Iako se godinama unazad govori o uvođenju obaveznog vojnog roka, čini se da je ovo trenutno nikad bliže. Očekuje se da će prvi momci u obaveznu vojsku na 75 dana, odnosno dva i po meseca krenuti za godinu dana. Naime, Vlada Srbije je prihvatila predlog predsednika države Aleksandra Vučića da se vojni rok vrati. Kako će to tačno izgledati tek će biti precizirano Zakonom koji bi pred poslanicima trebalo da se nađe u martu.
Reakcije na ovu odluku se ne stišavaju, a kako će ovom obavezom biti obuhvaćeni muškarci od 18 do 27 godina starosti, čini se da najviše direktno pogađa mlade.
S tim u vezi, reagovala je i Krovna organizacija mladih u Srbiji (KOMS), savez 109 udruženja mladih i za mlade sa teritorije naše zemlje koja je prepoznata kao nacionalni krovni savez mladih u skladu sa Zakonom o mladima.
Kako su naveli u saopštenju, KOMS smatra da je odluka o o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka za mlade muškarce i dobrovoljnog vojnog roka za mlade žene do 30 godina doneta bez adekvatne konsultacije sa mladima i njihove aktivne uključenosti u proces donošenja odluka.
"Kao organizacija koja se zalaže za aktivnu participaciju mladih u demokratskim procesima, smatramo da pre nego što se donese odluka koja pogađa najveći deo mlade populacije, mladi moraju biti pitani i aktivno uključeni u donošenje ovakve odluke. Postojeći mehanizmi za dijalog mladih i donosioca odluka, poput Saveta za mlade Vlade Republike Srbije predstavljaju adekvatnu platformu za diskusiju o ovako važnom pitanju i zato je neophodno da Savet bude konsultovan prilikom donošenja ovako važnih odluka”, navodi se u saopštenju.
Tema koja zabrinjava mlade
Oni smatraju da obavezni vojni rok može dovesti do povećanja militantnih tendencija kod mladih ljudi i podsećaju na podatke nedavno objavljenog Alterantivnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2024. godinu koji kaže da preko 50 odsto mladih smatra da je nasilje opravdano.
"Nasilje je tema koja dosta zabrinjava mlade, pogotovo nakon tragičnih majskih događaja prošle godine, a uvođenje vojnog roka može mlade dodatno izložiti nasilju i nasilnim metodama”.
Kako se navodi, uvođenje vojnog roka je poduhvat koji će od države zahtevati mnogo budžetskih izdvajanja kako bi se tim mladima obezbedili neophodni i kvalitetni uslovi za boravak i služenje vojnog roka.
"Međutim, naša država na razvoj omladinske politike i aktivnog uključivanja mladih, trenutno izdvaja samo 0,03% od ukupnog budžeta Republike Srbije, pa se postavlja pitanje na koji način će se ovo uraditi, kao i šta predstavlja prioritet – prevencija nasilja i razvoj potencijala mladih ili militarizacija i donošenje odluka bez konsultovanja mladih”.
Šta bi bila rešenja?
Iz KOMS-a predlažu ulaganje u budžet umesto u vojni rok i ističu kako bi to imalo mnogo bolji efekat po kvalitet života mladih u Srbiji.
"Izražavamo zabrinutost da bi 75 dana koji bi mladi proveli van svoje uobičajene rutine negativno uticalo na njihovo obrazovanje i/ili posao, pogotovo kada pričamo o mladim preduzetnicima i opstanku njihovog privatnog biznisa. Postoji rizik da njihova preduzetnička inicijativa stagnira, uspori ili se skroz ugasi. Takođe, mladim ljudima koji studiraju bi ovaj period otežao samo studiranje i produžio vreme koje im je potrebno kako bi diplomirali, a kasnije i našli posao i osamostalili se.
Predlog Krovne organizacije mladih je da se mladi uključe u procese izdradnje mira i pomirenja u region, po uzoru na UN Agendu "Mladi, mir i bezbednost” koja se zalaže za "učešće mladih u inicijativama koje se odnose na prevenciju nasilja, organizovanog kriminala i praćenja govora mržnje, kao i za to da mladi ostvare ulogu u razvoju politike pomirenja i izgradnji mira na regionalnom nivou i razoružanju”.
"Takođe, neophodno je uključivati mlade u dijalog sa donosiocima odluka, podsticati konsultacije na temu njihove bezbednosti i raditi na kreiranju planova i strategija koje imaju za cilj zaštitu mladih od bezbednosnih pretnji”.
(EUpravo zato/KOMS)
