Presuda najvišeg suda Evropske unije zadala je novi udarac planovima Italije da sistem ubrzanog procesuiranja zahteva za azil prebaci u Albaniju, van teritorije EU.
Evropski sud pravde (ESP) saopštio je da način na koji italijanska vlada trenutno definiše da li je neka zemlja "bezbedna" za povratak osobe kojoj je zahtev odbijen krši pravo EU.
Pojam "bezbedne zemlje" je ključan za sporazum koji je premijerka Đorđa Meloni 2023. godine postigla sa Albanijom, prema kojem bi migranti, presretnuti na moru, bili odmah poslati u tu državu radi ubrzanog procesuiranja.
Svako iz "bezbedne zemlje", kome se odbije azil, trebalo bi da bude deportovan u roku od nedelju dana.
Međutim, Sud je presudio da neka zemlja može biti stavljena na listu bezbednih samo ako je celokupno stanovništvo u njoj zaista bezbedno, što znači da Italija sada mora da revidira svoje postupke.
Italija trenutno, na primer, označava Egipat i Bangladeš kao bezbedne, iako priznaje da određene grupe ljudi u tim zemljama ipak zahtevaju zaštitu.
Presuda je izazvala besnu reakciju italijanske vlade, koja je optužila Evropski sud da "prevazilazi svoju nadležnost" i upozorila da će odluka "oslabiti sposobnost država da brane svoje nacionalne granice".
Sud je takođe naložio da vlada mora da objavi sve dokaze i izvore na koje se poziva prilikom određivanja bezbednih zemalja, kako bi tražioci azila mogli da ih ospore u svojim slučajevima.
"Sud je jasno rekao da se neka zemlja ne može proglasiti bezbednom osim ako ne pruža efikasnu i opštu zaštitu svima i svuda, i osim ako ta tvrdnja ne može biti nezavisno proverena i osporena", objasnila je Katja Skanavini iz organizacije "ActionAid" Italija.
"Takav takozvani albanski model pravno se urušava u samoj srži", dodala je.
Italijanski plan o slanju migranata u Albaniju s pažnjom prate i druge države, uključujući Veliku Britaniju, koje takođe žele da obradu zahteva za azil premeste van svoje teritorije kako bi smanjile broj ilegalnih migranata.
"Albanski plan" je bio ključni deo oštre politike Đorđe Meloni prema migracijama, ali se suočavao sa pravnim preprekama od samog početka. Nekolicina migranata koji su tamo poslati na kraju su vraćeni u Italiju nakon intervencije advokata.
Objekti za prijem, koji su izgradnjom višestruko premašili predviđeni budžet, još uvek nisu korišćeni u tu namenu.
U svojoj presudi, Evropski sud nije se usprotivio ideji ubrzanog postupka za migrante iz bezbednih zemalja, ali je naglasio da se način primene te politike mora promeniti.
"Koncept 'bezbedne zemlje porekla' se više ne može koristiti za sprovođenje transfera u Albaniju dok se italijanski zakon ne uskladi sa zakonodavstvom EU", rekla je za BBC Adrijana Tidona, istraživačica migracija u organizaciji "Amnesty International".
"Amnesty", kao i druge organizacije, smatra da sporazum sa Albanijom u suštini predstavlja kršenje ljudskih prava.
"To se ne odnosi samo na pojam bezbednih zemalja, već na činjenicu da se ceo model zasniva na automatskom pritvaranju, što je nezakonito", rekla je Tidona.
Nije jasno kakav će uticaj ova presuda imati na novi migracioni pakt EU koji stupa na snagu naredne godine i uvodi zajedničku listu bezbednih zemalja, uključujući Egipat i Bangladeš.
Ali je sada jasno da definisanje bezbednih zemalja nije isključivo u rukama političara.
"Sud kaže da je sudija taj koji ima ovlašćenje da procenjuje bezbednost zemalja", objašnjava profesor prava EU na univerzitetu Luis u Rimu Danijele Galo.
"Bez obzira na stav vlade, svaki sudija u Italiji sada ima dužnost da zanemari nacionalni zakon ako je u suprotnosti sa pravom EU", zaključio je.
(EUpravo zato/BBC)