U organizaciji Udruženja poslovnih žena Srbije, 23. februara u Evropskoj kući u Beogradu održana je konferencija "Biznis sutra - Generacija Z: sigurna budućnost biznisa", posvećena ulozi mladih u nasleđivanju i razvoju porodičnih i malih biznisa, kao i povezivanju nove generacije preduzetnica i preduzetnika sa finansijskim i institucionalnim partnerima.
Događaj je okupio mlade naslednike porodičnih kompanija, predstavnike bankarskog i osiguravajućeg sektora, poslovnih organizacija i institucija, sa ciljem da se otvori dijalog o izazovima tranzicije, finansijskoj stabilnosti i dugoročnom razvoju poslovanja.
Nasleđivanje porodičnih biznisa iz ugla generacije Z
U savremenom preduzetničkom okruženju, pitanje nasleđivanja porodičnih firmi u Srbiji dobija sve veću pažnju, posebno iz perspektive generacije Z. Tokom panela koji je moderirala dr Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije (UPŽ), u fokusu su se našli izazovi i prilike koje dolaze s preuzimanjem poslovanja od starijih članova porodice.
Učesnici Marko Jovanović i Jana Jovanović (EurologSystem d.o.o), Vladimir Perović (Slovo d.o.o), Isidora Orlić (Fibonacci Beograd) i Ljija Stojković ispred UPŽ Srbije, otvoreno su govorili o ličnom iskustvu preuzimanja odgovornosti, uloga i redefinisanju liderstva.
"Mislim da je važno da se govori o ovoj temi, jer u Srbiji najčešće imamo priliku da slušamo osnivače firmi, da pratimo njihov put, kako su došli do ideje da pokrenu posao, kako su se njihove kompanije razvijale i kako su prenete na narednu generaciju," rekla je Jana Jovanović iz EurologSystema i dodala, da procentualno mali broj firmi zaista nasledi treća generacija. Stoga se postavlja pitanje da li treća generacija uopšte želi da se bavi tim poslom i koliko je teško da uđu u sistem koji postoji već nekoliko decenija.
Na njenu izjavu se nadovezala Orlić, koja je istakla da je do sada druge naslednike firmi imala prilike da upozna upravo na ovakvim događajima, zbog čega smatra da njih treba da bude što više kako bi se povezali, razmenili iskustva, naučili iz izazova i saznali koja su moguća rešenja.
Marko Jovanović je rekao da, prema zvaničnim podacima, samo 3% porodičnih firmi nastavi sa poslovanjem u trećoj generaciji, dok oko 30% firmi nasledi druga generacija. Razlozi zbog kojih danas imamo ovakve podatke, prema njegovom mišljenju jesu svest o ličnom prisustvu i pozicioniranje firme na tržištu.
"Moj najveći lični izazov je istrajnost", dodao je.
Razgovaralo se i o potrebi za snažnijom institucionalnom podrškom, dostupnijim programima finansiranja, mentorstva i edukacije, kao i o značaju rodne ravnopravnosti i STEM veština u savremenom poslovanju.
"Konkretno, projekat Streamit je finansiran iz programa Horizon Widera i realizuje se zajedno sa našim partnerom, Institutom Mihajlo Pupin, na nacionalnom nivou, u okviru velikog konzorcijuma od 21 partnera iz 19 zemalja. Projekat ima za cilj dodatno osnaživanje žena i devojaka, ne samo u STEM-u, već i u poslovnom svetu," objasnila je Stojković i dodala da je program mentorstva pokrenut u Srbiji i još devet zemalja, gde studentkinje i studenti uče kako da svoje radove prezentuju široj publici i razvijaju veštine komunikacije.
Ključni izazov za novu generaciju u porodičnim firmama je balans između sticanja iskustva i preuzimanja odgovornosti, uz kontinuirano učenje i razvoj veština. Prema mišljenju učesnika, potrebno je razvijati interne procese i mentorske programe, kako bi firma mogla da funkcioniše nezavisno od osnivača i da se fokusira na strategiju i inovacije.
Finansiranje, zaštita i razvoj biznisa nove generacije lidera
Drugi panel, moderatorke Dragijane Radonjić Petrović iz MD Solution, okupio je predstavnike finansijskih institucija i poslovnih organizacija koji su predstavili konkretne mehanizme podrške malim i srednjim preduzećima.
Učesnici panela bili su Maja Andonov iz Banke Intesa, Bojan Vulikić iz Erste Banke, Darko Marjanović iz Nacionalne služba za zapošljavanje, Jovana Radlović iz Privredne komore Srbije i Nikola Đukić iz UNIQA.
Panel je bio usmeren na izvore finansiranja za mala i srednja preduzeća i porodične biznise, podršku inovacijama i razvoju novih poslovnih modela, kako bi se obezbedio kontinuitet u fazama tranzicije i rasta.
Predstavnici banaka govorili su o programima prilagođenim malim biznisima, dok su institucionalni predstavnici ukazali na mogućnosti podrške kroz programe zapošljavanja, evropske projekte i mreže preduzetništva.
Andonov se osvrnula na mentorske programe u njihovoj firmi, jer kako je istakla, jako im je važno da kao banka rastu zajedno sa svojim zaposlenima, ali i da, kao lideri na tržištu, opravdano promovišu svoju poziciju.
"Istražujemo kako da se prilagodimo potrebama mlađih generacija i klijenata, a upravo tu brzinu komunikacije i digitalnu pristupačnost očekuju. Zato smo razvili mobilnu aplikaciju dostupnu u svakom trenutku, sa svim standardnim uslugama i dodatnim mogućnostima informisanja klijenata o novitetima," dodala je.
Vulikić je dodao da su u fokusu banke koju on predstavlja, novi korisnici finansijskih usluga, mladi ljudi koji su odrasli u digitalnom okruženju. Primetno je da oni lakše testiraju i pokreću svoje poslovne ideje, brzo se prilagođavaju promenama i očekuju brz odgovor od poslovnih partnera. Banka stoga mora da se prilagodi ovom digitalnom načinu razmišljanja, skraćuje distancu u komunikaciji i ulaže u automatizaciju i digitalizaciju procesa, kako bi usluge bile dostupne kada i gde je klijentima potrebno.
Predstavnik NSZ, Marjanović osvrnuo se na programe prilagođene mlađim od 30 godina - posebno one koji nisu zaposleni: "U toku je program "Garancija za mlade", u ovom trenutku u Kruševcu, Sremskoj Mitrovici i Nišu, a od 1. januara 2027. planira se proširenje programa na teritoriju cele Srbije."
Pored toga, istakao je da NSZ aktivno sprovodi javne pozive i subvencije za zapošljavanje, kao i pripravničke programe i stručne prakse, kako bi omogućila mladim ljudima da steknu iskustvo i lakše se uključe na tržište rada. Poseban fokus je na identifikaciji i aktivaciji nezaposlenih mladih lica, te pružanju podrške poslodavcima i mladima kroz direktnu komunikaciju i povezivanje sa poslovnim prilikama.
"Evropska mreža preduzetništva je projekat Evropske unije koji se od 2008. godine realizuje i u Srbiji. Njene usluge obuhvataju prvenstveno prekogranično povezivanje i pronalaženje partnera u inostranstvu, zatim pružanje informacija o programima i fondovima dostupnim institucijama i preduzećima u Srbiji, kao i sve druge relevantne informacije u saradnji sa EU," rekla je Radlović.
Ona je objasnila da kroz programe poput "Razmena mladih preduzetnika", mladi stiču priliku da provedu od 1 do 6 meseci u evropskim kompanijama, kako bi unapredili preduzetničke i komunikacione veštine, a potom i stečena iskustva primenili u svojoj firmi. Evropska komisija delimično finansira program, dok firme koje žele da sarađuju sa mladim preduzetnicima mogu jednostavno da se uključe uz podršku komore.
Đukić, koji dolazi iz oblasti osiguranja smatra da deo posla ostaje zasnovan na poverenju između ljudi. Dok su putna osiguranja ili osiguranja domaćinstava, relativno lako digitalizovani, kod velikih ugovora, poverenje i ljudska procena i dalje igraju ključnu ulogu prema njegovom mišljenju. Greška u ugovoru ili rad sa nekim kome se ne veruje može da dovede do ozbiljnih problema, zato smatra da pristup unutar njegove struke, treba da bude kombinacija digitalizacije i lične podrške.
Zaključak diskusije je da promena liderstva ne predstavlja generacijski prekid, već prirodan i evolutivan proces razvoja kompanija. Stabilnost poslovanja danas dobija novo značenje: nasleđivanje biznisa više nije puko preuzimanje odgovornosti, već proces transformacije u kojem finansijski i institucionalni sistemi imaju ključnu ulogu u podršci tranziciji između generacija. Tehnologija i veštačka inteligencija postaju standard savremenog poslovanja, dok smisao, vrednosti i društveni uticaj sve više utiču na strateške odluke lidera.
Budućnost poslovanja gradi se kroz saradnju i međusobno razumevanje različitih generacija. Razvoj budućih lidera ne počinje u trenutku preuzimanja firme, već mnogo ranije. Konferencija je jasno pokazala da poslovna budućnost ne dolazi sama od sebe, ona počinje danas, kroz dijalog, otvorenost i spremnost da učimo jedni od drugih.
(EUpravo zato)
