme obrazovanja, privrede, tržišta rada kako bi se uspostavili dugoročno održivi uslovi za ostanak mladih i sprečilo dalje opadanje stanovništva.
Kako EU podstiče mobilnost?
Sama EU je bila glavni pokretač podsticanja mobilnosti među mladima.
Najpoznatiji je Erazmus+, osnovan 1987. godine kao program razmene studenata u visokom obrazovanju.
Od tada je u njemu, prema statistici programa, učestvovalo oko 16 miliona ljudi.
Program se od tada proširio na stažiste, omladinske radnike ili sportske trenere, između ostalih. Programu Erazmus+ dodeljeno je oko 26,2 milijarde evra za period 2021-2027.
(EUpravo zato/Poslovni.hr)