Dvanaestog avgusta se u svetu obeležava 25. Međunarodni dan mladih, praznik ustanovljen odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) 2000. godine.
Cilj Dana mladih je, prema UN, "skretanje pažnje na izazove i probleme sa kojima se mladi suočavaju, ali i na njihov potencijal kao partnera u savremenom društvu", a ovogodišnji 12. avgust je u duhu isticanja značaja lokalnih akcija mladih u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.
Tim povodom, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) objavila je i predstavila Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2025. godinu. Podsetimo, KOMS još od 2017. godine tradicionalno objavljuje rezultate najvećeg godišnjeg istraživanja mladih u Srbiji baš na ovaj dan.
Ovogodišnje istraživanje je sprovedeno u periodu od 25. aprila do 5. maja 2025. godine na reprezentativnom uzorku od 1.259 mladih od 15 do 30 godina, pri čemu su korišćene kvalitativne i kvantitativne metode istraživanja i prikupljanja podataka.
Stavovi mladih prema EU
Pored podataka o stavovima mladih povodom aktuelnih političkih i društvenih pitanja, o njihovim vrednostima, kao i podataka o ekonomskom statusu građana Srbije od 15 do 30 godina, tema Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji bili su i stavovi prema Evropskoj uniji, ali i programi EU u Srbiji, koje mladi, ispostaviće se, u najvećoj meri ne koriste.
Naime, u istraživanju je mladima postavljeno pitanje da li su učestvovali u nekom programu EU, poput Erazmusa. Oko 12 odsto reklo je da jeste, 11 odsto nije sigurno da li je učestvovalo, dok je čak 73 odsto mladih reklo da nije učestvovalo. Iako brojevi mogu da budu bolji, ovo je veoma dobar rezultat, ocenjuju za EUpravo zato predstavnici Krovne organizacije mladih u Srbiji.
"Pitanje je bilo formulisano tako da li mladi prepoznaju da su učestvovali u nekom programu. Negde pretpostavljamo da mnogi mladi jesu učestvovali u programima koje finansira EU, ali da ne znaju da su u pitanju ti programi. Zato ističemo da bi neki programi mogli biti vidljiviji i jasnije istaknuti čega su deo. Dakle, mnogo mladih definitivno prođe kroz programe EU, ali im nije u potpunosti jasno, što je i pitanje da li mora da bude u potpunosti jasno ukoliko je taj program bio kvalitetan i ako je pružio mladima ono što je trebalo", objašnjava za naš portal generalna sekretarka KOMS Milica Borjanić.
Komplikovana procedura
Ono što je predsednik Upravnog odbora KOMS Velimir Miloševizvukao kao jedan od faktora za slabo korišćenje evropskih programa jestekomplikovana procedura za mlade iz Srbije.
"Čini se da je proces konkurisanja, na primer, za Erazmus, komplikovan za mlade ljude u Srbiji i da su prepreke veće nego što postoje u evropskim državama. A što se tiče omladinskih razmena, tu postoji problem vidljivosti, posebno na lokalu i ako nemaju dovoljnu podršku svoje lokalne samouprave", ističe Milošev za EUpravo zato.
Ovi podaci, prema mišljenju istraživača Borisa Kaličanina, nisu tako loši.
"Da ne zanemarimo podatak da 11 odsto mladih kaže da je učestvovalo, a da 12 odsto nije sigurno, što će reći da je verovatno svaka peta mlada osoba učestvovala u nekom programu Evropske unije. Pitanje je, iskreno, bilo malo sugestivno, jer imamo programe poput Erazmusa, gde su segmentirane omladinska razmena, studentska razmena. Dakle, kada se sumira, rekao bih da su brojevi u redu, ali da svakako može bolje".
Sumirano, prema podacima iz izveštaja i izjavama sagovornika, mladi u Srbiji programe Evropske unije najčešće ne koriste zbog nedostatka informacija o tome da oni uopšte postoje. Kada i saznaju za njih, često ih obeshrabruju složene i administrativno zahtevne procedure prijave. Pored toga, problem je i nedostatak lokalne podrške, posebno u manjim mestima i ruralnim sredinama, gde su mogućnosti za informisanje i pomoć u procesu prijave ograničene.
Programi EU za mlade
Pitanje vidljivosti je svakako u određenoj meri u rukama medija. Zato vas podsećamo na pet programa programa EU u kojima mladi iz Srbije mogu da učestvuju.
Erazmus plus
Za početak, Erazmus plus, najobimniji program Evropske unije za obrazovanje, obuku, omladinu i sport, trenutno u periodu 2021–2027, sa budžetom od oko 26 milijardi evra. Srbija je pridružena programu što znači da srpski učesnici imaju jednaka prava kao i oni iz zemalja članica EU u svim ključnim aktivnostima programa .
Program se deli na tri ključne aktivnosti (Key Actions):
- KA1 – mobilnost pojedinaca (uključujući omladinske razmene, obuke, stručne praksе)
- KA2 – institucionalna saradnja za inovacije i razmenu dobrih praksi
- KA3 – podrška reformama politika u oblasti obrazovanja i omladine
Za omladinu konkretno, Erazmus plus omogućava neformalno učenje kroz razmene, obuke i saradnju u partnerstvima, a sve u cilju jačanja kompetencija, tolerancije i evropskih vrednosti.
Administrativna podrška i promocija Erazmus plus programa u Srbiji omogućeni su preko Fondacije Tempus, koja organizuje Info dane, pomaže pri prijavama i pruža sveobuhvatnu podršku lokalnim organizacijama.
DiscoverEU (putovanja po Evropi za mlade)
DiscoverEU je inicijativa Evropske unije koja je u sklopu programa namenjenog mladima i njihovoj kulturnoj i fizičkoj razmeni, Erazmus plus. Ona pruža priliku onima koji su skoro napunili 18 godina da putuju Evropom i na taj način uče o njoj kroz sopstveno iskustvo. Na ovo takođe imaju pravo mladi iz Srbije.
Cilj programa je, naime, da mladim ljudima ponudi iskustvo putovanja koje će podstaći njihov osećaj pripadnosti Evropskoj uniji, omogućiti im da istraže raznolikost Evrope, njeno kulturno nasleđe i istoriju, povežu se sa ljudima sa celog kontinenta i na kraju otkriju sebe.
Mladima je u okviru ovog programa obezbeđena vozna karta jer se uglavnom putuje na taj način. Izuzetak su jedino ljudi koji žive na ostrvima ili u udaljenim područjima.
Za učestvovanje u ovoj inicijativi ove godine bilo je potrebno da se ispune uslovi godina, odnosno da ste 18. rođendan proslavili između 1. jula 2024. i 30. juna 2025. godine.
Iako program trenutno nije aktivan, velika je verovatnoća da će u 2026. godini ovo ponovo biti u opticaju.
Kreativna Evropa (podrška u kulturi)
Kreativna Evropa je program Evropske unije koji podržava razvoj kulturnog i kreativnog sektora, uključujući film, muziku, književnost, dizajn i scenske umetnosti. Cilj mu je da podstakne saradnju među evropskim zemljama, omogući razmenu znanja i ideja, te poveća vidljivost evropskih kulturnih i audiovizuelnih dela na međunarodnom nivou.
Srbija je bila prva zemlja van EU koja je 2014. potpisala akreditaciju za učešće u ovom programu.
Iako nije isključivo namenjen omladini, mladi u Srbiji mogu aktivno učestvovati kroz umetničke i kulturne projekte, radionice, obuke i međunarodne saradnje koje ovaj program finansira, stičući dragoceno iskustvo i kontakte u evropskom kulturnom prostoru.
Horizont Evrope (istraživanje i inovacije za naučno-istraživačke timove)
Horizont Evropa je okvirni program EU za istraživanje i inovacije koji traje od 2021-2027. Počiva na tri stuba:
- "Izuzetna nauka" podržava pionirske istraživačke projekte koje su sami istraživači definisali i pokrenuli preko Evropskog istraživačkog saveta (ERC). Finansira stipendije i razmene istraživača kroz aktivnosti i ulaganja u razvoj istraživačke infrastrukture
- "Globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost" - cilj mu je direktna podršku istraživanja koja se odnose na globalne izazove i industrijske tehnologije. Uključuje evropska privatno-javna partnerstva, kao i aktivnosti Zajedničkog istraživačkog centra (JRC), koji doprinosi radu evropskih i nacionalnih donosioca odluka kroz nezavisne naučne dokaze i tehničku podršku
- "Inovativna Evropa" čiji je cilj da Evropu učini liderom u inovacijama stvorenim na novim tržištima. Takođe je cilj dalje jačanje Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) i podsticanje integracije poslovanja, istraživanja, visokog obrazovanja i preduzetništva.
Institucije EU postigle su politički dogovor o Horizontu Evropa 11. decembra 2020. i postavile budžet na 95,5 milijardi evra.
Ko može da se prijavi? Iako program nije specifično namenjen za mlade, mladi jesu u fokusu. Dakle na projekat mogu da se prijave univerziteti, fakulteti, instituti za istraživanja, centri za obrazovanje i osposobljavanje, profesionalna udruženja / sindikati, država / regija / grad / opština / lokalna uprava, međunarodna organizacija, mala i srednja preduzeća (10 - 249 zaposlenih), mikro preduzeća ( <10 zaposlenih), nevladine organizacije, javne službe, start-up preduzeće, veliko preduzeće (> 250 zaposlenih), asocijacije, nacionalna vlada.
Digitalna Evropa
Program Digitalna Evropa je prvi program EU čiji je cilj ubrzanje oporavka i pokretanje digitalne transformacije Evrope. Mladi su takođe predmet ovog programa.
Vredan 7,6 milijardi evra, Program je deo dugoročnog budžeta EU i pokriva period od 2021. do 2027. godine. Srbija je punopravna članica programa.
Program EU "Digitalna Evropa" ima cilj unapređenje digitalne transformacije u Evropskoj uniji. Program je osmišljen da podrži razvoj digitalnih tehnologija, infrastrukture i veština kako bi se obezbedila konkurentnost i inovacije u digitalnoj ekonomiji. "Digitalna Evropa" usmerena je na nekoliko ključnih oblasti:
- Digitalna infrastruktura: podstiče investicije u razvoj brze širokopojasne mreže i 5G tehnologije kako bi se omogućio širok pristup internetu i ubrzao prenos podataka. Ovo će omogućiti građanima i preduzećima u EU da iskoriste sve prednosti digitalnog doba
- Digitalna tehnologija i inovacije: podržava istraživanje i razvoj novih digitalnih tehnologija, poput veštačke inteligencije, blokčejna, "Internet of Things" (Internet stvari) i "Big Data" analitike. Ovakva podrška podstiče inovacije i konkurentnost evropskih preduzeća
- Digitalne veštine i obrazovanje: Unpređuju se digitalne veštine i obrazovanje kako bi se građanima EU omogućilo da se prilagode digitalnim promenama u društvu i radnom okruženju. Ovo uključuje programe za obuku nastavnika, edukaciju mladih u oblasti digitalnih tehnologija i podršku radnoj snazi za sticanje digitalnih veština
- Digitalna bezbednost i zaštita podataka: "Digitalna Evropa" posvećuje pažnju jačanju digitalne bezbednosti u EU. To uključuje mere zaštite privatnosti podataka građana i preduzeća, kao i borbu protiv sajber kriminala i hakerskih napada.
Mladi takođe mogu da učestvuju u programima Evropske unije koji se tiču preduzetništva, poljoprivrede, regionalnog pomirenja. Potrebno je dobro se informisati, posetiti zvanične kanale i pratiti rokove.
(EUpravo zato)